Wang's Dojo

(Stoji pokraj naloženog šporeta i čeka da voda u džezvi provri.)

(Taro razmišlja.)
Wang me i dalje ništa nije naučio od kad sam došao kod njega u dojo, osim da mu skuvam zeleni čaj. Ne mogu više da trpim njegov blagi smešak koji drži u svakom trenutku. Besan sam.  Zar je toliko teško samo početi sa podučavanjem. Jedino što sam imao prilike da čujem jeste ona poema o dvoglavoj kravi. Što me je ubacio samo na tu besedu?

Sutra, kad seljaci pronađu ovog
čudaka prirode, obaviće njegovo telo
u novine i odneće ga do muzeja.
Ali večeras je živ i u severnom
polju sa svojom majkom. Savršeno je
letnji veče: mesec izlazi iznad
voćnjaka, vetar u travi. I
dok gleda u nebo, zvezda ima
duplo više nego obično.

(Voda kreće da ključa a sa njom provri i saznanje u njegovoj praznoj glavi. Izraz lica mu se skamenio, oči izbečile. Suza u oku.)

Koliko retko u našim užurbanim životima zastanemo s empatijom da bismo razmislili kako zaista izgledaju životi drugih?
Kako je videti svet iz njihovog ugla?

(Potrčao je do svog učitelja koji sedahu, izgubljen u dubokoj meditaciji okrenut k zidu.)

(Posusta.)

Ne, ne smem da ga prekinem. Meditira.

(Wang čuo je Tarove korake kako se približavaju užurbano, tišinu i tiho udaljavanje. "Spreman je.", pomisli seda glava.)

(Sedeo je na prozoru i gledao u zvezde. Noć, blaga za ovo doba godine, vedra. Blag vetar, šuštanje trave.)

(Čaj već se ohladio na prizemnom stočiću, umoran od čekanja.)

(Wang ne ometajući učenika uđe neprimetno u prostoriju. Sede za onaj prizemni pod u lotusov sed.)

(Okusi davno pripremljen čaj.)

(Zadovoljan ustade.)

(Wang govori.)

(Šokiran okrene se da pogleda u sobu. Šoljica čaja bila je prazna, samo vlažno lišće osta u njoj.)

(Senka sa vrata udalji se i ode valjda u svoje odaje.)

(Oko 4:30 u jutru.)

(Uzdahnuo je.)

(Otišao je u svoje odaje i ubrzo zaspao na mekom tepihu.)

(Vrteo se po krevetu. Nije mogao da zaspi.)

(Gledao je u plafon u onom mraku. Mesečina delila je plafon na tri skoro jednaka dela.)

(Oči su mu klizale sa leva na desno.)

(Gledao je u centralni deo.

(Ponoć već beše prošla.)

(Ustao je iz svoje odaje i spustio se na prvi sprat.)

(Prvi sprat beše jedna ogromna prostrana sala čijom je celom dužinom bilo postavljeno mnoštvo tatami tepiha. Po strani bilo je oruđe korišteno za treniranje, mete i lutke.)

(Seo je negde otprilike na sredinu sale i u lotusovom sedu zaspao.)

(Sala je neobično mirna u ovo doba, kroz dan redovno puna učenika koji vežbaju svoje veštine mačevanja.)
(Wang siđe niz stepenice i vide učenika kako spava u centralnom delu sale. Bio je zadovoljan.)
(Gledao ga je iz daljine.)

Ispunjava najvažnije rei* i makoto**. Trening može da počne.

(Prišao mu je tiho i pažljivo.)

Taro-kun!

(Pognuta glava podigla se mirnim pokretom.)
(Probudio se.)
(Ustao je sa poda.)

Danas ćeš držati drveni mač do sutona u ovom položaju!

(Izvukao je svoju katanu iz korica i pokazao osnovni borbeni stav. Noge su bile u raskoraku jedna napred, jedna nazad.)
(Centar ravnoteže na manje od pola metra od poda. Oštrica je bila uperena ka Tarou, naopako gledajući u plafon. Laktovi visoko u vazduhu.)

