Bašta stabala trešnje

Jednostavno prelijepo polje prepuno sakura drvecem sa jednim ogromnim drvetom na omanjem uzvisenju.

Mjesto koje moramo cuvati pod svaku cijenu jer je jedno od poslednjih na kontinentu ne ukaljano krvlju i ratom.

I najcrnja dusa ne moze ostati ravnodusna na ovoj lokaciji.

Dosao je jos jedan izazov , sledeci korak je moja misija u kojoj opet moram proliti krv radi duznosti kako prema shinobi svjetu tako i prema samom sebi.

Mislim da je ovo idealna situacija da se pomolim pred pokret...

,,Cuvari proslosti i buducnosti, okruzeni tamom i krvlju, obavijeni bolom i ratom.

Molim vas, podarite mi svoju snagu dok hodam stazom casti, neka moje srce bude okovano hrabroscu a moja djela puna odlucnosti.''

Nakon toliko vremena , ponovo sam ovde ...

Mnogo sam se promijenio, citav kontinent se promijenio, sve je krenulo nizbrdo ...

Moj monolog odlazi sa puta, gubim se u svojim mislima a pogled mi nestaje prateci latice koje lete kroz najljepse nebo i nestaju u njemu ....

Kao dete, dok su sluge još milele za njim poput senki i dok je greh bio osloviti ga ikako sem sa mladi lorde, voleo se kradomice provući šumom na centralnom delu ostrva, pa se spustiti niz strim i uzan put koji je prosecao hridinu na zapadnoj strani ostrva. Tu bi, često olupane i izgrebane, pronašao nekoliko čamaca koji su pripadali pecarošima i najamnicima sa porodicom van ostrva. Mukom bi odlomio neku dasku koja je već štrčala iz jednog od čamaca koji su već uniženi u olupine, drugi izgurao do vode dok mu se svaka žila u telu bunila, i odveslao do obližnjeg ostrva jezdeći preko zaliva koji ga je kroz rupe u njegovom plovilu štipalo za noge. Ušuškao bi se među listove prostrte na podu, umišljajući da je i sam tako lagan i sićušan i čekao da neko dođe i odvuče ga nazad. To lakomisleno uživanje u lepoti bilo je jedini bunt koji je sebi dozvoljavao.

Kasnije, dolazio je tu katkad, pokušavajući da ponovo proživi taj osećaj, da upali vatru pepelom. Tako je bilo i sada, kada se nalazio pred dilemom između spaljivanja svega što je poznavao do temelja, i odricanja jedine stvari o kojoj je za života znao. Nadao se da će pejzaž ovaj put zaista biti varnica koja mu je potrebna. Umesto toga, pronašao je drugog čoveka koji narušava savršeni mir kom se nadao jadanjem nikome do samom proviđenju. Inače bi osetio poriv da ga smakne, no bio je svestan da bi morao da uništi ovo mesto da bi to učinio.

Gadna muka za gadnom mukom, zar ne? Promrmljao je skoro pa slučajno.

Bacam pogled prema osobi koja mi se obratila.

Ne znam da li ja gubim ostrinu ili zvuk vjetra je toliko uspio da sakrije korake ovog stranca ali , ali nisam cuo kako dolazi.

Morbidni pogled i duga plava kosa , oficirsko odijelo i mac na kuku.

Samouvijereni koraci i jos ubjedljiviji govor tijela.

To mora da je on !

Yehuda Kaguya , covijek od 100 hiljada ryo ... Vrh Bingo knjige koju dijele na sve strane. Ovo je ozbiljna glava ...

Bacam pogled na svoje ruke, dlanove prosarane oziljcima ...

Ali zar samo odustati ? Ne mogu sam da zaustavim ovu nepravdu ...

Često je smetao sa uma da se nalazi pri samom vrhu svetskih poternica, valjda zato što niko nije bio dovoljno voljan da odbaci svoj život i potraži njegovu glavu. Malo se prenuo kada je čuo svoje ime. Ispitao je drugog čoveka pogledom. Ožiljci su pričali priču koja je bila izvan mogućnosti reči - bio je sagovornik vredan Yehudinog vremena. I slika sa poternica mu je titrala na ivici svesti, ali ime je bilo van domaka.

