Kannabi Bridge

Most Kanabi.

Most koji spaja jedan deo šume sa drugim delom iste. Most služi radi snabdevanja sela i organizacija u ovim oblastima. Ispod mosta nalazi se neistražena rupa kojoj se ne zna dubina, okružen je drvećem šume oko koje nema nikakve zaštite. Most je starije gradnje i konstrukcije ali dosta očuvan.

Konačno je stigao do svog odredišta. Svaki detalj sa dokumenta koji je dobio, pročitao je do najjsitnijeg detalja, uništivši ga bacio ga je dole u rupu, baš po naredbi. Okrenu se ugledavši jedno drvo tu u blizini. Krenuo je ka njemu, te zaseo ispod čekajući određenu osobu.

I šta sada?

Čekao je tako, gledajući u nebo. Nije razmišljao baš ni o čemu. Kako je sedeo jedna noga mu beše ispod druge, ruka desna prebačena preko kolena. Baš u tom trenu, u njegovom sanjarenju prekinu ga osoba koja stade direktno ispred njega.

Ko si ti?

~ Arashi ~




~ Poštovanje, ime mi je Arashi. Naručilac misije na kojoj si poslat. Mislio sam da će poslati više sa tobom u pratnji, ali rekli su da ćeš moći srediti sve. ~

~ Ja sam čuvar mosta koji trenutno vidiš ispred nas, bilo nas je četvorica. Međutim svi smo poginuli, napadnut je most od strane nepoznatih ljudi. Ako ga unište sve je gotovo, nemamo više nikakvog snabdevanja. ~

~ Ovo su ti informacije o protivnicima. ~


Na prvi pogled sve ovo činilo mu se jako zanimljivo. Te je ustao, prošetavši malo unaokolo. Zastade ispred Arashia, te ga zapita.

Pa pretpostavljam da ih moramo ovde čekati? Naravno navikao sam na spoljno spavanje, cela oprema mi je u rancu. Ti se slobodno možeš vratiti tvojim aktivnostima, poslaću ti signal kada sve bude bilo gotovo, zahvalan sam na informacijama o protivnicima.

Nakon toga Arashiu se polako gubi trag u daljini, te dok je bio ovde sam uhvatio se malo u šetnju kako bi istražio. Do sada i kada je dolazio, ništa neobično ne beše.....

Istraživanje koje je počeo da sprovodi se polako primicalo kraju. Bio je svestan da je odmakao malo dalje od svog mesta koje je trebao čuvati. Zatim se okrenu, polako vraćajući se nazad. Kako je vreme prolazilo, sve je bio bliži mostu. Međutim, u daljini mogao je uočiti njemu nepoznatu osobu, setio se podataka koje mu je Arashi prosledio, te se brzo sakri iza omanjeg drveta kako bi malo osmotrio.

Nakon nekog vremena nije primetio ništa sumnjivo za sada, već samo da se prvi protivnik samo šeta unaokolo.

Hm, pa mora da samo istražuje okolinu... Da nisu možda primetili mene? Da li su pratili Arashia i time nas videli zajedno? Pa verovatno bi nas napali još tada....

Zastade na trenutak, te razmisli.

Nema svrhe sada misliti o tome, neprijatelj je ispred. Opis i sve od Arashia odgovara. Krećem dok je sam...

#card10
Ostajem iza drveta dok radim tehniku da osetim ima li nešto sumnjivo u okolini.

Nakon što se senzorom osigurao, ravno je krenuo ka protivniku napred. Približavao mu se opreznije, bez ikakvih zvukova ili upozorenja.. Nakon čega je odmah poslao napad vetra ka njemu.

#card132

Prvi protivnik odmah je pao mrtav, međutim. Pre same smrti poslao je napad koji je išao direktno ka Kanu. Gledao je direktno u njega, znajući da što pre mora da uradi nešto povodom njega. Zagrizao se za usnu, prislonivši ruku o ruku spremajući se da izbegne napad.

#card1

Konačno prvi deo bio je gotov, krenuo je da prilazi protivniku ali veoma polako i oprezno. Sa velikim oprezom došao je do njega, malo istražio oko istog, ali ništa što bi se uočilo na neke promene.

