Veliki trg u sred pustinje sa dosta standova izmedju kojih se mogu videti stabla poznate japanske tresnje koja daju veliki doprinos u dinamici samog mesta. Trg pod imenom " Suna Blossom Square " jedan je od retkih koji se mogu pohvaliti time da imaju jedva jedan dan kise u toku godine sto ga cini veoma izlozenim visokim temperaturama i nedostatkom vode. Na ovome mestu mogu se naci razni prodavci, od lokalnih do prodavaca koji su dosta putovali kako bi izlozili i ponudili svoje najbolje domace proizvode bogatim kupcima. Prodavci su neretko u laganim odelima koja im pomazu da lakse podnesu vrucinu. Moze se naci svasta, od metalurgije do raznih svitaka. Konstantno se smenjuju i trg u ovom naselju skoro pa nikada ne prestaje sa radom, vec se danonocno menjaju, kao smene. Bogati ali i oni kupci koji su ipak malo vise na budzetu posecuju ovo mesto kako bi uzeli samo najkvalitetnije i proverene proizvode za sebe i svoju porodicu. Pejzaz prirode je nestvaran, pogotovo nocu kada se sve simpaticne lampice standova upale i svojom svetloscu obasjavaju citate iznad standova po kojima je ovo mesto poznato sirom regiona. Nebo je puno svetlucavih zvezda i prozirno cisto jer ne postoji nikakvih zagadjenja niti koriscenja tehnika u blizini. Zanimljiva cinjenica je ta da na ovom mestu nije zastupljen kriminal posto mestani kao i kupci smatraju da je to ispod svih njihovih moralnih standarda. Na sred trga postavljena su masivna Torii vrata za koja postoji prica da ih je postavio legendarni Shinobi - Dero Gabaichi koji je uspeo pokoriti samcat ninja kontinent svojom lutkarskom umetnoscu. Osim vrata, postoji teorija da je bas on bio taj koji je sa drugih delova kontinenta doneo sama stabla roze tresnje koja i dan danas cvetaju i cine ovo mesto unikatnim za razliku od ostalih trgova. " Festival uspavanih dusa " je najbitniji dogadjaj za ovaj trg i on se odrzava kontinualno svake zime. Svi ucesnici ovog festivala moraju zapaliti unutrasnjost balona te pustiti ga u nebo da odleti, ovim aktom navodno odrzavate svoje secanje na vase najdraze preminule.

Promenio sam rutu, zeleo sam da obidjem malo i druge krajeve ka putu koji vodi nazad ka selu. Padao je sneg dok sam odlazio iz skrovista, mada ovde je vec.. toplo?! Ne cudi me, ispod mene je bio pesak, mora da je pustinja. Bio je mrak, sem zvezdanog neba nisam mogao videti nesto puno egzoticnog. Nastavio sam nazad ka selu dok sam koracao po pescanoj podlozi sve dok u malo vecoj daljini nisam mogao ugledati neke balone koji su svuda na nebu, pustenih iz nekog cudnog ugla.

Pomislio sam da je neka zamka te sam odmah bio spreman na novu borbu, mada nikad pre nisam imao priliku videti ovako nesto. Nigde nisam video svog protivnika, mozda ipak da proverim za svaki slucaj.

#card10

Ne, nije bilo nicega. Mozda sam samo postao previse skeptican oko nekih stvari, mozda sam poceo da haluciniram.. Ma nisam ipak, zaista se ispred mene nalaze neki baloni. Da li bi trebao da pratim njihov put, da li me oni to negde navode!? Krenucu pravo, to je put odakle su oni pusteni.

* Tsumi nastavlja pravo ka mestu odakle su pusteni baloni *

Covece.. Kako sve vise koracam moje cipele punili su se peskom. Nije delovalo kao da ce ubrzo svanuti, mozda najbolje da napravim sebi krevet kako bih barem malo odanuo od svega ovoga, ili da ekspresno stignem nazad. Ipak moju paznju privukli su cudni baloni. Paranoican ovog puta nije izgovor, siguran sam da su pusteni odande. Vreme je da malo ubrzam, postajem zaista radoznao.

#card4

Istrcao sam brzo i ispred sebe sam mogao videti jedno veliko svetlucavo naselje. Pogled na ovo prostirao mi se pravo sa vrha nekog malog pescanog brdasceta. Skroz mi je bilo neobicno naici na nesto ovakvo usred pustinje, morao sam se spustiti dole kako bih video o cemu se ovde zaista radi. Banda kriminalaca, skup organizacija, izborna kampanja nekog treceg sveta bile su samo jedne od mojih pomisli na sta se onaj ritual sa balonima mogao odnositi, ali sada kada sam vec tu vreme je i da istrazim malo vise o ovom mestu.

