Yanushima Šuma

Ah izgleda da nemamo srece gdje su svi danas ? Pjesacimo cjeli dan a ni ni koga nismo naletjeli. Mislim da je najbolje da se razdvojimo. Ti ako zelis ostani ovdje ili se vrati u bunker ja cu jos malo sam okusati srecu.
Rekavsi to zaputio se potragu za nesretnima. Dan se polako blizio kraju ali jos uvijek nije bilo vrijeme odmora.

Hodajuci sam naleteo na neku sumu koja je bila gusta imao je jedan mut jedno smeran te sam poceo da koracima ka tom smeru.Tokom puta sam uzeo malo vode da popijem i to me je osvezilo vratio sam vodu u torbu i gledao mapu gde dalje treba.

Prosao sam sumu i dosao do ove sume koja je gusta ali je put jedno smeran tako da nije tu bilo puno da gledam po mapi samo idem pravo.Tokom puta je uzeo malo hrane da pojede i vode da popije.


#card08

Prošetati kroz ovu šumu znači stupiti u svet divljine gde priroda otkriva svoju punu raskoš. Hodajući pažljivo stazama koje vijugaju kroz gustu vegetaciju, oči upijaju svaki detalj ovog prirodnog čuda. Čuje se tiho žuborenje reke koja pruža život ovoj divljini, dok se miris svežeg zelenila širi vazduhom.

Otišao sam napolje da malo meditiram, popeo se na drvo te započeo meditirati. Kada se ne bavim fizičkom aktivnošću ili istraživanjem, pronalazim mir u meditaciji. Duboko disanje i fokusirani um pomažu mi da ostanem uravnotežen i smiren čak i u najtežim trenucima (trenutna situacija). Meditacija mi takođe pomaže da razmotrim svoje postupke i donesem bolje odluke u budućnosti.

Uhh, ova meditacija baš dobro doðe u ovakvim trenutcima… Pa kada sam već napolju zašto se ne bih prošetao prirodom, svakako imam slobodnog vremena na pretek! Kao deo mog životnog stila u ovim danima, redovno se povezujem sa prirodom. Hodam kroz šume, penjem se po liticama, treniram po poljima i posmatram zvezde noću. Priroda uz meditaciju me podseća na moje korene i pomaže mi da održim ravnotežu između svetova.

Jako mi prija ovo ali duhovna snaga mi neće toliko značiti kao fizička snaga i tehnike. Pa hajde malo i da vežbam! Svaki slobodan trenutak ovde mogu vežbati svoje ninja veštine. Vežbam razne tehnike, samurai veštine i taktike, pripremajući se za sledeći sukob sa neprijateljima.
”Nikada se ne smem opustiti! Jer samo konstantnim treningom mogu očuvati svoju oštrinu!”
*govorio sam sebi u bradu dok sam radio sklekove s brvnom na leðima*

Trening je gotov! Umoran sam i raspadam se, ujutru bih mogao opet trenirati, do tada bi trebalo da se oporavim od danas. Nakon treninga, mogao bi da posvećujem vreme analizi terena, identifikaciji ciljeva i planiranju strategija za buduće misije. Pažljivo razrađujem svaki korak kako bih maksimizirao šanse za uspeh i sklanjao rizik. Jer ovde je sada moj novi život. Bolje da se upoznam sa terenom što pre, ipak nemam ni zaštitu… Sam svoj čovek, koliko je dobro jednako je i loše.

Analizirajući svatam da teren i nije loš ali nije najpogodniji za borbu, zato mi se i sviða! Uglavnom analizirao sam čitavu okolinu do 2km unaokolo. Nisam baš najbolje naučio sopstveni teren, ali hej, ima još puno vremena. Sada bi bilo vreme da se vratim kući i pojed… Kući? Čoveče teško mi je navići se… Svakako bolje što pre da dodjem u skrovište i pojedem nešto, crkoh gladan! Pa na spavanje!
Hm? Čujem nekoga!
Uspaničio sam se i uplašio te brzo otišao u skrovište… Nisam imao snage boriti se, možda nije neprijatelj… Mada ne bih da rizikujem.
*Ulazim u skrovište*
(pomalo tužan)

Trčajući išao sam kroz šumu i naišao na troje ljudi. Malo sam se uspaničio, ali  oni su već otišli, ali ta scena me ježi… Onaj koji je bio najviši i najširi me je samo strašno pogledao i nastavio odlaziti… Gekko je samo nastavio trčati ali ka nazad i bežao ka skrovištu.