Uzeo je telo bacajući ga u rupu ispod mosta. Nakon gledanja tela dok je padalo, sve dok ga nije izgubio u dubini rupe. Vratio se kraj istog drveta kod koga je bio malo pre, razmišljajući naglas, međutim tek toliko je saputao sebi u bradu, da je sam sebe jedva čuo.

Hm, ovde mi se nešto ne uklapa? Pre nego što sam krenuo u borbu, primetio sam Arashia gore pokraj drveta. Bio je sam i samo posmatrao. Ako je čuvar i borac, mogao je da ga prvi napadne, ali nije? Zašto?

Beše podosta toga njemu sumnjivog tu, ali nije želeo da prebrzo zaključuje. Zatvorio je oči utonući u razmišljanje o svemu iz početka...

#card8

#card8

Dok je sedeo naslonjen na drvo leđima, spustio bi glavu dole gledajući pravo u daljini. Jedno oko bi mu bilo zatvoreno dok bi drugim posmatrao ispred njega u daljinu. Na njegovo divno čudo opet je primetio Arashi-a kako ga posmatra...

~Opet?~

Pomisli u sebi, ne micajući se ni milimetar. Sada već zatvorivši oba oko, prisetio se nekog detalja te otvori oba oko iznenađeno pomisli ponovo...

~Čekaj malo? Prvo kako je Arashi uopšte dospeo na drugu stranu šume, koliko sam posmatrao i gledao, po dokumentima i slično most je jedini prelaz, primetio bih ga da je prošao tuda, kada smo se rastali otišao je ovim putem. Što znači!~

Ustao je brzo i krenuo putem Arashi-a. Kako bi koračao napred u daljini mogao je primetiti još jedan omanji most, što mu je nagoveštavalo još dodatnog posla. Iznenađenjima nikad kraja, u daljini je ugledao četiri osobe, među njima beše i Arashi. Kako ga ne bi primetili, sakrio se iza jednog drveta malo posmatrajući ih.

Bili su zajedno neko vreme, potom je svako krenuo na svoju stranu, jedan od njih međutim osta na mestu.

Nakon dobrih par sati posmatranja, svako je nestao iz videookruga. Ali jedan od njih koji beše ispred njega mogao je da ga posmatra. Dok je gledao uočio je takođe razliku dodatnu. Okolo svuda šume, mesto ispred je veće mesto nabijano kamenom. Zagledavši se dobro mogao je da uvidi kako protivnik ulazi u rupu u kamenu. Beše poveća rupa dovoljna da uđu tri osobe odjednom.

Krenuo je polako preko malog mosta, dolazeći do same rupe. Gledajući okolo par minuta nigde nikog nije bilo. Osetio je priliku da napravi još jedan korak dalje. Pred njim na uviid sve je mogao videti golim okom. Jedinstvena prilika za ponovni napad. Ali pre istog, krenuo je ka protivniku, govoreći mu.

Da li je Arashi umešan sa vama? Ovde nešto debelo smrdi zar ne?

Međutim odgovora nije bilo, samim tim shvatio je da mora da upotrebi silu, kako bi došao do odgovora. Znao je da je ova pećina mala, skrivena na malom mestu. Udari vetra napraviće popriličnu buku i razmenu istog. Ali morao je ovo obaviti.

#card129

Uspeo je da pogodi neprijatelja, međutim. Ne toliko dovoljno da bi ga ubio. Čak šta više napad je bio uzvraćen od strane neprijatelja, što mu je još dodatno otežavalo borbu. Vreme se izmicalo i stavljalo ga u sve težu poziciju.

#card1

Nakon što se pretvarajući u drvo stvorio ispred neprijatelja, brzo je ponovo pozvao napad vetra šaljući ga opet ka njemu. Ovog puta sa malo bliže pozicije izgovorio je.

Pa da vidim sada da preživiš!

#card123

#card1

#card8

Gotovo je. Ali ni ovoga puta ništa od novih informacija nije uspeo da izvuče. Zatim je polako krenuo da izlazi iz pećine. Nigde nikog na vidiku pa je mirno izašao, ali kao i obično ne bi imao mira. Dva protivnika plus Arashi, svako je otišao na po jednu stranu. Ali predugo je most ostavio bez ikoga, morao ga je obići, tako da je polako krenuo ka mostu.