(Taro zabezeknut suludosti ovoga što je čuo nije mogao da dođe sebi.)
Aahh... opet neka njegova luda staromodna ideja.

(Taro govori.)
Razumem Wang-sama.

(*Rei - Poštovanje prema drugima, posebno prema starijima i autoritetima.)
(**Makoto - Iskrenost i ispunjavanje obećanja/zadataka. )

(Prekinuo je svoj borbeni stav i vratio katanu u korice.)
(Taro i dalje u glavi formira sliku tačne poze u kojoj treba da stoji.)

Šta čekaš? Brže to malo.
(Izgovorio je tiho skoro nečujno ali dovoljno glasno da ovaj čuje.)
(Na licu imao je onaj prijatni blagi osmeh, koji Taro shvatahu kao podrugljiv.)

(Za komandom otrča po drveni mač i vrati se isto tako.)
(Stao je u stav, mišići napregnuti, malo je falilo da krene da stenje, možda ispusti i neki drugi neprikladan zvuk.)
(Drveni mač bio je teži od prosečne katane.)

Da li ću uspeti da ga držim ceo dan ovako? Šta ću postići s'ovim?
(Namršten je bio. Videla se odlučnost da izvrši zadatak, a i ogromna mrzovolja na njegovom licu.)

Do kraja dana će shvatiti.
(Usne mu se pomeriše al' glas ne ču.)
(Sede u ugao prostorije, gde inače sedi dok posmatra učenike.)

(Od stresa i umora prva kap znoja pala je u prvih pet minuta.)

(Podne je.)

(Ni jedan ni drugi nisu se pomerili.)
(Mali milion loših misli prošli su kroz Tarovu glavu.)
(Mišiće je i dalje držao nategnute, neprirodno ali nije popuštao. Znojav forsirao je stav u kom je bio.)
(Učitelj je samo mirno posmatrao, sedevši u dojou kao spomenik.)
(Učenici su sišli na svoje prve kate. Videvši iskušenika kako stoji u onoj mučnoj pozi znali su o čemu je reč. Svi su prošli kroz to.)
(Trening za druge mogao je da počne. Cela sala pretvorila se u haos.)

Zašto ovo moram da radim ovde? Zar nije očigledno da mi svi oni smetaju?

(I da bilo je logično da mu svi ostali prisutni smetaju, ali kako će da održi stav u borbi ako mu oni predstavljaju problem?)
(Jedan učenik malo stariji od njega pao mu je na nogu svom težinom. Ovaj ostade nepomičan.)

Šta je tebi kog đavola?!
(Iz njega izletoše teške reči.)

(Ovaj samo usta i ode ignorišući Taroa koji i dalje drži stav.)
(Učitelj se smeškao po običaju.)

(Satak vremena pred suton.)
(Do ovog trenutka nekolicina učenika mu je činilo razne muke.)
(Noge ruke izubijane od slučajnih padova i udaraca.)
(Mišići ipak posle toliko sati opušteni, umorni ali i dalje u tom položaju.)

Zašto se osećam bolje nego na početku dana? Zar je toliko lakše sa opuštenim i umornim telom biti u stavu?
Da li je to učitelj želi da me nauči?

(Bio je u pravu i dobro je zaključio.)
(Stav ne treba da bude forsiran već kroz praksu postane deo samurajeve prirode.)
(Na licu se više nije videla mržnja ili frustracija. Jednostavno ništa, hladno, ravno, baš onako kako treba.)
(Disanje u skladu sa postojanjem, kao da sedi.)

(Suton.)

Gtov si. Možeš da odeš da jedeš.

(Spustio je blagim i odmerenim potezom ruke mač na zemlju. Ruke i noge su ga obijale od pogrešnog pristupa sa početka. Znoja nije bilo, osušio se.)
(Krenuo je ka trpezariji na prvom spratu.)

Sutra se opet na druge petlove da si ovde!

Ponovo na druge petlove? Opet će da me muči ovako ceo dan? Izubijan sam! Ostali učenici su đubrad! Ne pažljivi su! Aghhh..!!

