Put

Tih šapat šume je bio večni kompanjon šinobi izvidjača. Bili su oprezni, pokušavali su da zamaskiraju svoje tragove, ostave naturu skoro netaknutom dok su prolazili ali, ako mogu uočiti rascevatalu nit, sigurno ću uspeti da uočim malu slomljenu grančicu. Pratio sam grupu izvidjača u stopi, na neki način i ja sam glumio izvidjača. Nažalost, ova operacija nije zahtevala od mene da raširim haos ili izvršim atentat nad nekime - već suprotno. Mirno da skupim informacije bez da me uopšte neprijatelj primeti. U tome sam donekle i uspevao - zelenkasta kožna jakna, čizme od najfinije zmijske kože. Bio sam u zenu sa naturom koja nas je okruživala. Mala je bila šansa da budem spažen, ali laganim koracima i kamuflažom pokušao sam da još više smanjim te šanse.

Po izgledu - njihovim pokretima, opremi, fokusu, tempom - mogao sam zaključiti da su pratili nekoga. Koga? Nisam imao odgovor na to pitanje, ali imao sam neki osećaj da ću uskoro saznati. Divlja šumska putanja kojom su se izvidjači kretali je vodila severno, a najbliža ruta ka severu pokazuje neko selo, barem po informacijama koja mi je mapa ispred mene pružala. Na nekih stotinak metara od sela, medju gustim šibljem koje im je davalo odličan zaklon od radoznalih okica, postavili su kamp. Prilikom postavljanja perimetra, nažalost, jedan čovek im se odvojio kako bi otišao da piša. Ovo je bio ključ ove operacije. Kako se izvidjač sakrio od svojih saboraca, tako je dobio jedan karate chop u potiljak, onesvešćivajući ga na duži vremenski period.

#card14

Njegov pad mi je otvorio nove puteve. Pregledao sam njegova dokumenta što je imao na sebi, upotpunio njegov identitet transformation jutsuom. Njegovo telo sam na neko vreme onesposobio žicama i konopcima, čisto da osiguram moju špijunažu što duže. Ispravljajući zgužvanu kragnu, vratio sam se medju izvidjače. Prilazeći glavnom šatoru, jedan od radnika mi se obratio.

'Proradio stomak, a Aizawa?'

Upitao me je, malo drčno ali prijateljski nastrojeno.

'Mani me.. Nije mi bilo dobro od onog gulaša juče.'

Zašto gulaš? Pa Aizawa bio sav usran od njega. Mali detalji mi nisu mogli promaći. Drugi izvidjač se nasmejao, nastavljajući da postavlja jedan od mnogih šatora. Obratio bih mu se.

'Koji je moj beše?'

Na šta mi je pokazao prstom u neki kamuflirani - iako su svi bili takvi.

Zahvalivši se kolegi izvidjaču, uputio sam se u svoj šator u kome sam mogao zateći moje stvari. Kamuflaž ranac, vreću za spavanje, manje više sve esencijalne stvari za preživljavanje u divljini i usput prateći. Unutar torbe, naleteo sam na žurnal koji je izgleda moj dvojnik držao, sadržavajući detaljna objašnjenja misija, prihoda, manje više svakih poslovnih i personalnih detalja - i njega - a i njegovih meta. Izgleda da su svi vodili po jedan takav, ipak, bili su izvidjači. Prešao sam kroz nju na brzaka, čisto da vidim ima li šta zanimljivo. Od informacija, ništa meni korisno ali, ova knjiga košta dobru sumu ryoa. Ostao sam na večeri, ko sam bio da odbijem dobar gulaš a potom u tihoj noći napustio sam kamp zajedno sa žurnalom, završavajući svoju operaciju.