* Tsumi se elegantno spustio sa brda i stigao do samog ulaza u Suna Blossom Square *

Pogledao sam u svoje desno, potom u svoje levo, te sam mogao videti neobicnu stabiljku. Bio sam poprilicno iznenadjen kako je ova cudnovata tresnja mogla opstati bas u pustinji, deluje kao da je ovde bas sve neobicno. Na prvi mah delovalo mi je kao normalno naselje, ali kako sam ulazio nekoliko metara dalje mogao sam videti razne standove. Ljudi su do mene pricali sa raznim akcentima, neko je bio obucen od glave do pete, neko je setao skoro go. Da li je ovo mesto nekih javnih kuca, bluda i nemorala? Jedna misao vise koja mi se nasla u glavi, ali nisam obracao sta su ostali ljudi pricali, nije to deo mog posla, neka zadrze privatnost za njih. Prodavci su nosili neka lagana odela, sto im i prilici s obzirom da su vrucine paprene, cak i kada je zima!? Imali su i neke sesire na glavi..

Vracala mi se misao kada sam kao mali isao sa ocem i putovao kako bi smo zajedno prodavali nase metalne proizvode. Bio je jako cenjen covek i biznismen u svetu nindza.. Njegovi kunai kao i surikeni koristili su se u skoro svim akademijama, bile su dodeljivane najodlikovanijim ratnicima naseg vremena. Da se ne prisecam tek o ostalim katanama, nuncakama, senbonima.. Bio je jedan od njih kome su svi mogli da pozavide, ali desila se ta misteriozna i jako misticna noc u kojoj je ubijen od strane Jonin bande. Saznao sam to rano ujutru tako sto sam dobio svitak i procitao ga ispred svog tek pokosenog dvorista. Prvo on, pa moj brat koji je takodje otet.. Cak i dan danas to su secanja koja me progone i ne zele da napuste moj um. Voleo bih da znam da li je moj brat i dalje ziv, moj brat Kashimuro.. Motiv zbog kojeg sam i dalje postojan u svom ninja putu. Mozda ga vise nema, mozda je sada na drugoj strani, ali znam da sve dok su Genji kao i ostali moji prijatelji uz mene ne mogu psihicki da klonem.

Malo sam se zagubio u mislima, mozda je najbolje da malo vise istrazim o ovom mestu, ali pre toga da obidjem standove. Nisam imao ideju gde da idem sledece, mada jedan sum razgovora privukao je moju paznju.

Kako Tsumi prilazi sve bliže i bliže centru sela, žamor postaje veći i veći. U centru sela je okup gde se nalazi jedan od zaštitnika sela, ninja farmer po imenu Kosaro.



Tsumi može da načuje da je u selu nastao problem medjutim od žamora i činjenice da je Kosaro poprilično udaljen a ne priča najglasnije ne može čuti kakav problem.

Skoro svi su razgovarali o nekom coveku pod imenom Kosaro. Koliko sam uspeo da razumem danas ce on doci kako bi se obratio mestanima ovog sela kako bi resili novonastali problem. Ima li to ikakve veze sa balonima koji su pusteni? Nisam bio siguran, ali ispred mene prostiralo se puno prostora koji su cili standovi i od glave do pete obuceni ljudi. Nisam ni sam mogao da verujem kako mogu po ovakvim vrucinama da hodaju tako obuceni. 

Odlucio sam da se uputim pravo ka tom Kosaru, zeleo sam da saznam nesto vise o ovom selu i njihovim problemima. Sve je delovalo tako mirno, da li su pokusali samo da zataskaju sta se stvarno desava kako ne bi izgubili svoje kupce? Ne mogu vise da filozofiram, najbolje je da se sam uverim tako sto cu slusati o cemu prica taj Kosaro.

Medjutim, koliko god da sam zeleo brzo da dodjem do tamo ispred mene se samo stvarala samo sve veca guzva. Mora da je danasnji dogadjaj bas privukao paznju sireg auditorijuma ninja kontinenta. Ne znam ni ja odakle su sve stvarali, dolazili su sa svih strana. Toliko je bilo lose da sam se jedva kretao kontinualno gurajuci se sa svima. Sve koje sam potapsao po ramenu ispratili su me cudnim pogledima, neko i sa psovkama, pokusali su i da fizicki nasrnu na mene. Deluje kao da su bili previse agresivni, zasto li je toliko bilo bitno da cuju sta Kosaro ima da kaze!? Kako ovakvo mesto koje je samo trgovacke funkcije moze imati problema? Mogao bih do sutra da nagadjam i da ne dobijem tacan odgovor, moram pozuriti kroz masu ovih ljudi kako bih cuo o cemu se zaista radi. Ali ne mogu tako lako, da li da poletim uz pomoc svoje zemljane tehnike? Ne, ipak losa ideja, nisam siguran o cemu se radi i traga li se za nekim. Otkrio bih lako svoj indentitet kao sinobi i samo mogu uznemiriti vec uzrujanu rulju. Frustrirao sam se, ali izgleda da jedini nacin da dodjem do njega je da se nekako ubrzam, a mislim da imam savrsenu ideju za to.