(Osvrne se na stanje svojeg tela.)

I nije toliko loše s obzirom da sam ceo dan stajao u istom stavu. Opustio sam mišiće poslednju trećinu stajanja. Tako bih mogao da stojim celu večnost.

(Provalio je tajnu. Ništa nije trebao da forsira.)
(Sve je u tome da čovek ostane miran i staložen.)
(Šteta pa to nije znao odmah na početku dana.)
(Noge i ruke su ga ubijale, a prebranac koji su večeras imali bio je posebno sladak nakon onako provedenog dana na prazan stomak.)

(Ponoć.)

Vreme je da se spustim. Nema nikog.

(Izašao je iz svoje odaje i opet se spustio u salu gde će na isti način kao i prošli put dočekati učitelja.)
(Wang video je iz senke da se ovaj spustio već sad.)

(Dočekao je druge petlove u sali.)
(Wang je ušao u salu tiho i seo ispred Tara.)

Taro-kun!

(Prodrao se iz petnih žila.)
(Teške aritmije od ovako iznenadnog buđenja su ga uhvatile.)
(Nije mogao doći sebi par minuta. Wang čekaa.)

Wang-sama?
(Terao je krmelje iz očiju dok je govorio.)

Dokazao si svojom istrajnošću da si vredan tajni ovog puta.

Danas ćeš čuti osnovne stavove bušida i položiti zakletvu!
(Isto jako i srčano izreče ove reči)

(Neprijatna tišina.)

Razumem.
(Rekao je uz klimanje glavom i zbunen tek probuđen neispavan.)

Gi! 

Ovih sedam misli su osnova bušida. Sada je red na zakletvu. Ponavljaj za mnom.

Ja Taro...

Ja Taro...

Zaklinjem se da ću nositi u srcu...

Zaklinjem se da ću nositi u srcu...

...gi, yu, jin, rei...

...gi, yu, jin, rei...

makoto, meiyo i chugi...

makoto meiyo i chugi...

sve do smrti!

sve do smrti!

(Možda sada nije shvatao težinu svoijh reči najbolje, ali se obavezao da će ih poštovati. Ipak je i njegov dolazak bio u cilju da postane samuraj.)

(Ustao je i otišao do zida sa oružjem.)
(Doneo je ispred Taro-a novu katanu.)

(Rastavlja je jednim potezom ruke.)
(Čakrom gravira T A R O na bazu ožtrice.)
(Sklapa katanu.)
(Pruža katanu.)

Neka te služi do kraja obuke Taro-san!

(Po završetku obuke misli da mu da drugo oružje pa tako sroči rečenicu.)
(Prihvata katanu.)
(Taro bio je iznenađen promenom sa -kun na -san. Nikada ranije ga nije tako oslovio. Napredovanje u Wangovim očima prijalo mu je.)

Idi na spavanje slobodan si danas!

(Sreća u Tarovim grudima nije mogla da se opiše rečima. Konačno je postao pravi student majstora Wanga.)

Hvala Wang-sama!

(Wang se smeškao.)
(Ovog puta njegov smešak kod Tara nije buido negativne emocije.)
(Taro se pokloni pred njim u znak pozdrava i ode u svoje odaje da spava.)

#card188

(Probudio se teško, oko podne.)
(Ostali učenici bili su uveliko u dojou. Iako imaše spobodan dan on se spusti dole.)
(Gledao je šta oni rade i kako se bore. Zvuk drvenih katana odjekivao je po dojou.)
(Seo je u ćošak u lotusov sed. Posmatrao je učenike.)
(Većina zamaha koje su izvodili bila mu je jasna, ali se divio njihovom gracilnom kretanju.)

(Wang primećuje njegovo prisustvo u sobi.)

(Prilazi.)

Naspavao si se?
(Kroz smešak.)

Jesam Wang-sama.
(odgovori Taro)

To je važno. Slušaj svoje telo.

(Tišina prekinuta samo kricima drvenih katana nastala je.)
(Gledaju sparinge.)