Lečenje rana sveta kao sečenje glava hidri. Poraženo se osmehnuo, ne potpuno svestan zašto je najednom osetio nelagodu, kao da je nešto u njemu izvijalo čelik svog kaveza i hrlilo spolja. Žalim ali moj problem je mnogo manje plemenit od tvog, bilo bi prosto smešno izreći ga naglas. Presek neopterećenog altruizma i oštre spoljašnjosti vukao ga je da ispita čoveka dalje. Moraš me, doduše podsetiti, siguran sam da sam te video među traženim shinobijima, kako ti je ime? I zašto uopšte odmetnik pokušava da izleči povrede nanesene pre njega, a i koje će ga daleko nadživeti?

Heh , odmetnik znaci ? Zar mi je sudbina dodjelila tu titulu iako sam sve posvetio samo potrazi za slobodom . Svaka prica ima dva lica izgleda ... Ono sto sam gledao kao plemenito izgleda da se u necijim ocima pokazalo kao nesto skroz suprotno ...

Svidja mi se ova metafora za hidru , domisljata je ali i istinita.

Tisina se zavila ovim poljem , cujem svoj glas kako odjekuje kao snazan vjetar u tisini.

Stiscem sake i spustam pogled.

Emocija tuge mi se mijesa sa ljutnjom.

Zatim ponovo bacam pogled prema svom novom poznaniku.

Lutam u mislima

kako ...

Kako ne pokusati uciniti ovaj prljavi svijet malo ... malo boljim ...

Čovek koji je stajao pred njim očigledno je vojevao suludu borbu protiv bezgranične okrutnosti sveta. Takvi uglavnom završe u nekom jarku malo nakon što stupe u svet, ali ovaj je stajao pred njim, ozlojeđen i izbrazdan rasekotinama ali čitav. Njegova sposobnost da preživi nije dodavala ispravnosti njegovih lakomislenih uverenja, i Yehuda je bio blizu tome da ode, otpisujući razgovor kao čudnu slučajnost. Ali nije li lakomislenost upravo ono zbog čega je došao? U umu mu se kretala rađati ideja, obvezivala je i ujedinjavala sve njegove probleme i nudila prosto i ujedinjeno rešenje. Osmehnuo se za sebe.

Ne izgledaš kao naivan čovek ali zvučiš tako. Ipak, bila bi šteta da neko poput tebe propadne u procepe ovog sveta. Povedi nekuda i ispuni ono što obećavaš. Ja ću biti nedaleko.

okrecem se u drugom pravu od Yehude i krecem da hodam , misli mi divljaju ali mislim da znam sta trebam da ucinim ...

Govorim to dok mi je u mislima samo jedno ...

Ako mogu nekoga kao sto je ovaj shinobi , vrh bingo liste , najtrazenija osoba na kontinentu , okrenuti prema mome snu , pokazati mu istinite vrjednost zivota i pokazati mu za sta se zaista treba boriti, onda mozda ima nade za ovaj prokleti svijet ...

Čudni čovek koji priča skoro isključivo u solilokvijumima je izgleda doneo neku monumentalnu odluku. Yehuda nije baš jasno razumeo šta za njega znači boljitak u svetu, ali prvi put u dugo vremena želeo je da sazna. Uostalom, ovo je prvi put da je istupio iz svog zatvorenog sveta Rokuhire i odnosa vladarstva i zagazio u nešto novo. Nema štete posvetiti se.

Vodi.

Rekao je, pokušavajući da ne oda svoju istinsku zainteresovanost. Ipak, u njemu se probudila neka nastrana ljubopitljivost koja je išla protiv njegovog dotadašnjeg načina života. Vera u jednostavnost vladavine jačih nije poljuljana, ali tračci drugoga počeli su se pojavljviati. Želeo je da sazna koja je to grandiozna stvar o kojoj Sparrow tako strastveno i velelepno govori.

Nova Zenith se uspinje uz blago uzvišenje koje dominira prelepim poljem sakura drveća. Oči mu blistaju dok posmatra bezbrojne ruževe čiji su cvetovi u punom cvatu, stvarajući prizor koji oduzima dah. Ali njegova radost je dublja od samog estetskog užitka. Ovo mesto predstavlja nešto mnogo više - oazu mira i čistote koja se mora čuvati pod svaku cenu.

