Viridescent Hills

Pokusao je izbeci i ovaj genjutsu, ali ipak je bio malo veci zalogaj za njega jer je genjutsu imao 900dmg, smanjio ga je za 500 i na njega je produzilo 400dmg dok je on imao 250hp, genjutsu ga udara i onesvescuje.

Genji nije bio mnogo iznenadjen njihovim sposobnostima, ali morao je priznati da su ga malo vise zadrzali nego sto se nadao, zavrsavajuci svoju misiju krenuo je natrag, stavljajuci  svoje naocare i uzimajuci jednu cigaretu iz svog dzepa kako bi se malo opustio od duge borbe

Nakon mrkotrpnog puta, punog kopanja grobova i mećave, došao sam u nešto mirnije visine pune zelenih livada i visokih litica - no - nisam ovde došao zbog lepih pejzaža već zbog starog prijatelja. Gledajući šta se desilo Saburu, možda je od značaja bilo da što pre dodjem.

Konačna destinacija moga putovanja bio je Cartier Ranch. Često sam s dedom dolazio na to mesto kad sam bio mali - deda da šmrče šoton kristale, ja da se igram s njima. U igri mi se uvek pridružio moj stari prijatelj Tomohiro.

Bio sam blizu - ukazajući po prijatnoj silueti i ljubičastoj kosi. Ja sam malo bio preko pokriven zimskom odećom pa nisam baš najbolje bio prepoznatljiv. Prišao sam silueti, te na njegovo pitanje odgovorio

'Nisam očekivao da ćeš zaboraviti tako lako svog starog prijatelja, Tomi'

Rekao bih mu sa osmehom.

'A ko se drugi ovako lepo oblači za planinarenje?'

Od glave do pete bio sam u nekoj šinobi bundi, udobna stvar, moja kreacija. Prišao bih mu laganim korakom, grleći ga onako toplo.

'Drago mi je da si u jednom komadu.'

Potapšao bih ga po ledjima, a potom bih se odmaknuo na tren, govoreći

'Vidjao sam tvoje lepo lice po raznim poternicama, reko da vidim dal si živ. Eventualno da posetim opet ranč.'

Nažalost, šinobi svet je bio nemilosrdan što se tiče poternica. Iako sam voleo da vidjam svoje lice na svakom ćošku, to nije bila pažnja koju sam želeo da privučem. Tu sam da nasmejem, inspirišem - a ne da zastrašujem i pretim. Nisam mogao da odem na čaj normalno a da me neka bakica ne pokuša otrovati.

Istina je bila da je svet bio nemilosrdan i iskvaren - neko poput Tomija da se nadje na listi? Jedini njegov zločin je bio što mi je zdrobio šoton kristale u sendvić jednom.

'Nikada nisu ni zaslužili - zato nas i žele mrtve. Bitno je da smo živi i zdravi, u jednome komadu.'

Stavio bih mu opet ruku nežno na rame.

'Hoćemo li do ranča, prijatelju?'

Želeo sam malo da se odmorim od puta, eventualno da pozdravim njegovog dedu i uzmem koju kesicu rozega.