Znaš li da držiš mač?

Znam!
(Rekao je samouvereno.)

Hahahaha... pokaži mi.
(Kroz neprijatan smešak koji pokri rukom i dugim mu rukavom.)

(Usta.)
(Smotanim pokretom ruke uhvatio je takanu koja mu beše u krutoj drvenoj korici obešena o struk.)

(Izvuće je i zamahnu u prazno.)

(Wang je dobio tačno ono što je očekivao.)

Dobro.

(Wang zagrize prst i kroz par znakova uradi tehniku prizivanja.)
(Ispred Tara pojavi se štap bambusa, oko 2 metra visok. Zdrav.)

(Tišina je nastala u dojou. Svi su zurili u Wanga.)
(Povetarac u zatvorenoj prostoriji.)
(Bambus prepolovljen na pola jasnim presekom pada.)
(Niko nije ni video zamah. Mikazugiri beše u pitanju.)

(Deo bambusa koji pade na pod nestade, a ona osnovica što osta u zemlji izraste opet na standardnu visinu.)

Vežbaj ovde dok ne budeš u stanju da je presećeš. Rok ti je dve nedelje. U suprotnom napuštaš dojo. Presek mora biti ravan.

Lagano.
(Pomislio je u sebi.)
(Izvukao je svoju katanu i zamahnuo po bambusu.)

(Nije uspeo.)
(Katana se zaustavila u bambusu.)
(Cimnuo je oštricu. Nije je izvukao.)

Štaa?!
(Prodrao se.)

Haha.
(Wang se smeškao.)

Obićiću te za dan dva.

(Izašao je iz sale i ostavio učenike da sami pronalaze smisao u njegovim lekcijama.)

Zar nisam u mogućnosti obično drvo da posečem? A bio sam ubeđen da ću moći! Masaka?

(Pokušao je opet. Bez uspeha.)

(Udarao je kao motikom po onoj bambusčini.)
(Mučio se.)

(Prošlo je par sati pre nego što je odustao i rekao sebi da je dosta pokušavanja za danas.)
(Zaputio se u kuhinju da sebi uzme nešto da pojede.)

(Otvaraju se stara drvena vrata išarana senkom prošlosti. Tamo pronalazi Wanga.)

Već si odustao?

Nisam! Samo previše forsiram, moram da pronađem drugi način!

(Wangu se dopao odgovor. Ispijao je šoljicu crnog čaja. U toku prošle noći je baš zahladnelo, a crni čaj bio je poznat po tome što greje telo.)
(Nije bilo pirinča. Nije imao šta da pojede osim oko stotinjak grama govedine što je ostalo u dojou.)

Nema hrane?

E taman si me podsetio. Sutra je tvoj zadatak da ranom zorom odeš do pijace, a potom tokom dana da obereš polje pirinča i doneseš dva džaka u dojo. Na raspolaganju su ti konji iz konjušarnice odmah do dojoa, najavio sam te.

(Dao mu je spisak sa svim potrebnim namirnicama za narednu nedelju koju će morati da pokupuje sutra.)

(Nakon siromašnog jela otišao je u sovoju sobu da odspava.)

(Svanulo je.)
(Ustao je.)
(Otišao je.)

(Rosa i vlaga koju vetar nanese s ogromne vodene površine kojom je ova oblast okružena s obe strane oteza disanje i učini ovo jutro jos studenijim nego sto zapravo jeste.)
(Blaga pomaglica pravila je monotonu i bezivotnu atmosferu.)
(Otisao je do konjusarnice i gde ga je cekao Wangov prijatelj.)
(Kroz kratak razgovor i po koju salu dosao je do prevoznog sredstva, osedlao konja i na njega nakaci kola. Sede u kociju i laganim galopom ode za najblize naseljeno mesto.)

(Mestašce do kog je došao realno gledano bilo je malo. Sastojalo se svega od dva koncentrična kruga ulica sa trgom u centru koji je ujedno bio i pijaca. Mogu ovo mesto opisati i kao trgovinski centar ovog dela sveta. Zgrade u ovom gradu nisu bile kuce vec sve hotel do hotela, kafana do kafane. Tu bi trgovci nocili i gostili se dok bi imali robe i odlazili nazad u svoja mesta kad zarade dovoljno po jos robe i tako u krug.)

