Pristup Bazi
Posle dugog puta kroz sneg i led, konačno sam stigao do ulaza u njihovu bazu. Bila je to stara pećina, skrivena među stenama i drvećem. Znao sam da me unutra čeka vođa Kurotsuki Bratstva. Krenuo sam unutra, oprezan na svaki šum. Hodnici su bili mračni i uski, a svaki korak je odjekivao kroz ovu pećinu. Znao sam da me posmatraju, čekajući pravi trenutak za napad. Dok sam se kretao dalje, naišao sam na još nekoliko članova bratstva. Ovoga puta, borba je bila još žešća. Borba se završila kao što će se i svaka borba završiti, u moju korist. Primetio sam nešto čudno na njima, sve nindže ovog bratstva su oko svojih članaka imali neke čudne kristale koji su emitovali neku čudnu energiju. Odlučio sam da uzmem jedan.
-Nekoliko sati kasnije-
Našao sam se izgubljen u nekim čudnim improvizovanim rudnicima. Ove rudne ćelije su imale neku čudnu svetlost i neke čudne znakove. Posle kratkog ispitivanja terena shvatio sam da bratstvo ovde kopa i traži nešto. "Ne znam šta oni rade ovde ali mi ne miriše na dobro." Rekoh dok sam i sam razmišljao šta da uradim. Čitave rudne ćelije sam izlepio eksplozivnim paper tagovima, u nadi da me i sami neće razneti.
Pola sata kasnije, u oči najveće eksplozije koja će učiniti da se rudnik uruši.
Stajao sam ispred vrata koja su vodila do glavne dvorane. Znao sam da me unutra čeka vođa. "Ovo je trenutak istine," rekao sam sebi dok sam otvarao vrata. "Posle svega i onako mogu samo napred."
Unutra, u središtu velike dvorane, stajao je vođa Kurotsuki Bratstva. Njegova prisutnost bila je zastrašujuća, a oči su mu sijale zlokobnim sjajem. "Čekao sam te," rekao je hladno. "Znao sam da ćeš doći." Bez reči, izvukao sam svoj kunai i krenuo prema njemu. Njegovi pokreti su bili brzi i precizni, svaki napad je bio smrtonosan. Morao sam da koristim sve svoje veštine i snagu da bih se odbranio. Moje Kaguya kosti su mi pružile zaštitu od većinu njegovih napada. Borba je trajala satima, svaki udarac je bio proračunat. Njegove iluzije su bile sve jače, ali nisam mogao dozvoliti da me zarobi."Ne možeš me pobediti," rekao je dok je pokušavao da me zarobi u još jednoj iluziji. "Neću odustati," odgovorio sam, koristeći svu svoju snagu da probijem iluziju. Napokon, uspeo sam da ga savladam, ali jedva. Ležeći na zemlji, teško dišući, znao sam da je misija bila uspešna. Kurotsuki Bratstvo je bilo poraženo, a Zemlja Munja je ponovo bila sigurna. "Ovo je bio težak zadatak," rekao sam sebi dok sam se podizao. "Ali vredelo je."