#card39

Noge su mi postale laganije i vecom brzinom nego ranije kretao sam se kroz samo naselje. Bilo je sve vise ljudi da je to postalo nepodnosljivo, ali sa svojim iskustvom i novostecenom brzinom lagano sam se provlacio izmedju svih, a da ne stignu ni da vide ko je prosao pored njih. Kako sam prolazio uocio sam veliku Torii kapiju koja izgleda kao sam simbol sela. Nisam imao puno vremena da se zapitam zasto je ona tu. Kao da je neka misterija zajedno sa ovim stablima roze tresanja. Koliko moram jos da trcim covece da bih stigao, hocu li cuti uopste bilo sta od ovog Kosara..

* Tsumi trci sve brze i brze *

Osecam se kao da ce mi noge otpasti, moracu kasnije da se vratim da obidjem standove, mozda naidjem i na proizvode mog oca kojeg prodavci preprodaju na ovom bazaru, festivalu, sta god da je.. Prokleti Kosaro, koliko li je jak? Da li je obican mlakonja koji samo prenosi vesti ili mozda neki jak nindza iz nindza sveta. Uglavnom plan je da dodjem sto blize njega ponasajuci se kao i svi ostali gradjani, prepoznaje li me on sa moje poternice? Nadam se da ne, cak i da izbije neki problem lako cu pobeci odavde, ako treba unisticu celo mesto. Nasilje mozda nije najbolja opcija, mnogo je, ako ne i previse ljudi na jednom mestu, bicu povucen i slusacu svaku rec koju on bude izgovorio. Nakon toga kada budem cuo sta je izgovorio, odreagovacu u zavisnosti od situacije. Ako ne bude nista strasno samo cu naci neki pansion gde mogu provesti noc i uputicu se nazad ka selu sa novim iskustvima.

Ne bih voleo da sam presao ovoliko i posvetio se da nadjem tog Kosara ni za sta, nadam se nekoj ferci ili monologu koji ce dovesti do novih avantura. Rulje je bilo sve vise i vise kako sam prilazio ka mestu gde je Kosaro bio spreman da drzi svoju rec.

* Tsumi polako ulazi u masu koja je spremna da cuje sta Kosaro ima da kaze *

Malo sam usporio, cak iako efekat ove vodene tehnike je i dalje na snazi. Setao sam se lagano kroz ove ljude priblizavajuci se ka Kosaru. Delovalo je kao da vec nesto prica, kao da uvodi u ono sto trebamo svi da cujemo, ali je imao neki tih i mekan glas, da oni koji mu nisu bas blizu ne bi mogli da ga cuju o cemu govori. Bio je mrsav sa jakim crtama lica i dugom crnom kosom. Nikad ne bih ocekivao da ovakav covek ima tako slabasan glas.. Priblizo sam se skroz do njega dok su se ljudi iza mene pitali ko ih je prosao cak da su poceli da se svadjaju medjusobno jer je borba za ovakvu poziciju da slusaju Kosara bila jako teska za dostici. Uspeo sam da stignem do prvog reda i izgledao potpuno smireno. Prilagodio sam svoje kretnje i mimiku da izgledam kao svaki iznenadjeni stanovnik kako se ne bih izdvajao od ostalih, da niko ne posumnja da sam sinobi. 

Kosaro je poceo sa svojom pricom i malo je pojacao ton. Svi su zacutali kako bi culi o cemu se radi.

Kosaru je već uveliko pričao kada je mladić koji beše ninja došao u prve redove. Na trenutak mu je odvukao pažnju no je on zbog važnosti situacije odmah nastavio govor.

"Moramo ih pronaći, a ko god da ih oteo riješićemo ga ako je u našoj moći ili platiti nekog ko ume. Mitsikin sin koga su poslednjeg oteli je imao samo dvije godine..!!"

Kosaru je uzdahnuo i pogledao u popucale stare kamene ploče na kojima je stajao na tren. Teško mu je palo što je za njegovo vrijeme ovako nešto počinjeno. Podigao je glavu brzo u kratkom trzaju iako je sada to bio trzaj u košmar umesto obrnuto..

"Organizujte se i zovite sve prijatelje ninje koje poznajete. Njihova pomoć će nam biti neophodna da spasimo živote naše djece!!"

Kako je završio govor prisutni na trgu su se hitro počeli razilaziti, odredjeni da dobave oružje, odredjeni da pošalju orla skrolonošu i ostali da se spreme za potragu.

Pazljivo sam slusao sta je Kosaro imao da kaze, i uopste nisam zadovoljan ovim problemom. Video sam da me je primetio tako sto me je ispratio okom i mislim da je razumeo da sam nindza. Ljudi oko mene su se u velikom trku uputili kako bi pronasli otmicara, sa svih strana su trcali i zurili kao da je sve ovo zapravo jedan ogroman problem za selo. Ko je ta Mitsiki!? Rece Kosaro da njen sin kojeg su poslednjeg oteli imao je samo 2 leta.. Znaci li to da on nije jedini kojeg su joj zapravo oteli.. Nisam mogao da sedim skrstenih ruku, morao sam pomoci jadnoj zeni. Saosecao sam se sa njom, imao sam iste situacije i nisam mogao pomoci nikome jer sam bio previse slab..