(Hodao je ulicama prepunih ljudi zbog vremena ostrih i hladnih, ali divnih mirisa tople hrane iz celog sveta.)

(Sad kad je video spisak i ono sto mora kupiti shvatio je da nema dovoljno novca. Šta je to trebalo da znači?)

(Dosetio se načina kako će da kupi tačno ono što mu je bilo potrebno.)
(Hartija beše stara i trošna a rukopis bled. Korišćena je ranije.)
(Išao je od trgovca do trgovca i raspitivao se o Wangu.)
(Nije mu dugo trebalo dok nije našao nekog ko nešto zna.)

Sveže voće, povrće, riba sve zapečaćeno u skrolovima!

(Prišao je ovom trgovcu koji imade zanimljivu reklamu. Retki su pečatili svoje proizvode u skrolove već bi ih izlagali za normalan narod koji beše brojniji i češći kupac.)
(Šta više tezga je bila kao eksel tabela. Skrolovi poređani u redove i kolone po gramima i onome što je u skrolu, ali bez cene.)

(Pokušao je da dodirne trgovca ne bi li zaustavio njegovu reklamu, stvorio trenutak neometane trgovčeve pažnje.)

(Ovaj vešto izbeže njegov pokušaj i udalji se na oko metar. Izraz lica mu beše kao stena čvrst, prkosan.)

(Iz svog novčanika a ne dojovog novca izvadi napojnicu i dade trgovcu.)

Poslao me je po... (izvadi spisak i poče da čita.)

(Čitao je spisak kada ga ovaj prekinu na pola.

(Ovaj dade.)

(Dobio je nazad i papir i 10 skrolova.)

(Otišao je nazad ka dojou.)

(Konj mu ni nije bio toliko potreban pošto sve ono što nosahu ne beše ni teško ni obimno.)

(Wang će biti zadovoljan.)

(Vratio se nazad u dojo.)

(Nije mu trebalo dugo pre nego sto je pronasao Wanga.)

(Neprijatna tisina dok pregleda skrolove.)

(Šokirana faca.)

Siguran sam da ti nisam dao dovoljno novca. Pricaj!


(Taro pomalo zbunjen nije znao sta da uradi u trenutku. Telo mu se zgrcilo.)

Kyoshin mi reče da ga pomenem vama. Dao mi je robu bez da traži novac za nju.

(Wang izdahnu duboko.)

(Znao je da cita ovakve gestove jako brzo. Ko je dobar bez razloga u danasnje vreme?)

(Napustio je prostoriju. Blagim korakom. Samo minut kasnije vratio se.)

(Baca mu skroll sa C misijom.)

(Izađe iz prostorije i zaputi se u nepoznato.)

(Taro šokiran odlazi u sobu i sprema se za put, a nedugo potom i odlazi.)

Dok sam koračao kroz prostrane poljane pirinča koje su se pružale prema horizontu, moj pogled je bio privučen prema skromnom samurajskom doju u srcu Zemlje Čaja. Okružen visokom travom koja je nežno povijala pod povetarcem, dojo je isijavao jednostavnost i harmoniju s prirodom.

Ulazak u dojo otkrio je unutrašnjost koja je odražavala istu skromnost i poštovanje prema tradiciji. Drvene strukture, izgrađene s funkcionalnošću u mislima, stvarale su prostor u kojem su samuraji mogli da se posvete učenju borilačkih veština bez suvišnih ukrasa. Svjetlost koja je prolazila kroz prozračne drvene grede dodavala je prirodnu toplinu i osvetljenje unutrašnjosti.

Dok sam posmatrao samuraje kako vežbaju pod pažljivim nadzorom mudrog majstora Wang Shija, osetio sam kako se harmonija i skromnost ovog mesta stapaju s duhom samurajske tradicije. Ovo mesto nije samo škola borilačkih veština; bilo je to utočište gde se poštovala priroda i gde su samuraji rasli kao pojedinci, učeći ne samo veštinama mača, već i dubljim vrednostima poštovanja, ravnoteže i harmonije.