Bežao sam koliko me god noge nose, raspadao sam se od bola u mišićima, ali me je taj pogled… Ježi me!!
Inače ja bih bar zdravo rekao ali izgleda da im se žuri… Nepristojno, ali šteta možda nisu bili pretnja. Mada kada razmislim bolje da idem na bezbedno nego da rizikujem glavu… Hmm nije li ovo napad na selo? Nee, nemože biti… Jesu li videli mene i pobegli… Naravno da nisu, njih je troje. Znas sta, samo cu pustiti ovo neka ide svojim tokom, zanima me sta li me jos ceka.

*izašao iz skrovišta*
Ahh, lep dan danas! Dobro je pa sam odlučio izaći i analizirati šumu, šteta bi bila da ovakav dan propadne! Ionako volim da povremeno istražujem okolinu svog skrovišta, povezujući se sa prirodom i učeći kako da koristi prirodu u svoju korist… Krenuo sam hodati polako i oprezno, uživajući u prirodi!

Laganim hodom išao sam šumom, osetio sam čudno prisustvo. Imao sam osećaj kao da me neko posmatra. Držao sam dršku od mača, ali ga nisam vadio. Gledao sam očima na sve strane pravo od mene. Napokon čuo sam zvuk iza mene, TU SI! Ali pre nego što sam se okrenuo neko me je dodirnuo po ramenu.
Jeza me je hvatala, skupio sam hrabrosti i okrenuo se. Video sam mršav stomak čoveka, pogledao gore i tek tad mu video lice i dugu kosu!
Odmakao sam se 4 metara zbog straha i čvrsto držao dršku katane(nisam ga vadio) i uplašeno upitao visokog čoveka:
“Zdravo!?Ja sam Gekko Uchiha, mogu li znati tvoje ime? I mogu li ti pomoći nekako?
*uplašeno i začuđeno sam gledao visokog čoveka direktno u oči*

Konačno Gekko je izašao počela sam da ga zapitkujem šta misli da sam napravila.
Posto nikako nije mogao da dodje do tačnog odgovora rekla sam
‘’Nemamo ceo da da ti pogodis nisi ni blizu tačnog odgovora’’  nasmejala sam se uhvatila sam ga za ruku i krenula brzo da hodam do stola gde sam sve postavila.
Kada smo stigli upitala sam ga’’Šta kažeš?’’ sa sjajem u ocima.

Pokušavam pogoditi šta je nparavila ali bezuspešno, na kraju izgubila je živce i jednostavno me uhvatila za ruku i vukla me trčeći, čemu ovolika žurba…
”Dobro jutro j tebi Ryona…”
Rekao je Gekko sa sarkazmom. Odvela me je do stola koji sam obicnk koristio da odmaram posle treninga u šumi… Spremila je doručak!?
Hvala ti puno, bio sam jako glada, veoma lepo od tebe Ryona!”
Nadam se da je dobrog ukusa kao sto izgleda!
Seli smo za stol i krenuli jesti.

Jako sam srećna jer mu se dopalo očekivala sam i neki poljubac da mi se zahvali ali dobro je i ovako.Konacno seli smo da jedemo.
Pitala sam ga ‘’Kako si spavao?’’
Sve je bilo bas onako kako sam zamišljala riba je pre ukusna samo salata, jedan deo nije dovoljno slan uzela sam da je posolim i Gekko se ponudio da će on da promesa.
Mesao je salatu i zeleo je da proba da vidi da li je dovoljno slano ali cinija je bila na ivici stola i on je sve prosuo po sebi.
Počela sam da se smejem i rekla sam
‘’ A slatko je što si smotan nemoj da se nerviraš time ćeš nahraniti zečeve mada to jede i moj Mikacki’’ nastavila sam da se smejem.Zatim smo zajedno raspremili sto spremajući se da taj sav pribor odnesemo njegovoj kući.

”Spavao sam odlicno, nikad bolje. Ali dan mi i nije krenuo najbolje… Kako si ti spavala? Jer si jako dugo spavala.
Primetila je da salata nije dovoljno slana.. Iako se meni čini da je sasvim dovoljno posoljena. Krenula je da uzme sol, ali ja bih da ispadnem Džentlmen.
”Dopusti meni da posolim”
Rekao sam s osmehom, posolio i počeo mešati. Salata mi je ispala i sve se prosulo po meni… Ryona se smejala i smirivala me je da se ne iznerviram.
”Ne brini se neće me salata iznervirati, nego ko je Mikacki i zasto ce jesti salatu s poda?”
Rekao sam s blagim osmehom i zbunjeno…