Ali sada osecam potrebu i moranje da pomognem ovoj zeni. Ne zelim da neko iskusi ono sto se meni desilo, moram pronaci nacin i vratiti joj njenog sina. Nemam nikakvih informacija, niti mi Kosaro deluje kao da ih ima. Izgledao je kao da je skroz pogubljen, pricao je o nekim parama i nagradama ko bude uspeo da pronadje to dete. Nisu me zanimale pare, vise je kako sam se osetio u tom trenutku.. Spreman sam da se uputim u potragu. Kosaro je okrenuo ledja i krenuo polako da odlazi sa nekih starih kamenih ploca. Nisam mislio da u ovako prestiznom i glamurnom mestu postoji tako losa infrastruktura u bilo kom delu sela. No, nebitno, on je krenuo da odlazi, kao da je doskorasnjim pogledom odavao znak da ce mu upravo taj crvenokosi nindza biti jedina nada za ovu potragu.

Ljudi oko mene sve intenzivnije poceli su odlaziti kao da je hajka. Prasina dignuta u vis bila je iza mene koji sam nepomicno stajao i cekao Kosara da se okrene, ali izgleda da je on malo zakazao usled ovih okolnosti. Odlucio sam da mu pridjem i pitam da li postoji nesto vise informacija koje bi mi pomogle da pronadjem potencijalnog pocinioca otmice.

* Tsumi prilazi do Kosara i tapse ga po ramenu *

Da li mozda imas jos neku bitnu informaciju koju bi mogao da podelis sa mnom, Kosaro?

Okrenuo se, bio je poprilicno srecan sto se jedan nindza odazvao akciji kako bi pronasli Mitsikinog sina. Shvatio sam da mojim iskustvom moram izaci svima u susret sa ovakvom situacijom. Uz ozbiljan pogled u njega cekao sam odgovor jednog od zastitnika ovog sela. Iza njega nalazilo se par ljudi koji su delovali kao neko obezbedjenje. Pomislio sam u nekom trenutku zasto bas oni nisu krenuli zajedno sa ljudima iz sela da traze nestalo dete. Da nije neka namestaljka? Odlucio sam da moram biti istrajan do kraja i pronaci to dete ne gledajuci okolnosti. Standovi su bili skoro pa prazni, svi su se aktivirali i krenuli u potragu. Koliko je zapravo bitno to dete, i ta zena? Kao da je neka bajka koju sam citao pred spavanje, covece..

* Tsumi je cekao Kosara da mu odgovori na pitanje dok je on delovao malo izbezumljeno *

"Koo..koo.koo si pa ti?"

Kosaru je malo zamucao.. zbunjeno jer ga prepao malo možda. Predpostavio je da samo želi da zaradi.

"Vidim da si iz sela vodopada, nemamo mi para da tebe platimo, beži."

Ostao sam zapanjen. Kako bilo ko moze da razmislja o parama kada je jedan mladi zivot u pitanju? I ne samo to, vec ga majka kuci oplakuje. Nije jedan zivot, vec dva. Zasto ljudi ovde samo misle o novcu, jel ovo toliko pohlepno i izopaceno mesto? Svi su pozurili kako bi ga nasli, dolazim li do zakljucka da je Mitsiki zapravo bogata?? Mnogo pitanja, a tako malo odgovora. Kosaro je izgledao potpuno zbunjeno i zeleo je da me otera sto dalje odavde jer je mislio da sam i ja jedan od tih sto zude za parama kako bi spasili necije cedo.

Izgleda da smo kao nindze sela skrivenog u vodopadima prepoznatljivi po celom svetu kao elitne nindze koji rade ovakve stvari zarad novca. Moj motiv nije to, dobro mozda i jeste.. Ali, ne u ovakvim situacijama. Ili sam mozda ovakav samo danas jer sam video sebe u toj zeni.. Nebitno skroz, vreme je da ubedim ovog kvazi farmera da mi da vise informacija kako bih mogao da krenem u potragu.

Ne, Kosaro, ne trebaju mi pare. Zelim pomoci ovoj zeni da ponovo vidi svoje dete..

Kada je cuo da mi ipak pare nisu bile prioritet, delovao je opustenije znajuci sa kime ima posla. I dalje je delovao pogubljen, ali sada sam uvereniji da mogu dobiti vise informacije od njega koje bi mi posluzile da se sto pre opustim u misiju.

Ponestaje nam vremena, kazi mi sve sto znas, Kosaro! Svaki sekund koji provedes gledajuci u mene oni su sve dalje i dalje.

Vreme je curelo kao da je pescani sat. Cekao sam bilo kakvu informaciju.. Ko su ti ljudi, sta je njihova namera? Cekao sam odgovor zustro i nestrpljivo od Kosara..