Yashin je zakoračio u samurajski dojo s poštovanjem prema okolini koja ga je okruživala. Tihi zvuk koraka odjekivao je prostorom dok je prelazio preko kamena postavljenog na ulazu, simbola stabilnosti i snage koju su samuraji njegovali. Svečano je pozdravio majstora Wang Shia, čoveka čija je mudrost i veština privlačila mlade samuraje iz svih krajeva Zemlje Čaja.

Unutar doja, miris drveta pomiješan s notama zemlje obavijao je prostor, stvarajući atmosferu skladnosti s prirodom. Drvene strukture nisu odavale raskoš, već jednostavnost koja je odgovarala duhu samurajske disciplinovanosti.

Yashin je s poštovanjem pogledao majstora Wang Shia, čije su oči sijale blagom mudrošću stečenom dugogodišnjim iskustvom.

Dok su samuraji vežbali svoje tehnike, Yashin je s poštovanjem posmatrao njihovu posvećenost i upornost. Svaki pokret, svaki udarac, bio je ispunjen namerom i kontrolom, dok su mladi samuraji upijali svaku lekciju kao spužve. Majstor Wang Shi je pažljivo korigovao njihove pokrete, usmeravajući ih ka savršenstvu s nenadmašivom preciznošću.

Kroz prozore doja, svetlost sunca lagano je prodirala, osvetljavajući prostor s toplinom i životom. Pogled kroz prozor pružao je pogled na prostrana polja pirinča koja su se pružala do horizonta, podsećajući samuraje na skromnost i ravnotežu koju su trebali da čuvaju u svom putu.

Kao posmatrač, Yashin je osetio kako se harmonija između čoveka i prirode neprestano održava u ovom prostoru. Svaki element, od kamenja na ulazu do zvukova prirode koji su dopirali kroz otvorene prozore, doprineo je osećaju spokoja i skladnosti. Ova skromna oaza samurajske discipline bila je mesto gde se čuvala i negovala tradicija, predstavljajući stubove mudrosti i snage koji su krasili generacije samuraja.

Yashin je duboko udahnuo, upijajući mirise drveta i zemlje koji su ispunjavali prostoriju. Kao da je vazduh nosio sa sobom duhove prošlih samuraja, čija je prisutnost osećala u svakom delu doja. Kroz tamne drvene grede koje su se nadvisivale iznad njega, sunčeva svetlost je ulazila blago, stvarajući meke zrake koje su obasjavale prostor kao blagoslov iznad samurajske borbe. Nakon toga je napustio ovo mesto i krenuo dalje.

Ako treba samo da pogodim da bi radio za dzabe,moze sto da ne.

Ispod moje maske sam se malo smeškao znajući da ću lagano pobediti u ovoj njegovoj maloj igri,ipak ja imam byakugan.Mozda je ovo varanje ali u svetu shinobija se koriste razni trikovi da bi se odnela pobeda.

#card1286
Byakugan! (rekao sam u sebi)

hmm....Rekao bih u desnoj ruci.Grešim li?

Dok sam se kretao kroz gustu šumu koja je okruživala Utakata Cha, zaustavio sam se na visokom brežuljku odakle sam imao čist pogled na samurajski dojo. Mesto je izgledalo mirno, ali sam znao da je ispod te smirenosti skriveno jako obezbeđenje. Grupa ninji, poznata kao Kage no Meikyu, bila je zadužena za zaštitu mete, a njihova reputacija je bila zastrašujuća.

Dok sam posmatrao izdaleka, primetio sam nekoliko čuvara kako se kreću u pravilnim intervalima. Njihove rute su bile dobro organizovane, a njihova oružja koja su nosili blistala su na suncu. Na osnovu njihovog ponašanja i opreme, jasno je bilo da su u potpunosti spremni za svaki napad. Ali, plan je bio da napadnem tek kad padne noć.

