Zapadni Yatsu

Hodajući stazama Zapadnog Yatsua, poznatog i kao Veliki Yatsu, razmišljam o njegovoj bogatoj geološkoj i kulturnoj istoriji. Geolozi su otkrili da su Yatsu ostrva nekada bila jedno jedinstveno ostrvo, ali su se razdvojila pod uticajem tektonskih sila. Dok se krećem kroz ovaj krajolik, mogu da zamislim kako su te sile oblikovale ovaj svet i stvorile dva odvojena ostrva.

Staza me vodi kroz nekoliko manjih naselja, svako sa svojom jedinstvenom atmosferom. Stanovnici su ljubazni i gostoprimljivi, a svako naselje ima svoje specifične običaje i tradicije. Kuće su građene od lokalnih materijala, često od drveta i kamena, i savršeno se uklapaju u okolni pejzaž.

Kako nastavljam hodati ka severnom delu ostrva, stižem do područja sa malim rezervama srebra. Iako Zapadni Yatsu nije toliko bogat srebrnim rudnicima kao Istočni Yatsu, ovde se ipak nalaze tragovi rudarenja. Rudari vredno rade na vađenju ovog plemenitog metala, a njihova posvećenost je očigledna u svakom pokretu.

Šuma oko mene je gusta i bogata vegetacijom. Sunčevi zraci probijaju se kroz krošnje drveća, stvarajući prelepe igre svetlosti i senke na tlu. Ptice pevaju, a vetar blago njiše krošnje, stvarajući umirujuću melodiju prirode. Miris sveže zemlje i cveća ispunjava vazduh, čineći ovu šetnju još prijatnijom.

Stižem do jedne od visoravni sa koje se pruža spektakularan pogled na obe strane ostrva. Sa ove tačke, mogu jasno da vidim kako su se ostrva nekada mogla spojiti u jedno, pre nego što su se razdvojila pod uticajem prirodnih sila. Ovo mesto nosi priču o prošlosti, ali i nadu za budućnost.

Stanovnici Zapadnog Yatsua, sa svojim bogatim kulturnim nasleđem i prirodnim resursima, predstavljaju srce i dušu ovog ostrva. Dok se sunce spušta na horizont, osećam spokojstvo i zahvalnost što sam imao priliku da istražim ovaj divni deo sveta, mesto gde se prošlost i sadašnjost susreću u harmoniji.

I tako, povodom nove operacije, poslat sam na kraj krajeva kako bih prebacivao dno dna. Transfer zarobljenika je trebao da se održi na današnji dan, a zarobljenici su bili vešti lutkari. Nije mi se svidjala sama ideja operacije. Lutkari su mi oduvek bili.. Čudni ljudi. Ne čudni kao ja čudni - da sedim pola dana i šijem - već da istim tim koncima se igram dan za danom.. Možda nismo toliko bili drugačiji, al njihov hobi je bio više jeziviji nego moj. Ruke su zarobljenicima bile vezane, zajedno sa nogama. Iz jednog zatvora do drugog prevozila ih je kočija - zatvor. Koliko god onesposobljeni oni bili sa njihovim nemanjem ekstermiteta i prstiju i čega god, bio sam spreman za najgore u svakom momentu.

Prevoz zarobljenika mogao je da počne. Održavao sam svoj senzor koliko sam mogao (stalno al aj), pokušavajući da osiguram kargo da dodje do odredjene lokacije. Bilo je čudno doduše pošto su 'kargo' bili živi ljudi - naravno sa zlodelima na njihovom pojasu al opet ljudi. Na svakih stotinak metara, proveravao sam njihove okove, ruke, prste, al jedan lutkar mi se izdvajao od ostalih. Njegove ruke su bile hladne.. Pomalo tupe. Bez obzira na njihovu živahnost, znao sam da je imao nešto u rukavu. Prišao bih mu, nameštajući opet okove kako bih onesposobio štagod on pokušao. Dobar deo puta proveden je bio bez nekih velikih zastoja. Po koja puš (i piš) pauza, i do krajnje lokacije bi trebali da smo do zalaska sunca. Za sad, nije izgledalo kao da išta može da krene po zlu.

#card10

U momentu, moj chakra sense hvata blagi osećaj chakre u okolici. Nismo bili daleko, ali tanke niti sam mogao osećati, ali ne i videti direktno. Kako ne bih privlačio pažnju, upalio sam Sharingan. Oko je skeniralo okolinu, sve dok nisam zapazio chakra nit kako ide iz zatvorenikove 'tupe' ruke. U momentu, čuje se mehanizam iz drveća koji kreće da ispaljuje senbone ka svim stražarima.

#card1454

Brzim reagovanjem, pesak sa šljunkanog tla se diže, zaštitivši čitavo jato i mene. Lutkar je držao neki poker fejs, pokušavajući da skine ljagu sa sebe ali je bilo prekasno za to. Sklopio sam ruke, na šta se seme koje sam ugradio u njegovu ruku post ranije nije rascvetalo, blokirajući čitav mehanizam unutar ruke, kidajući njegove tanke chakra niti.

#card1208

Stražari su u momentu digli bunu, ali nisu imali razloga zašto. Brzinski, objasnio bih im situaciju na šta su posramljeno nastavili dalje. Da nije bilo mene, moga semenja i sharingana, drugačija bi se ploča vrtela. Lutkar bi pobegao, a stražari bi (a moguće i koji zatvorenik) samo lipsnuli od otrova il čega god. Kočija sa kavezom je nastavila dalje dok konačno nije stigla do svoje konačne destinacije - drugog zatvora. Pomogao sam (koliko sam sebi dozvoljavao) oko prenosa u ćelije, a potom rekao novim čuvarima na šta da paze - barem kod ovih zatvorenika. Što se mene tiče. ovo je bila uspešna misija. Otišao sam do uprave zatvora, i od njih sam dobio mali podsticaj za dobro uradjen posao. Zahvaljujem se na prilici, a potom nestajem u oblaku dima.

#card21