Koja je tvoja korist u ovome.., hoćeš mi reći da si samo dobroćudni ninja koji nikog ubio i koji će nam pomoći zbog milosti!

Kosaro je bio blago iznerviran. Njima je pomoć trebala, ali sa stavom koji je mladi ninja došao izgledalo je kao da ima neki skriveni motiv. A sudbina njihove dece se nije mogla prepuštiti tek tako u ruke.

Kada mi kažeš razlog ako je valjan dobrodošao si da nam pomogneš.

Zapravo, bio je u pravu. Daleko sam od dobrocudnog.. Naudio sam mnogim nindzama sirom ninja kontinenta, nikada nisam ostavio protivnika zivim, mozda su i moji protivnici imali porodice, zene, decu, majku, oca.. Ne, ja gresim. To su bili zli ljudi koji su remetili mir na svakom koraku. Mozda sam ja sve ovo zapravo previse emotivno shvatio i zaboravio ono zasto sam ja stvarno ovde. Kosaro mi je delovao previse skepticno, trazio je odgovor na svaku sitnicu, delovalo mi je da ipak nije sve do para, da je ovo sve zapravo mnogo dublja i diskutabilnija tema nego sto se cini. Zasto je pravio dramu, sta bi se desilo da sam se samo okrenuo i samoinicijativno otisao da nadjem to dete, kao i svi ostali? Nije ni mesto ni vreme da se bavim tim filozofijama. Ovaj bednik mi samo oduzima sanse da ga sto pre nadjem time sto nepotrebno odugovlaci, ali pravicu se i dalje kao da je on bitan kako bih uspeo izvuci koju informaciju vise.

Razumem sve tvoje frustracije i brige, Kosaro.. I u pravu si, daleko sam ja od dobrocudnog. Od mojih ruku stradalo je mnogo ljudi, ali niko od njih nije bio neduzan.

Ipak, koliko god da je bio isfrustriran i izbezumljen i dalje je zeleo da me saslusa. Mislim da je i dalje postojao tracak nade u njemu da mogu pomoci koliko toliko. Morao sam pazljivo da biram sta cu mu reci kako bih ga razuverio da sam ipak ja taj u kojeg moze pouzdano verovati do kraja. Pogledao sam ga ponovo ostro i hladno spustavsi ruku sa njegovog ramena.

Ipak, ja sam na skoro pa isti nacin izgubio trag svog rodjenog brata. Oteo ga je neko pre mnogo godina tako sto mi je upao u kucu.. Nisam cak ni osetio njegovu cakru, sve se to odvilo u sred noci, Kosaro.. Ne zelim vise da nevini ljudi budu daleko od svojih voljenih i zavijeni u crno. Ovde sam da pomognem toj jadnoj zeni, jer se saosecam sa njom i razumem kroz kakve muke prolazi.

I tako stvarno bi, nisam nista slagao ovog coveka. Iskreno sam mu rekao sta sam imao i delovalo mi je kao da ga je to razblazilo i da cu napokon dobiti neke informacije o ovoj zeni i detetu. Gubili smo previse vremena na ovu nebitnu prepirku recima.

Zato te molim, Kosaro, pomozi mi da nadjem to dete bilo kako!! Nije mi do novca u ovom trenutku, ako je potrebno ja cu finansirati do zadnje pare bilo koga ko nadje dete ili cu platiti bilo koga ko zna nesto o njemu. Jako mi je stalo da vratim Mitsiki njeno dete kuci, jer ne mogu sebi dozvoliti da se nekome desi nesto sto se meni desilo, pogotovo kada sam u mogucnosti da pomognem.

Nisam vise imao vremena da protracim na ovom mestu. Cekao sam Kosara da mi da bilo kakve informacije.. U suprotnom da ne dodjem do njih uputicu se sam da pronadjem to dete.

Kosaro je netremice posmatrao ninju pred sobom. Njegov izraz lica i ton reči nisu bili obični. Osetio je u njemu neku težinu, neki davno zakopani bol koji ga je možda čak i terao na sve ovo. Setio se svog deteta i zadrhtao pri pomisli na sve kroz šta bi mogao proći da mu ono bude oteto.

"Razumem," promrmljao je tiho, spuštajući pogled na zemlju. "Ako su tvoje namere čiste, bićeš nam od pomoći. Samo znaj da neću dopustiti da bilo šta ugrozi ovo selo."

Kosaro je duboko udahnuo, dajući tajnom ninja znak da pođe za njim.

Napokon je popustio, nisam zeleo da pravim vise nikakve grimase kako ne bih ponovo postao previse diskutabilan za njegove planove. Naime bilo je pravo vreme za krenuti. Uvek sam pri oprezu i sumnjam na svaki moguci detalj oko ovog coveka, ali za sada sledicu ga dok ne dobijem neki temeljniji dokaz. Prasina koja bese iza mene polako se gubila dok je vetar vruce pustinje nosio sto dalje ka zvezdama.

Bez brige, Kosaro.