Noć bi mi dala prednost, tama bi pokrila moje kretanje, a nadao sam se da neće moći da otkriju moju tačnu poziciju svojim senzor sposobnostima. Strpljivo sam čekao, dok su se čuvari smenjivali i patrolirali oko dojoa, čekajući pravi trenutak da započnem svoju misiju.

Noć je konačno pala, a tama je prekrila dojo i okolna polja pirinča. Iskoristio sam trenutak kada su čuvari skrenuli pogled i polako krenuo ka svojoj misiji. Kretajući se kroz gustiš, pazio sam na svaki korak kako ne bih izazvao šumove koji bi me mogli odati. Dok sam se približavao objektu, primetio sam deo koji nije bio pokriven stražom, mala pukotina u obezbeđenju koju sam čekao.

Tiho, ali brzo, probio sam se kroz grmlje i uspeo da uđem u samu unutrašnjost objekta. Zidovi i podovi su bili od drveta, što mi je otežavalo prigušivanje koraka, ali uspeo sam da se prilagodim novom okruženju. Dok sam se kretao hodnicima, shvatio sam da dojo iznutra nije onakav kakvim sam ga zamišljao spolja. Bio je mnogo složeniji, sa brojnim prolazima i vratima koja su vodila u različite prostorije.

Ipak, oslonio sam se na svoj instinkt i brzo se snašao. Nakon kratkog istraživanja, locirao sam prostorije u kojima se nalazila moja meta. Bilo je vreme da krenem dalje, ali sam znao da je svaka greška mogla biti kobna.

Tiho sam ušao u prostoriju u kojoj je moja meta boravila. Bio je to trenutak koji sam čekao, sve je išlo prema planu. Približio sam se brzo i tiho, uradivši jedan precizan udarac na tačku između vrata i ramena, koja je onesvestila metu. Dok je telo klonulo, brzo sam ga vezao konopcima, osiguravajući da neće moći da se oslobodi, čak ni ako se probudi pre vremena.

Podigao sam metu na rame, pazeći da održavam tišinu. Težina tela nije predstavljala problem, ali svaki moj korak morao je biti izuzetno pažljiv. Krenuo sam nazad istim putem kojim sam došao, uspešno izbegavajući stražare. Svaka sekunda bila je važna, morao sam da održim mirnu glavu i oštro čulo za opasnost. Uspeo sam da prođem pored stražara bez da me primete, ali ubrzo sam se suočio s novom preprekom.

U jednom od hodnika čuo sam dvojicu čuvara kako pričaju. Zastao sam iza jednog stuba, držeći dah. Njihov razgovor je trajao duže nego što sam očekivao, ali nisam smeo da rizikujem. Strpljivo sam čekao dok se nisu pomerili, omogućivši mi prolaz. Čim su nestali iz vidokruga, tiho sam se vratio na svoj put ka izlazu.

Kada sam konačno prošao hodnik, znao sam da je najteži deo misije iza mene, ali oprez nije smeo popustiti. Svaka škripa drvenog poda, svaki šum mogao je značiti opasnost. Kretao sam se istim putem kojim sam ušao, kroz uske prolaze i gusto žbunje. Osećao sam kako adrenalin lagano popušta, ali sam održavao fokus, još uvek nije bilo gotovo.

Kada sam izašao iz unutrašnjosti objekta, bio sam na poznatom terenu. Tiho sam klizio kroz noć, dok se obezbeđenje držalo svojih rutina, potpuno nesvesni mog prisustva. Meta je i dalje bila onesvešćena i sigurno vezana na mom ramenu. Kada sam konačno stigao do granice objekta, duboko sam udahnuo. Uspeo sam.

Bez ijednog alarma, bez borbe, misija je bila završena. Čim sam stigao do unapred dogovorenog mesta, pažljivo sam spustio metu i osigurao je dodatnim vezama. Gledao sam ka noćnom nebu, zadovoljan uspehom. Sada je ostalo samo predati metu i nestati. Još jedna misija uspešno izvršena.