Zenkotsu močvara je mutno i opasno prostranstvo močvarnih područja. Vazduh je zagušljiv od smrada truljenja, a zvukovi zujanja insekata ispunjavaju uši. Mutne vode krcate su opasnim stvorenjima, a gusta, zamršena vegetacija krije razne opasnosti. Uprkos opasnostima, kaže se da močvara čuva velike tajne za one dovoljno hrabre da se upuste u njene dubine. Močvara nosi ime po Zenkotsu, zloglasnom zlikovcu iz ninja ere čije se stanište verovalo nalazilo negde u njenoj unutrašnjosti.

Vidi da mu se približava tales vode i brzo reagure,stvara ispred sebe zid koji će ga odbraniti od ovog ogromnog napada.
#card120
Zid od 600 hp-a se stvara ispred njega,talas vode udara i zid pada velikim tresom,kreirajući ogroman TRAS na kontakt sa tlom.
Rikuto gleda kako čunin pad mrtav od napada koji ga je pogodio.
"Još jedna misija gotova...",Rikuta govori sebi i sjedi nazad na pod,umoran od borbe koja se desila.
Možda će malio prileći koji minut.....dok ne dobije snage da se vrati nazad u selo.
Naslanje se na drvo i zatvara oči na kojih par sati.

7 sati je prošlo otkad je misija urađena,Rikuto je polako pogledao oko sebe zatim ustao sa poda,dižući svoj šešir u procesu. Pošto je misija bila završena nije znao šta da radi ali je imao već nekoliko opcija na umu:
*1) Mogao bi malo da sjedi tu i odmara se i uživa u umjetnosti i jednostavnini prirode;*
*2)Mogao je da se vrati nazad u selo,ali postojala je šansa da ga neko opet napadne,što nije htio;*
*3)Mogao je da uradi malu turu oko sveta je i da ide sa oblasti u oblast.*

To su bile tri opcije koje je imao,međutim dok je razmišljao zvuk iz obližnjeg žbuna mu je odvratio pažnju i on se brzo okrenuo.

"KREK",Čudesno stvorenje je odgovorilo još jednom,izraz na njenom licu nije se menjao i nastavljalo je da gleda u Rikuta buljavim pogledom koji nije imao nijednu pomisao iza tih očiju.
"Hah...lijepo ime. Otsada ćeš da putuješ sa mnom,kako ti se čini?"

Nakon nekoliko sekundi životinja je opet odgovorila i ispustila isti zvuk,Rikuto je klimnuo glavom i stavio je na rame.
Ovo je početak jednog dobrog prijateljstva.

zatim posle gadne mocvare koju je jedva prosao sledila je dzinovska suma sa drvecima viskim otprilike 30 metara ako ne i vise.cudio se kako je samo nekoliko minuta pesacenja dovoljno da skroz promeni lokaciju i vidi nove lokacije tako brzo.

kada je stavio ruku na jedno od drveta dobio je naglu zelju da ase popne na njega jer je kao dete bio najbolji u penjanju po drvima.Bio je najbolji jer su svi ostali bili neuspesni da se popnu cakj i n a prvu granu dok je nishikawa lagano dolazio do vrha drveta zxa rekordno vreme.

nije se ustrcavao pa se odma skinuo i skocio na drvu bolih nogu jkako bi imao bnolji hvat nad drvetom.iakop je bilo dosta debelo nishikawa je prolazio rupe na kori kako bi stavio svoje prxste tu i bolje sxe odrazio svaki put kada bih hteo otici na gore.

Noć je prekrivala Zemlju Šuma kao gusti veo, a jedina svetlost dolazila je od meseca koji se probijao kroz krošnje drveća. Moj dah je bio tih, pažljivo kontrolisan, dok sam se nečujno kretao kroz Zenkotsu Kotan. Ovo je bio teritorij neprijatelja, Grupa Hoshizora Kage, odmetnuti nindže čiji je simbol postao sinonim za strah. Nosili su znak zloglasne organizacije i koristili zabranjene tehnike koje manipulišu senkama i kontrolišu umove.

