Rusevine zamka

#card1286 #card1287

Chakra: 500-50

(izbegao sam napad od prvog ninje)

Hatchiro je i dalje bio sakriven cekajuci da napadne dok sam ja imao borbu sa dve ninje.

Treci ninja je cuo napad i poceo da se priblizava prostoriji

(nadam se se da ce se Hatchiro pobrinuti za njega.)

#card1285 #card1286 #card1289

Chakra:450-10
Energy:450-10

#card1

Chakra:440-20
(Substitution i Byakugan)

Nakon nekog vremena borbe Raidena su zaskocile iza ledja 3 nindze koje su se pridluzile dvojici sa kojima se on borio i uspeli su da ga onesveste i kidnapuju, dvojica su nosila Raidena dok su trojica ostala da se sukobe sa Hatchirom.

Hatchiro dolazeci na mesto gde se Raiden borio mogao je ugledati 3 nindze koje ga cekaju, rekavsi:

-Dakle tako stoje stvari, varate se ako mislite da vas trojica mozete da me zaustavite, sredicu prvo vas a onda cu stici ono dvojicu sto su mi odneli saborca!-

Na prvu dvojicu Hatchiro baca 2 zemljana vuka koja ce ih juriti dok ih ne udare
#card96

zatim svojom velikom brzinom dolazi u blisku distancu kod treceg nindze i napada ga svojim neznim dlanom

#card1286 #card1289

Prve dve nindze su bile pogodjene blatnjavim psima, dok je Hatchiro bio prebrz u bliskoj distanci i uz pomoc Byakugana i svoje brzine uspeo je da savlada treceg nindzu zagarantovanim dmgom.

Poslednje napade svojih protivnika ponistio je Rotacijom

#card1288

Naprezuci svoj Byakugan ,Hatchiro je mogao videti da ostale dve nindze nisu uopste daleko odmakle, nastavljajuci juriti za njima nije mu trebalo mnogo da ih stigne.

#card1286 #card1287

#card96

Hatchiro je izbegao protivnikov napad substitutionom, nije hteo koristiti mnogo chakre na ovako bednim protivnicima pa je pustio zemljane vukove da odrade svoj posao, genini su ih izbegli ali vukovi ih jure sve dok ih ne udare.

#card1

Samo je seo sa strane i gledao kako se nindze bore za zivot

S novom operacijom dobijam nešto lakši zadatak nego preostali. Na meti je bio klan - što, ne znam - da li ću ih spasiti? - što da ne, dobro sam plaćen. Kurotsume klan je bio poznat po svome genjutsuu ali u poslednjih nekoliko godina bili su targetovani od raznih organizacija zbog njihovog talenta i naklonosti prema genjutsuu. Oni su pokušavali da ostanu neutralni - organizacije to nisu želele - hteli su njihov talenat samo za sebe. Bilo ih je još nešto malo - 10ak komada, nisam brojao baš iako je bilo neizbežno s mojim hajper sensom. Navigirajući kroz oblast, stigli smo do ogromne ruševine kroz koju smo morali da prodjemo da bi nastavili dalje s evakuacijom i ekstrakcijom skoro istrebljenog klana.

Mesto je bilo skoro napušteno - šetajući mogli smo naići po koju ugašenu logorsku vatru, strušene šatore, trule ostatke. Mesto je delovalo kao idealno za bandite i izbeglice ali hajper sense trenutno nije ništa hvatao. Prolazak kroz ruševine je za sad delovao kao okej potez dok se ne probijemo dalje kroz šumu, što dalje od njihovog sela. Na njihovu žalost, krećem da osećam tragove chakre kako se približavaju, njih 10ak. Obaveštavam polako klan, govoreći o trenutnoj situaciji. Budući da je bila noć, teže će nas naći ali sam i dalje trebao da osiguran da ni jedan član ne padne od zlih plaćenika. U jeku noći, dosetio sam se jednog jutsua koji nisam koristio dugo. Magla je polako krenula da pada nad ruševinama, onemogućavajući vid nama, ali i neprijateljima.

#card31

Sa onemogućenim vidom, protivnik nije mogao da se navigira kroz ovakav teren a ja sam koliko toliko uspevao da navigujem uz pomoć prirodne chakre. Članovi su se držali blizu mene, koristeći mene kao svetionik koji će ih izbaviti iz ove situacije. S vremena na vreme, jedan talentovaniji član bi postavio lažnu barijeru - zid koji je stojao tu da bi usporio naše protivnike koji su nešto sporije gmizali ga nama. Plaćenici su se polako raštrkavali po ruševinama ali im nije išlo u korist, ipak nas je deset, a oni bi popadali jedan po jedan ako samo pokušaju da pridju. Srećom po njih, nije mi bila misija da ih eliminišem već da ove spasim. Nastavili smo da se probijamo kroz maglu.

Probijajući se, mogao se osetiti opet nešto svežiji vazduh koji nije bio ispunjen prašinom i erozijom starih cigala. Magla je i dalje postojala, ali u nešto manjoj količini. Nastavljajući pravo, okrećem se na tren na šta se čuje jedna velika eksplozija na nekih kilometar od nas. To će ih zadržati neko vreme. Vreme dobijeno iskoristio bih da odvedem Kurotsume klan na neku bezbednu distancu gde bi mogli da predju granice oblasti i nastaviti dalje neprimećeni. Dovoljno je vremena prošlo da bih zaključio da su neprijatelji odustali od potrage. Kako se polako operacija završila, mahnuo bih klanu iluzionara u znak pozdrava prenego što bih polako nestao u oblaku dima. Nisam se nešto najbolje proveo sa njima, al za to postoji after.