Drago mi je da je lepo spavao i da je sad sit.
Odgovorila sam na njegovo pitanje
‘’Spavala sam odlično toliko si bio nežan da nisam osetila da smo se uopšte kretali’’ Zagledala sam se u njega i totalno zaboravila na drugo pitanje on mi je ponovio. Rekla sam ‘’Haha zar ti nisam ti rekla..Mikacki je moja mačka koja živi sa mnom,kada spremim hranu za sebe i za njega on pored svoje sve sto mi ispadne pojede nebitno šta bilo tako je i zavoleo povrće zato bi on sve ono pokupio evo imam sliku njega u zadnjem džepu, moram vas upoznati!’’
(Pokazuje sliku)


Onda sam se setila da mi je kuća daleko odavde i zabrinula sam se za Mikackija da li ima vodu da pije i da nije ostao gladan.Zacutala sam i promenila izraz lica..

Znaci macka ha? Ne volim macke, ali nema veze mozda ih bas sad zavolim…
Pokazala mi je i sliku, ne deluje mi kao mrzovoljna macka.
”Aha, sada ima smisla kada znam da je mačor haha. Znači on je daleko odavde… Jedino šta mi pada na pamet kako da on bude ovde je da odeš po njega aki ti toliko znači taj mačor.”
Primetio sam da je promenila izraz lica… Zar joj toliko nedostaje macor?
Nebitno, njena stvar…

Onda ću to da uradim otićiću da uzmem Mikackija da ga upoznam sa Gekkom.
Zato sam mu rekla ‘’Uradicu to idem po Mikackija a ti se čuvaj brzo ću se vratiti, svidece ti se moj mačor i shvatićeš tek kad ga vidiš zašto ga toliko volim!’’
Vratila sam osmeh na lice zagrlila sam Gekka čvrsto u slučaju da se ne vratim i polako sam krenula ka mojoj kući.

*izlazim iz hideouta*
Izašao sam da malo ubijem vreme, krenuo sam hodati polako. Trava je idalje bila mokra od rose, sve mi prste na nogama okvasila. No baš je postalo iritantno da me trava golica po prstima… Pokušavam ne razmišljati o tome, u ovom trenu misli sam usredsredio na prošlost… Prisećam se sećanja iz detinjstva. Kada razmislim dugo nisam video svoje selo. Iskren da budem i ne želim se vraćati, lepo mi je ovde… U sred ničega… Pažnju mi je omeo plavokosi visoki momak koji je bio 20ak metara ispred mene…
Da li pobeći… Kasno, već me je ugledao. Nema veze, pokušaću na lakši način… Upoznati se mirno bez nasilja.
”Hej, plavokosi. Ko si ti?”
Sada se samo mogu nadati da nije ludak i da se neće boriti.


Žurio sam

Sam bog nije znao kako je došao ovdje. Sećao se da se šetao lukom,vjerovatno se opet previše zamislio pa došetao svoje dupe pravo u ovu nedođiju. Ipak izlaz je bio jako blizu i bio je u njegovom vidiku,e sad da je bio marak ne zna da li bi se toliko posrećio.
Dok je gledao u drveće pomisli je kako je mjesto lijepo i kako je ekosistem ispunjen sa puno raznolikih životinja. Ovo bi se sigurno sviđalo njegovoj majci. Pomislio je dok je stojao tu.

Dok je gledao nešto se malo zamislio. Nešto što mu je privuklo pažnju. Drveće u koje je gledalo bilo je visoko i prilično drvenasto,ali to nije bilo to, ne.
Njegove oči su se raširile nakon što je došao do zaključka. VATRA! Trebalo mu je vatene moći kako bi mu jutsui bili jači i tehnike bakuton klana efektivnije. Sa vatrenim jutsuom mogao bi zapaliti teren oko njega i biti duplo moćniji....

Iskreno. Vatra bi mu vjerovatno bila odgovor na sve probleme što ima. Veoma efikasna tehnika kojom može da zspsli sve oko sebe u sekundi. Bločić koji je koristio za crtanje i pisanje izvukao je i nacrtao japanski simbol za vatru, ovim je imao gol u ruci,da putuje po svijetu dok ne nađe korijen za učenje vatrenog jutsua.

Naravno prvi se trebao vratiti nazad u skrovište i potražiti neke zametke o kako naučiti vateni jutsu, ustvari svitak za vatreni jutsu je možda i već postojao u skrovištu. Imalo bi smisla gledajući na situaciju. olako se okrenuo i počeo hodati nazad ka skrovištu.