Divus se kretao pažljivo kroz gustu šumu, svestan da svaki njegov korak može biti zamka u svetu iluzija koje Kasai PleMe tako vešto stvaraju. Koristeći svoje senzor tehnike, koncentrisao se na otkrivanje čak i najmanjih tragova prisustva članova bande. Vazduh je bio ispunjen napetom tišinom, a svaki šum u daljini bio je potencijalna pretnja.
Kako je napredovao, uspeo je da locira njihovo skrovište, sakriveno duboko u srcu šume. Prizori oko njega bili su zapanjujuće prelepi, ali i zbunjujući—drveće koje je naizgled raslo naopačke, staze koje su se iznenada završavale u ničemu, i senke koje su plesale kao da imaju sopstveni život. Divus je znao da su sve ovo iluzije stvorene kako bi zbunile i dezorijentisale svakog uljeza. Uprkos tome, ostao je fokusiran, ne dozvoljavajući da ga ova igra iluzija zavara. Pažljivo je beležio sve što je uočio—njihove obrasce kretanja, taktike postavljanja iluzija, pa čak i najsitnije naznake straha među članovima bande. Tražio je najslabiju tačku u njihovoj odbrani, mesto gde bi mogao da probije njihov složen sistem iluzija i zbuni ih, okrenuvši njihove sopstvene trikove protiv njih.