Prolazeći istim putem kojim je došao, kroz glavu mu se motalo dosta stvari, čak šta više sada ni ne zna gde su neprijatelji. Dok je hodao korak po korak, razmišljao je u sebi.

~ Sve mi se čini da je ovo vrsta prevare, ali još uvek nemam ni jedan jedini dokaz. ~

Zvuci pećine i dalje su mu odzvanjali po glavi, iz bučnog i uskog mesta, izašao je na čistinu. Treba malo vreme dok se privikne, a i takođe potreban mu je mali odmor. Konačno je i most mogao polako da uvidi, nasmejao se čineći da je njegova misija još uvek aktivna...

Kako se približavao mostu mogao je da uoči dvojicu poslednjih protivnika, direktno čekanje ispred njega. Sada ga je već postalo briga za sve, zastao je iza drveta kako bi malo porazmislio.

~ Dakle na njegovom terenu smo svo vreme, ne samo ja već svi. Ali moram nabaviti validan dokaz za moje tvrdnje. ~

Ali je pre toga znao, da bi nastavio morao je da preživi sledeću borbu. Pa je samim tim krenuo polako u napad na protivnike ispred njega.

Pa rekao bih da ste saznali sve, Arashi vam je preneo da me je primetio u pećini?

Međutim bez reči, njihov smešak na licu govorio je sve. Spremio se kao i obično, uputivši prvi napad ka protivniku.

#card132

#card5
#card1

Jedan pade direktno mrtav, međutim obojica poslaše svoje napade. Stao je mirno dok se malo pribere, još uvek ima protivnika ispred njega koga mora srediti. Sve je bliži završetku, ali mnoge tajne krije ova misija. Međutim nije mu se dalo na vreme da razmišlja, potom brzo posla napad ka protivniku.

Pa zar ne misliš da je vreme da završavamo sa ovim?

Rekavši mu to, mirno je posmatrao dalje dešavanje..

#card129

Gledajući kako laganim koracima izbegava napad, već je počelo da mu se navire loše sećanje. Te zastade na trenutak govoreći mu.

Znači počeli smo, mora li tako?

Okrenuo se ponovo malo unaokolo, kako bi sačekao da se vetar smiri. Protivnik koji takođe beše smiren pažljivo je gledao ne bi li pronašao neku slabu tačku. Takođe dok je posmatrao pripremao se za sledeći napad, tek naučena tehnika.

Ne bi bilo loše sada da je isprobam, zar ne?

Nasmeši se, lagano se pripremajući. Izveo je znake rukama, stvarajući zmaja vetra ispred njega. Čim je otpustio ruke, govoreći.

Kreni!

Zmaj jurnu direktno ka protivniku.

#card135

#card1

Protivnik je pao mrtav. Ali napad je nastavio čak i nakon smrti, pretvarajući se u drvo konačno je sve bilo završeno. Ili je bar to pomislio u tom trenutku. Gledao je u mrtva tela protivnika, ne znajući kako da odreaguje dalje. Osećao je da ovo nije kraj. Ipak Arashi, prevelika je misterija da bi tek tako sada otišao. Uzeo je tela, bacajući ih takođe ispod mosta u ambis. Potom se okrenu polako hodajući mirno do drveta do kog bi bio.

Nakon malog razmišljanja, skinuo je ranac i izvukao hranu, beše od sve muke i na hranu zaboravi. Otgnu se mislima kada je blagi povetarac ponovo započeo. Nasmejao se te zasede kako bi na miru mogao da jede. Zalogaj po zalogaj, izreče.

Pa Arashi da vidimo, šta si smislio sledeće...

Znao je da je Arashi umešan u sve ovo, međutim ni jedan konkretan dokaz ne beše tu. Zastade za trenutak prisećajući se.

AAAA Čekaj malo. Njegove reči kad sam stigao ovde, kontrole, najam, slanje. Hm, da nije možda?

Ali želeo je da završi svoj obrok pre nego započne bilo šta, pa je tako nastavio sa jelom.