Dok se približava ogromnom drvetu na vrhu uzvišenja, Nova Zenith oseća neizrecivu svetost ovog mesta. Svakim korakom, njegovo srce kuca snažnije, podsećajući ga na važnost misije koju je preuzeo - zaštitu ovog poslednjeg bastiona neokaljanog mira.

Kao čuvar ovog dragocenog kutka, Nova Zenith zna da je na njemu velika odgovornost da sačuva integritet ovog mesta. Njegove tamne oči skeniraju horizont, tražeći znakove bilo kakve pretnje koja bi mogla ugroziti ovu oazu mira. Ali dok posmatra okolinu, oseća kako se svaka napetost i briga polako otapa pod blagotvornim uticajem ove svete zemlje.

U tišini pod ogromnim drvetom, Nova Zenith se povezuje sa duhom ovog mesta, osećajući se kao deo nečeg većeg i svetijeg. Tu, pod krošnjom sakura drveća, on nalazi spokoj i snagu da nastavi svoju misiju, sa odlučnošću da će ovu oazu čistote i mira čuvati svim svojim bićem.

Dok sunce polako zalazi iza horizonta, Nova Zenith ostaje na svojoj straži, čuvajući ovu poslednju bastionu nevinosti od bilo kakvog zla koje bi moglo da se nadvije nad njom. I dok gleda kako poslednji zraci svetlosti osvetljavaju polje sakura drveća, on zna da je ovaj trenutak, ovaj predivni trenutak mira, vredan svake žrtve i napora.

Moja naredna misija dovodi me na ovako predivno mesto, šteta što je neprijatelj izabrao baš ovo mesto. Želeo sam ovo brzo da završim, na šta se mehur vode počinje formirati oko njega, nadajući se da borba neće doći do te mere gde bi uništili ovu lokaciju.

#card26

Protivnik se pojavljuje tik iza mene, na šta njegovi napadi prolaze kroz moje peščano telo, nemajući efekat. Moj pesak kreće da se obavija ispod njegovih nogu, na šta sam ja samo odšetao u nadi da je čovek primio negativan efekat.

#card1456 #card1455

Protivnikov kenjutsu napad opet nije imao nikakav uticaj, njegovi mačevi su samo tupili o moj pesak. Opet se odmičem, vidno iznerviran i ispaljujem šaku od vetra ka protivniku koja ima cilj da ga zgrabi i zgnječi, olakšavajući meni dalju borbu.

#card127

Protivnik ništa posebno ne radi, samo izbegava napad za napadom. Ako ništa, barem nisu uništavali ovaj lep teren. Prerano rečeno, tlo ispod protivnika kreće da se pretvara u pesak, pokušavajući da ga uvuče zajedno sa svim laticama trešnje i vegetacijom.

#card1459

Protivnik je uspeo da izbegne moj napad, ali izbegavanje je ostavilo loše posledice po njegove chakra kanale koji su krenuli da pucaju od svog izbegavanja. Zadovoljan, priseo sam na tlo, čekajući protivnikov potez i usput odmarajući je, bacajući ozbiljan disrespect na protivnika.

#card8

Protivnik opet nije ništa pametno radio, zapravo, ipak je cenio zen ovoga mesta dovoljno da ne baci neku eksploziju chakre kao svaki drugi protivnik njegovog kalibra. Nadam se da ovo nisam prerano rekao. Nastavio sam da sedim, uživajući u miru i tišini koju ovaj protivnik daje.

#card8

Njegov očigledan nedostatak dobio je još jedan debuff. Njegovi chakra kanali su duplo popucali, ispuštajući još više chakre iz sebe. Ovo će mu samo ubrzati njegov pad, ako ništa. Sledeći potez i baj baj. Ako ništa, barem nek mu sledeći napad bude vredan.

Ovo se čekalo. Chakra štit se formirao oko mene, a pritom ulazim i u hidrifikaciju, izbegavajući protivnikov napad u celini. Flora unaokolo se rasprsnula, latice su ubrzano padale na tlo. Ako ništa, nije bacio sferni napad što sam očekivao, al više to nije bilo bitno.

#card239 #card49

Protivnik pada na tlo, mrtav, a ja nastavljam dalje sa ovoga mesta.