Ponovo sam mu dao do znanja da nece imati nikakvih briga sve dok je sa mnom. Ovi njegovi sitni telohranitelji delovali su mi kao nizerazredni genini, ali opet ne treba ih potcenjivati. Sve u svemu cudni neki ljudi, nisam mislio da cu se upustiti u ovakve vode, pogotovo ne jer nisam ni slutio da me ovo moze docekati na ovako mirnom mestu. Od onolike rulje oko mene nije bilo skoro nikoga vise, napusteni standovi u potpunosti sa ostavljenom robom na njima. Ljudi koji su nehotice polako dolazili videli su da nema prodavaca, neko je ukrao nesto, neko je samo odsetao nazad cekajuci novi dan kako bi mogao da kupi proizvod casno i posteno od seljaka. Pokretom ruke Kosaro mi je pokazao da ga sledim.

Sledim te.

* Tsumi polako i nonsalantno krece da hoda iza Kosara *

Od ovolikih prihoda mogli su bar da urade ove kamene ploce.. Bar donacije od ljudi koji su na standovima. Sama pomisao na to da je ovoliko ljudi imalo volje i hrabrosti da se upusti u ovakvu ekspediciju da nadju to malo dete dovodi me do razmisljanja. Ko je ta Mitsiki? Da li je ona neko zaista bitan i vredan za ovo naselje ili ipak se radi samo o velikoj svoti novca za pronalazaca. Nisam zeleo da stvaram ponovo nedoumice u svojoj glavi sta je istina, a sta ne. Mislim da je najbolje da pitam coveka kog sledim, ipak je on taj koji je sve to naglasio, mora da zna nesto vise o tome.

Nego, Kosaro.. Ko je ta Mitsiki? I zasto su svi toliko voljni da pomognu, pa cak i sami posetioci ovog sela?

Ipak, ja sam u toj poziciji da postavljam pitanja, bez obzira na reputaciju. Kosaro se ovog puta nije okrenuo vec je nastavio gledati pravo tako da nisam mogao videti njegovu mimiku, poceo je da prica svojim tihim glasom, ali dovoljno sam bio blizu da cujem sta prica.

Kosaro je nastavio gledati pravo dok je hodao, kao da nije ni želeo da novi ninja vidi izraz njegovog lica. Njegov glas bio je tih, ali dovoljno jasan da ga novi saborac čuje:

"Mitsiki... ona nije samo obična stanovnica ovog sela. Potiče iz jedne od najstarijih porodica u regionu, ali njen položaj ovde više je stvar srca nego moći ili novca. Njen sin je poslednja veza koju ima sa svojim pokojnim mužem, a svi koji je poznaju znaju kolika je njena tuga od tada. Zato su svi ovde tako voljni da pomognu. Ona je mnogima pomogla, pružila utehu ili delila ono što je imala, i sada je red na selo da joj uzvrati."

Kosaro se za trenutak zaustavio, a zatim nastavio dalje, bez da se okrenuo.

"Svi su u ovom selu doživeli neku vrstu gubitka ninjo. Svaka pomoć koju dobijemo može značiti život ili smrt za to dete."



Kosaro i Tsumi ulaze u skromnu kuću, gde Kosaro pažljivo zatvara vrata. Izvlači svitak i pokazuje Tsumiju listu osumnjičenih za otmice – Shiroa, trgovca biljem koji navodno krijumčari zabranjene supstance, Hanu, vlasnicu čajdžinice s retkim otrovima, i Ryujija, bivšeg shinobija.

„Previše sam uplašen da ih ispitan sam,“ priznao je Kosaro. „Ali ti, kao ninja, možda možeš da dođeš do istine. Molim te, pomozi nam. Ako želiš mogu ti dati i više informacija o njima ili želiš samo informacije gde da podješ?“

Tako znaci, nesebicna udovica.. Izgleda da sam ja jedina nada toj nemocnoj zeni. Slusao sam sve sta je Kosaro imao da mi kaze dok smo koracali ka njegovom domu, kolibi, sta god da je on usput spomenuo. Pokojni muz jelte, sta li je razlog njegove smrti. Zeleo sam da ga dublje propitam ali osecao sam se kao da sam previse dosadan, mozda bi najbolje bilo da se na ovoj ekspediciji drzim samo onoga sto se tice misije. Jedna od najstarijih porodica u regionu? To vec daje neke dodatne motive zasto je dete ukradeno. Moglo je biti bilo cije, posebno uz pomoc dzicua osnovnih nivoa mnogo je lako bilo pobeci tako sto se ukrade dete iz guzve. Mora da postoji nesto sto ovo dete i njegova majka stvarno sadrze, ali izgleda da Kosaro to drzi kao tajnu.

Potom je takodje rekao da je svako u ovom selu doziveo neku vrstu gubitka. Gubitak je jedna jako strasna i slozena stvar i sigurno da svaki covek ima jedan od njih kroz svoje postojanje, ali ne znaci li to da je ova mera mozda samo previse surova.. Kosaro mi je delovao iscrpljeno, da li je i on mozda jedan od tih koji su izgubili svoje najvoljenije. Ne, necu se baviti time sada, ima vremena za takva upoznavanja, sada moramo naci to dete.

