Enomotova kuća

Ova kuća je skromna, sa drvenim zidovima koji su malo izbledeli od vremena. Krov je prekriven travnatim pokrivačem, a delovi krova su se možda malo srušili zbog dugogodišnje izloženosti pod vremenskim uslovima. Okolo kuće se nalazi visoka trava i divlje cveće stvarajući osećaj zapuštenosti. Prolaznici bi mogli primetiti kako se kroz prozore nadzire unutrašnjost, koja je jednostavna i skromna. Unutrašnjost je verovatno puna prašine, a futoni su zaboravljeni u delovima kuće. Kuća takodje sadrži 4 sobe i dojo koji je smesten u podrumu.

Enomoto se budi posle napornih dana vežbajući svoje veštine. Potom zevajući reče: uhhh ovo su bili veoma naporni dani ali se sve isplatilo, konačno sam se vratio u formu. Te podje ka vratima svoje kućice i izadje na svež vazduh i uzbudjeno reče: spremite se ja dolazim po vaše veštine.

Nakon što je rekao šta mu je na duši Enomoto je otišao da malo sredi svoju kuću. Prvo je ušao u svoju sobu gde se nalazio futon prekriven prljavštinom, desno od njega se nalazio radni sto gde je proučavao biljke, a skroz u uglu sobe se nalazi porodična slika njegove porodice, Na slici se Nalaze Deda , Majka, Sestra, brat i on. Enomoto pogleda ka slici njegovog dede pa emotivno reče: eh deko, naučio si me svemu što trebam da znam i za uzvrat ispoštavaću tvoju zadnju želju koju si mi rekao, postaću najjači ratnik. Nakon što je završio sa svojim prisećanjem prošlosti, nastavio je da čisti svoju sobu.

Pošto je završio sređivanje svoje sobe, prešao je u susednu sobu gde se nalazi soba njegovog pokojnog dede, u njoj se nalazi krevet i radni sto, kao i gomila njegovih slika iz doba kada je bio Samuraj, a skroz pravo na zidu je obešena njegova katana, nakon što je prošao pored njegove katane, mogao je osetiti plamen i borbenu moć koja izlazi iz nje ali je nije smeo dotaći iz poštovanja prema dedi, te je nastavio čistiti sobu.

Enomoto je konačno završio sa čišćenjem, te otišao da se istušira, potom se odmorio, skuvao čaj pa ga potom popio i odlučio da ode iz sela.
Zaključao je kuću i te potom rekao: idem sad negde daleko da bih našao zabavu i dobro društvo

Enomoto dolazi do ulaznih vrata, smoren i tužan što nije našao nijednog prijatelja. Enomoto izgovara: ah živote što moraš biti ovako okrutan prema meni, pa zar ja kao običan smrtnik nemam pravo na sreću i radost ali dobro videćeš, jednog dana ću naći nekoga. Nakon što je rekao šta mu je bilo na duši, otključao je kuću i zatvorio vrata. Enomoto razmišlja šta bi mogao raditi, te se seti da ima obaveze oko čišćenja soba, uzima metlu i sprema se za čišćenje.

Enomoto dolazi do kupatila i zaprepašćuje se kada vidi da je kupatilo potpuno prljavo, čak i paukovi imaju svoja gnezda u uglovima sobe. Enomoto izgovara: uh vi ste moji zakleti neprijatelji, sada kada vas unakazim, neće vam biti dobro. Enomoto razmišlja da li da ih se reši ili da nastavi sa čišćenjem. Enomoto izgovara ponosno: prvo ću se vas rešiti pa će mi čišćenje biti mnogo lakše. Enomoto uzima metlu i počinje udarati paukove i njihova gnezda sve dok ne nestanu, kako je video da je manje više sve nestalo skupio je ostatak onoga što je preostalo i ubacio u kesu te ostavio pored vrata, da kada završi sa čišćenjem ostatka sobe spali sve kese sa djubretom.

Izgovara Enomoto hvatajući vazduh: E sada da se bacimo na pravi posao,uhh gde sam sad zaturio tu metlu. Enomoto se okreće oko sebe pa potom izgovori: aaaa evo je iza mene, baš sam glupan pa sve vreme je bila iza mene, eee crni Enomoto šta ćeš ti sa sobom. Enomoto je završio sa traženjem svoje metle i predao se radu, prvo je morao očistiti drvenu kadu, pa potom klupe za sedenje i zatim malena burad u kojim je bila voda. Enomoto je konačno završio sa čišćenjem kupatila i spremio sve kese za spaljivanje, te je krenuo prema vratima kuće, onda je izašao iz kuće i udaljio se nekih stotinak metara od nje, tražio neku rupu od pre, stavio smeće i počeo da udara kamenom o kamen za vatru. Enomoto izgovara: evo je vatra konačno, nisam ovo dugo radio. Nakon što je završio sa paljenjem smeća, vratio se u kuću i krenuo na čišćenje sledeće sobe.

Enomoto sav uzbudjen kreće na zadnju sobu, a to je kuhinja. On kreće prema vratima, otvara ih i iznenađuje se da uopšte ne treba puno rada da se utroši u nju, pa zatim reče: dobro je što ne treba puno da čistim, mislim poludeo bih da ovde trebam čistiti nešto puno. On se okreće briše kuhinjski sto od prašine i naravno stolice, potom zagleda ostavu i gleda pa izgovara: dobro je nema ni ovde prašine. Zatim zatvara vrata od kuhinje i kreće prema podrumu

Enomoto silazi u podrum te zagledava prostoriju i izgovara: sve je ostalo isto, malo prašine se nalazi po lutkama za vežbu, burad sa drvenim katanama je isto prašnjava, kao i jastučići za meditaciju ali dobro to ću ja sve lepo i fino počistiti. Enomoto briše prašinu sa tih stvari i završava, te reče: sada sam zaslužio malo odmora, pa ću se malo odmoriti pa krenuti dalje na neki drugi posao.

Nakon dugog posla Enomoto se odmarao neko vreme, pa je potom ustao, popeo se uz stepenice i otišao da vidi svoje dvorište. Enomoto obasjan nekom svetlošću zagleda dvorište pa reče: eh što volim kad izadjem na svež vazduh posle dobro obavljenog posla, dosta sam se umorio, otići ću u podrum da malo meditiram. Nakon što to reče Enomoto se zaputi ka jednom od jastučića i počne da meditira.

Nakon nekog vremena Enomoto završava svoju meditaciju ali se i dalje oseća umorno, potom izgovara: Uhh ovo je bio stvarno naporan dan, mislim da ću otići do svoje sobe i zaroniti u moj futon. Nakon što je to rekao Enomoto ostavlja jastuče da leži na podu, pa ustaje i počne se penjati uz stepenice podruma i krene ka svojoj sobi. Enomoto je stigao u svoju sobu, nije prošao ni minut a on je zaronio u svoj futon i zaspao.

Sunce je izašlo gore na horizontu, a ja sam ustao sav preumoran i nikakav, kad odjednom se začu kucanje na vratima, ustao sam i otišao do vrata. Enomoto je otvorio vrata i zaprepastio se jer nije bilo nikoga, samo je bilo pismo sa njegovim imenom na njemu. Enomoto čita pismo i kreće van sela.