Dok smo putovali,nisam mogao izbaciti iz glave misiju na koju idemo.
To je ipak moja prva misija na koji idem ,osecaj je neverovatan i ono sto ja volim
Adrenalin.
Kada smo stigli ,nisam mogao skinuti pogled sa zamka,ogroman stari zamak
star par stotina godina i dalje lezi tu na tim starim ali jakim temeljima duboko u sumi
odvojen od ostatka sveta .Neprijatna tisina i cinjenica da je civilizacija udaljena
ko zna koliko kilometara budi osecaj zabrinutosti ,svestan da sam ipak dosao na misiju
razbistrio sam glavu i fokusirao se na trazenje lopova.Moram uzeti te artifakte i vratiti ih tamo
gde im je mesto sta god se desilo.
Nakon nekog vremena upoznavanja terena ,krenuli smo u potragu za lopovima artifakta.

"STA!, kakva brzina "
nisam verovao da je Akai tako dobar i spretan ninja,a ja ?
stajao sam tu kao drvo i samo joj smetao,trosila je svoju energiju i cakru na mene.
Odjednom se stvorio ogroman zemljani zid ispred mene ,a potom i Akai

dobro sam ...valjda

rekao sam joj ispunjen besom i razocarenjem u samog sebe
nisam se ovome nadao i nisam zamisljao dece ovo ovako izgledati
ocigledno je dace ova misija biti uspesna zahvaljujuci Akai.
Stajao sam i gledao je,postavljajuci joj pitanje:

a ti , da li si ti dobro ,i kako da ti ovo olaksam ?

FLASHBACK

Stigao sam u Zemlju Vatre u oblast polja pirinča te došao do jednoga zamka. Primarna misija mi je bila zaštita važnih ciljeva od tima specijalista za genjutsu koji su sposobni da zarobe protivnika u iluzije njihovih najgorih strahova nazvani Yoru no Yami. Plan mi je bio da ih pobijem s obzirom da ne mogu zaštotiti sve mještane ovog područija drugim načinom. Kod ruševina zamka sam čekao dvojicu ljudi iz obližnjeg naselja koji posjedujj važne tajne informacije i koji će privući pripadnike bande ka meni. Negdje pred večer su stigli do mene te sam odlučio da u ruševinama i prenoćimo pošto je nastupila jesen i noći nisu više bile toliko tople. Ušli smo unutra te sam zapalio vatru da se malo ugrijemo. Nakon što se vatra rasplamsala postavio sam jednu od svojih barijera na ulaz tako da imamo mirnu noć.

Kao što sam i mislio noć je protekla bez ikakvih problema. Ujutro sam ponovno zapalio vatru i uz doručak rekao mojim saputnicima plan. Oni će poći putićem ispod ruševina kao mamac, a ja ću čekati unutra. Znao sam da moji protivnici osim genjutsua ne poznaju druge tehnike toliko dobro što mi je dodatno olakšalo. Poništio sam svoju barijeru te uz još malo priče i govora o oprezu poslao svoje saputnike ispod. Sjeli su ispod ruševina zamka i pokrenuli priču o tajnim informacijama kao po planu. Dok sam čekao unutra mislio sam o svemu što se može desiti jer ipak nisam imao prilike da se borim sa takvim specijalistima u genjutsuu. Bez da sam sklanjao pogled sa mojih saputnika čekao sam kraj malenog prozorčića oko tri sata. Prozorčić je bio dovoljan samo da mogu vidjeti njih i nije bilo šanse da me protivnici uoče.

Poslije nekoliko sati čekanja iz šume su izletjela četiri lika (koliko ih je i bilo u timu po informacijama koje sam imao). Odmah su se uputili ka mojim saputnicima sa kunaiima u rukama. Kada su prišli na nekoliko metara od mojih saputnika iskočio sam iz ruševina i bacio četiri kunaia koji su pogodili njihove kunaie i izbacili im ih iz ruku. Odmah su se povukli desetak metara od mene i pripremili se za svoj genjutsu napad. Postavili su se u formaciju tako da su trojica bili u liniji, a četvrti iza njih. Ova dvojica koji su bili desno i lijevo bacaju dva shurikena pokušavajući da me ometu, a obaj u sredini je uputio ka meni genjutsu napad. Odbijam shurikene kunaiem i od genjutsua se branim cancelom. Međutim ispostavilo se da je to bila samo diverzija jer ovaj koji je ostao iza takođe napada sa genjutsuom...

... u koji uspijeva da me uhvati. Odmah se u mojoj glavi pojavila ona paklena noć, pred očima su mi išle slike mojih roditelja, rođaka, komšija, zapaljenog sela te one dvojice dječaka koji su mi učinili ovo sa licem. U trenutku kada bacaju shuriken prema meni uspijevam da malo rasbostrim misli povrjeđujući se kunaiem koji mi je idalje bio u ruci. Kako sam se oslobodio od njegovog genjutsua vidim da mi je lijeva ruka povrijeđena te da ću se od njih morati braniti samo sa jednom rukom. Jako ljut zbog ovog genjutsua trčim ka njima ne želeći da radim nijedan ninjutsu napad. Dvojicu koju su istupili naprijed režem kunaiem tik ispod vrata i odmah padaju. Kunai zatim bacam ka trećem koji je uputio genjutsu od kog sam se odbranio, a zatim golim rukama skačem na onog koji me uhvatio u genjutsu te ga davim golim rukama. Nakon što sam završio rekao sam saputnicima da ih pokopaju dok zavijem svoju ranu na lijevoj ruci. Nakon što su završili znao sam da je moja misija gotova i uz pozdrave sam pošao kući.