#card8

Konačno je bilo sve gotovo. Malo je odmorio, ali na iznenađenje njegovo dolete pismonoša koji je Kanu doneo pismo Arashi-a. Skinući svitak, uzeo je da pročita sadržaj istog.

Svitak: Arashi, vođa bande na održavanju i čuvanju mosta. Međutim verujem da si shvatio sve, tako da ostaću skriven, ali videćemo se opet. Tako da nastavak ovoga biće sledećeg puta.

Blagi osmeh preko lica shvatio je da nije kraj. Misija beše gotova, ali Arashi ne ostaće za sledeći put. Još uvek ga kopka sve ovo, međutim morao je polako da se vraća svome domu. Zadržao se malo duže od očekivanog, a i mora primiti dalje naredbe svoga šefa, kako ne bi radio ništa na svoju ruku. Ali pre nego napusti most, odgovori.

Pa videćemo se sledećeg puta Arashi, i ja mislim da ovo još nije gotovo!

Nakon svega sređenog, spakovao je svoj ranac kačeći ga za rame. Laganim koracima krenuo je ka svome mirnom domu, prelazeći rukom preko držača mosta, polako mu se trag mogao gubiti u daljini....

Most Kanabi, ispred mene, premošćuje provaliju između dva dela guste šume. Njegove stare, ali čvrste konstrukcije pružaju osećaj stabilnosti dok prelazim preko njega. Ispod mosta, u mračnim dubinama, leži neistražena rupa, čiji je opseg i dubina nepoznat. Ta misteriozna rupa stvara dodatnu napetost dok se krećem preko mosta.

Yashin Uchiha stajao je na rubu šume, gledajući prema neprijateljskim linijama koje su bile gotovo nevidljive oku. Njegova misija bila je jasna: probiti se kroz redove Gekko Pirata, grupe ninji poznatih po svojoj sposobnosti kamuflaže i tihih pokreta. Ovi neprijatelji, samoprozvani Gekko Pirati, bili su majstori prikrivanja, sposobni da se kreću neprimetno i zasedaju svoje mete s iznenađujućom preciznošću. Yashin je znao da će ovo biti težak zadatak, ali bio je spreman.Priprema je bila ključna. Yashin je proveo sate analizirajući teren i prikupljajući informacije o Gekko Piratima. Znao je da se kreću brzo i tiho, koristeći senke i prirodne prepreke da se sakriju. Njihova taktika bila je zastrašujuće efikasna, ali Yashin je imao prednost: njegov Sharingan.

Ove oči nisu samo omogućavale da vidi kroz kamuflažu, već su mu i davale sposobnost da predvidi njihove pokrete. Bio je svestan da svaki korak mora biti pažljivo planiran, a svaka odluka promišljena.Dok se pripremao za operaciju, Yashin je pažljivo proveravao svoju opremu. Kunai noževi, shuriken, dimne bombe – sve je bilo na svom mestu. Njegova glavna prednost bila je njegov Sharingan, ali nije smeo da se oslanja samo na to. Bio je potreban kompletan arsenal da bi uspešno izvršio ovu misiju. Duboko je udahnuo, fokusirajući se na zadatak pred sobom.Krenuo je napred, krećući se tiho kroz gustu šumu. Koristio je svaki dostupni zaklon, svaku senku, da bi ostao neprimetan. Njegove oči su se neprestano kretale, tražeći znakove prisustva neprijatelja. Uskoro je primetio prvi trag – lagani otisak u blatu, jedva vidljiv običnom oku. Yashin je znao da je na pravom putu.

Napredujući dalje, naišao je na prvu zasedu. Gekko Pirat je čekao, savršeno skriven među granama drveta. Yashin je zahvaljujući svom Sharinganu primetio neprijatelja pre nego što je bio otkriven. Bez trenutka oklevanja, bacio je kunai, precizno pogađajući pirata. Neprijatelj je pao s drveta, udarivši u tlo sa tihim tupim zvukom."Jedan manje," pomislio je Yashin, nastavljajući dalje. Znao je da svaki susret mora biti brz i efikasan. Svaki trenutak odugovlačenja mogao bi ga koštati života.Nastavio je da se kreće napred, neprestano skenirajući teren. Njegove oči su uočile još nekoliko zamki i zaseda, koje je uspešno izbegao ili neutralisao. Dok je prolazio kroz šumu, naišao je na malu grupu Gekko Pirata. Bili su dobro skriveni, ali ne dovoljno dobro za Sharingan. Yashin je iskoristio trenutak iznenađenja, bacio dimne bombe i napao iz senke. Borba je bila brza i žestoka, ali Yashin je izašao kao pobednik.