Zadatak mi je bio jasan, preživeti u ovom neprijateljskom okruženju i eliminisati pretnju, ali bilo je jasno da nas oni neće čekati skrštenih ruku. Okolne senke su delovale življe nego inače, kao da su bile pod nekom nevidljivom kontrolom. Prvi zadatak bio je locirati ih pre nego što oni lociraju mene.

Krećući se između stabala, sve vreme sam osmatrao, prateći svaki šum, svaki pokret u tami. Moram biti spreman na sve, jer Hoshizora Kage nisu obični protivnici.

Dok sam napredovao kroz šumu, osećaj jeze polako me je obuzimao. Senke su bile guste i činilo se kao da su posedovale sopstvenu volju. Nije prošlo dugo pre nego što sam primetio njih, četvoricu članova Hoshizora Kage grupe. Kretali su se tiho, ali ja sam bio obazriv. Znao sam da će napasti iz senki, koristeći svoje zabranjene tehnike.

Sakrivši se iza velikog drveta, pratio sam njihove pokrete, pokušavajući da procenim njihove sposobnosti. Njihove senke su se protezale dalje nego što bi trebalo, neprirodno se šireći po zemlji. Znao sam da je to znak manipulacije. Ako ih napadnem direktno, verovatno bih završio zarobljen u njihovim senkama. Moram da im priđem iz ugla gde neće očekivati napad.

Čekao sam trenutak, pažljivo osluškujući njihove razgovore. Trebalo je da saznam što više pre nego što napadnem. Ovo nije bio trenutak za ishitrene poteze.

Napetost u vazduhu bila je gotovo opipljiva. Senke su se igrale oko mene, ali znao sam da je to trik. Pripremio sam oružje i usredsredio se na to da zaseda bude savršeno tempirana. Četvorica Hoshizora Kage su se opustili, misleći da su sigurni. Bili su u razgovoru, nesvesni moje prisutnosti, što mi je dalo savršen trenutak za udarac.

Izvukao sam kunai, fokusirajući se na jednog člana grupe koji je stajao najbliže. Koristeći brzinu i preciznost, bacio sam oružje, ciljajući njegov vrat. Pogodak je bio precizan, pao je bez zvuka. Međutim, to je bio tek početak. Preostala trojica odmah su reagovala, senke su se pomerile poput talasa prema meni.

U trenutku kada su me otkrili, skočio sam unazad, radeći znake rukama. Bilo je jasno da neće biti povlačenja. Sada je vreme za borbu na život i smrt.

Njihove senke bile su svuda oko mene, napadajući sa svih strana. Brzina njihovih pokreta bila je zastrašujuća, a njihova kontrola nad senkama gotovo savršena. Bio sam pritisnut sa svih strana, ali nisam gubio fokus. Morao sam da ostanem hladne glave. Koristeći svoje korenje, odbio sam senke koje su pokušavale da me obaviju, dok sam istovremeno planirao sledeći potez.

Dok sam se branio, primetio sam slabost u njihovim tehnikama – senke su bile povezane sa njihovim telima. Ako bih mogao da ih dovoljno oslabim, tehnike bi izgubile moć. Sa tim u vidu, napao sam najbližeg nindžu, ciljajući ga direktno. Udarac je bio brz i precizan, a kada je pao, senke su se povukle. Preostala dvojica su delovala opreznije, ali znao sam da ih mogu savladati.

Borba je bila nemilosrdna, ali preživeti u ovakvom okruženju značilo je biti nemilosrdniji od neprijatelja. Nakon nekoliko minuta intezivne borbe i druga dvojica su bili na zemlji probodeni mojim korenjem. Moj zadatak ovde bio je gotov i bilo je vreme da se vratim nazad.