* Tsumi i Kosaro stizu do male skoro pa urusene kolibice *

Posmatrao sam ovu njegovu " jazbinu ", nisam bio siguran ni da je njegova ali svakako usli smo u nju i on je za mnom zatvorio vrata pazljivo gledajuci da nema nikoga u okolini. Izgleda da se priprema da mi kaze nesto veoma bitno. Ostao sam i dalje hladan, medjutim odnekud je izvukao neki prasnjavi svitak. Pokazao mi ga je i mogao sam jasno videti imena ljudi koji bi mogli biti pocinioci ove otmice. Shiro, Hana, Ryuji. Svi imaju neko poslovno ime iza njih, nisam mogao to da shvatim previse olako, vec sam sa opreznoscu gledao svaki detalj.

Kosaro mi je rekao da se jako plasi da sam krene u poduhvat hvatanja osumnjicenih pocinioca. Mozda su oni veoma jaki ljudi ili je samo on mlitavi plasljivko. Nisam hteo da potcenim bilo koga u celoj toj prici, vec sam saslusao sta Kosaro ima da mi kaze. Ponudio mi je informacije o njima kao i mesta na kojima mogu da ih pronadjem. Nisam zeleo da biram jedno od ta dva, zeleo sam da cujem nesto vise.

Reci mi nesto vise o njima, kao i mesto gde se nalaze. Zelim da imam sto vise informacija kako bih mogao da povezem stvari.

Kosaro je izgledao kao da mu nije svejedno sto mora da me uvuce u sve ovo, ali mislim da ce mu na kraju laknuti i da cemo zajedno uspeti da dodjemo do tog deteta i vratimo ga nazad svojoj majci. Ako bih jos jednom dopustio da neko strada i izgubi voljene, a bio sam na tom mestu, necu moci to da izdrzim vise psihicki. Moramo pozuriti. Cekao sam da cujem nesto vise od Kosara..

Nakon što je ninja zatražio dodatne informacije Kosaru mu je dao lokacije gde žive ljudi koje sumnjiči i ukratko ih opisao:








Kada mu je ispričao sve pitao ga je za ime i poželeo mu sreću u njegovoj misiji.

Konacno sam imao pristup informacijama svih osumnjicenih za ovo nedelo. Morao sam samo pazljivo odluciti od koga cu poceti. Da li od matorog shinobija Ryujija ili od lude vlasnice Hane, a tu je i krijumcar i trgovac Shiro. Vreme da se malo udubim u ovo sto slusam kako bih video ko mi je najbolji i najsigurniji za pocetak.

...

* Tsumi je posle nekog vremena odslusao sve sto mu je Kosaro imao za reci i uputio se ka vratima *

Upitao me je za ime jel? Bio je dobar prema meni i ima dobre namere za selo i dete, zasluzio je barem toliko da zna.

Lagano sam otvorio vrata i uputio se ka svojoj prvoj lokaciji. Nakon sto sam sveo sve utiske odlucio sam da ce to biti bivsi agresivni shinobi - Ryuji. Nisam oklevao da se vidim sa njim oci u oci, cuo sam takodje i da voli pare i da ce sve uraditi za njih, kao i da ima kriminalne veze. Siguran sam da za malo visu sumu novca mogu otkriti ono sto mi treba kako bih nastavio dalje. Njegove informacije bice mi krucialno vazne ali ne znam kako ce se poneti prema meni posto mi je Kosaro rekao da se prema strancima odnosi veoma agresivno i da ima kratak fitilj. Kafana je mesto gde je skoro po ceo dan, mora da je pijan u nekom trenutku. Najbolja taktika je da dodjem uvece onda, pijani ljudi nikada ne lazu. Mislim da je ovo odlicna ideja, svakako necu dobiti nikakav odgovor ako odem direktno na neku cajanku ili kod ludog hipnotisanog trgovca. Cini mi se da ovaj covek zna nesto vise. Na ovom svitku koji mi je Kosaro dao nalazile su se lokacije na kojima ih mogu naci. Vreme je da se laganim koracima po ovom pesku uputim ka Ryujiju.

* Tsumi je koracao ka kafani koja je bila malo zabacenija i u njoj se nalazio sam olos ovog mesta. U medjuvremenu pala je i noc *

Stao sam ispred vrata stare krcme koja nije bila arhitektonski blizu ni jednoj nasoj kafani u selu vodopada. Stil im se uopste nije poklapao, ali nista vise nisam ni ocekivao za mesto gde se nalaze obicne pijanice i neradnici. Toliko puno sam presao, sacekao sam mrak, mislim da je sada najbolja sansa da udjem unutra.