Pogledao je oko sebe, tražeći bilo kakve znakove preživelih. Video je jednog Gekko Pirata kako se pokušava povući u šumu. Yashin je brzo reagovao, bacio kunai i onesposobio neprijatelja. Prišao je povređenom piratu i ispitao ga, tražeći informacije o preostalim snagama."Dajte mi razlog da vas ostavim u životu," rekao je Yashin, gledajući pirata u oči. Njegov glas je bio hladan, ali odlučan.Pirat je, znajući da nema izbora, počeo da govori. Dao je informacije o preostalim jedinicama Gekko Pirata, njihovim planovima i lokacijama skloništa. Yashin je pažljivo slušao, upijajući svaku reč.Nakon što je dobio potrebne informacije, Yashin je onesvestio pirata i vezao ga. Znao je da će biti koristan kao zarobljenik, ali sada je imao važniji zadatak. Morao je da se vrati svom timu i prenese im nove informacije.Krenuo je natrag kroz šumu, pažljivo se krećući kako ne bi ostavio tragove. Njegovo srce je i dalje kucalo brzo, ali osećao je mir i odlučnost. Misija je bila uspešna, ali pravi izazovi tek su dolazili.

Stigao je do svog tima, gde su ga dočekali s olakšanjem. "Uspeli smo," rekao je Yashin, prepričavajući događaje i deleći informacije koje je dobio od zarobljenog pirata. Njegov tim je bio impresioniran njegovom veštinom i odlučnošću."Bili smo na ivici noža, ali uspeli smo," rekao je Yashin. "Sada imamo prednost. Moramo delovati brzo i efikasno da osiguramo mir i sigurnost u ovom regionu."Njegov tim je bio spreman. Uz vođstvo Yashina Uchihe, krenuli su u novu misiju, odlučni da iskoriste informacije i preduzmu sledeći korak ka potpunom porazu Gekko Pirata. Znali su da će biti teških borbi i opasnih situacija, ali s Yashinom na čelu, verovali su u uspeh.Dok su se pripremali za sledeću fazu operacije, Yashin je osećao ponos i odgovornost. Bio je vođa, shinobi koji je svojim veštinama i odlučnošću vodio svoj tim kroz najopasnije misije. Znao je da je pred njima dug. Sada je bilo vreme nazalost da se pozdravi sa njima i nastavi da trazi kocke kada je ovo zavrsio.

Prošlo je dugo vremena od kako je napustio lokaciju nepoznate kuće, sve od tada tražio je imanje njegovog klana. Njegov nemoriv duh i želja da pronađe imanje na kojem je odrastao doveli su ga do jednog mosta dubuko sakrivnog u šumi. Pogledeo je oko sebe predivne pejzaže šumske prirode i odlučio je da mora da nastavi dalje ako želi da dođe do njegovog cilja. Naslonio se na ogradu mosta i počeo je da uživa u zvucima potoka koji je neumornu žuborio. Susetsu se prvi put osetio kao da je kod kuće. 

Kao mali Susetsu je voleo da ide po šumama i nekim zaraslim terenima i da uživa u tišini i samoći. Oduvek je znao da je drugačija osoba od ostalih. Njega nisu interosavala naoružanja i borbe, Susetsu je svoj mir preonalazio u slikanju i čitanju knjiga o njegovom klanu. Dogu se prisaćeo njegovog detinstva, znao je da za njega nije put šinobija, ali to je bio jednini put kojim je mogao da ide. Prošlo je puno vremena od kako je Susetsu poečo da se odmara, kada je video da je skoro noć pala odlučio je da ode da postavi kamp u obližnjoj šumi.