Porodična kuća familije Kuroyuri

Jednospratna kuća sa potkrovljem, nalazi se na parceli Z237_29 i objekat sa zemljištem, kao takav, je u vlasništvu familije Kuroyuri već čitav vek. Krov je rađen tradicionalnim stilom, pod oštrim uglom i pokriven je tamno-sivim crepovima koji se vazda izdvajaju na svetlosti dana. Poseduje potkrovlje koje služi kao Kuroyuri biblioteka. Vrata su klizna i od pirinčanog papira, poznata kao shoji, tako da u toku dana kroz njih prodire filtrirana, meka svetlost. Spoljni zidovi obloženi su belim blatom, posebnim termo-izolacionim materijalom koji se pri gradnji kuća danas retko sreće. 

Kuću okružuje zelenilo bujnih stabala i grmlja, dok se kroz scenu provlači tiha voda, stvarajući mali ribnjak koji se savršeno ogleda u podnožju kamenog mosta. Most je graciozne zakrivljenosti, pružajući jednostavan prelaz preko vode, i vodi do nevidljivih delova vrta. Atmosfera je ispunjena tišinom i harmonijom, a detalji poput japanskog lampiona koji se njiše na povetarcu i sitni kamenčići koji formiraju put dodaju osećaj pažljivo negovane prirodnosti i zen filozofije.  

Unutrašnji prostor odražava tradicionalni stil prepoznatljiv na spoljašnosti kuće, karakterističan po svojoj jednostavnosti i funkcionalnosti. Soba je prostrana ali minimalistička, s tatami podom na kom se nalazi udobni futon za spavanje. Tradicionalni niski sto u centru sobe služi za okupljanje i obroke, Jin ovde retko kada čita već to obavlja u potkrovlju kuće koji je preuređen u biblioteku, a do kog se dolazi stepeništem, vešto skrivenim u ćošku zadnjeg dela kuće. U sobi dominiraju prirodni materijali i nežne boje, što stvara osećaj topline i mira. Na zidu se ističe kaligrafski rad kao i grb Kuroyuri kuće, a u sobi se nalaze i druge pažljivo odabrane dekoracije i predmeti koji dodatno naglašavaju estetiku prostora.

U mirnom predvečerju koje se nadvilo nad oblasti Kasairo Skrovišta, Kuroyuri Jin sedeo je u potkrovlju porodične kuće za stolom improvizovane biblioteke. Prostor je bio mračan i jedini izvor svetlosti dolazio je od plamena voštane sveće koja je već dogorela do pola. Čaša finog, belog vina stajala je tik uz razvijeni svitak čiji sadržaj je Jin skoro gutao, zalazeći dublje u tematiku sa naslovom "Umeće Ratovanja". 

Osvanuo je  novi dan a Jin je sa prvim sunčevim zracima  već uveliko bio na putu ka lokaciji koja je  bila opisana u poruci. Nije očekivao da će ovako  brzo poziv stići na njegova vrata, ali štaje tuje. Brzo se uputio van svog doma, sa sobom noseći svega  par knjiga, najdragocenija štiva u kolekciji njegove  porodice.