* Tsumi ulazi u kafanu *

Na moje iznenadjenje nije bilo puno ljudi, mozda nisam bio dovoljno orijentisan i dosao sam u tik ponoci. Bilo je par urnisanih ljudi od alkohola po zemlji i nekih koji su uspeli da se zadrze na stolici. Video sam jednog koji se istice time sto nije pijan u daljini, sto desno od sanka. Ne zelim da ga potcenim ukoliko bude zeleo fizicki obracun, ali gledacu da do toga ne dodje kako ne bih unistio svoju reputaciju boreci se sa civilima na ovakvom mestu. Njegove informacije su za mene bile kao suvo zlato, morao sam do njih doci bilo kako. Srecom, poneo sam poprilicnu svotu novca zajedno na misiju kao sto nosim svaki put kada podjem. Prisao sam Ryujiju sa ledja i seo za drugi deo stola koji se nalazio desno od sanka kao sto sam malopre uocio. Uspeo sam da ga izdvojim od ostalih zbog njegovih prepoznatljivih oziljaka. U pogledu se tacno vidi ta ostrina nekoga ko je harao ninja kontinentom, mora da mu savest nije cista zbog stvari koje je radio.

Hladno sam seo za taj drugi deo stola i pogledao ga pravo u oci davajuci znak da sam ozbiljan " kupac ".

* Tsumi baca kesu puna Ryo-a ( 20 000 ) *

Ocekivao sam pozitivan odgovor i to da ce pogledati kesu koja je puna sa parama. Nastavio sam da ga gledam i da se ponasam nonsalantno. On je izgledao takodje ozbiljno, kao covek koji je spreman za pravi biznis.

* Tsumi je ostro gledao Ryujija dok je cekao odgovor *

Ryuji, podignuvši pogled s težinom karakterističnom za one koji su popili više nego što bi trebalo, zadrži se na Tsumijevom licu nekoliko trenutaka, očiju napola zatvorenih. Zamuckuje i, nagnuvši se bliže, kaže kroz pomalo razvučen, pijan smeh:

"Heeeej... ko... ko si ti, a? Je l'... je l' mene znaš? Ili si samo još... još jedan od onih... šta se to zove... turista sa pitanjima, ha?"

Ryuji pogleda kesu sa novcem na stolu, zablenut kao da pokušava da shvati koliko je težak sadržaj. Ponovo se okrene Tsumiju, zamagljenog pogleda.

"Ha! Ryo, ha? Pa mora da si ozbiljan... il’ samo si... čoveče, nemam pojma ko si ti! Je l' mene prepoznaješ možda, a? Samo ozbiljni ljudi sa lovom... ih, ih, dolaze do mene... šta je to... neki lov na... na... šššš... šta je... neka priča o... deci...?"

Zabaci glavu unazad, nasmeje se kao da je nešto smešno samo njemu jasno, i još jednom, uz zamuckivanje, pokuša da fokusira pogled na Tsumija.

"Dečko... kažem ti, nemam pojma ko si, al'... pare su pare... heh!

Delovao mi je kao da se premisljao, ali da je pohlepa prema parama ipak odnela svoje. Kao i da je on jedan od tih koji su pijani u ovoj poznoj noci tako da cu izgleda dobiti iskrene informacije i brzo pronaci ovo dete. Po Kosarovoj prici ocekivao sam nekog malo ostrijeg nindzu koji je u formi za razliku od ovog, izgleda da se previse udebljao, tako da sem informacija ne mogu dobiti nikakvu pomoc barem ne fizicku.  Ako problem ne mozes da resis sa parama, ti ga resis sa mnogo para.

Mislim da je cifra zadovoljavajuca za ono sto zelim od tebe, Ryuji.

Priblizio sam se njegovom uhu kako me niko od ostalih ne bi mogao cuti. Nisam zeleo da bilo ko zna da sam ja jedan od glavnih zaduzenih za pronalazak ovog deteta, a svaka informacija ovog bivseg sinobija ce mi znaciti u njegovom pronalasku.

Reci mi sve sto znas o nestanku Mitsikinog dvogodisnjeg deteta. Gde je, ko ga je uzeo i zasto?

Mozda i nije znao sve o tome, ipak cu mu dati olaksanje tako sto cu mu reci da i da ne zna nesto nema veze, ali siguran sam da ovaj covek zna.

Ti si poslednja nada za pronalazak ovog deteta, Ryuji. Svaka informacija bice mi od koristi. Ukoliko mi pomognes da ga nadjem dacu ti mnogo vecu nagradu od ove koju vidis na stolu.

Malo manipulatorskih hladnih trikova nece skoditi nikome. Izvucicu svaku informaciju iz njega.. Steta sto nisam kao Genji da ga onesvestim dok je pijan pa da mu procitam sve njegove misli, ali moracu na tezi nacin sto se mene tice. Dacu mu dosta para. U ovom svetu svaki zlatnik znaci, a ja kao elitni nindza sela vodopada imam ih dosta. Ipak odradio sam previse misija i prosao previse ekspedicija kako bih dosao do te svote. Uspecu da povratim ovo dete, imam velikog samopouzdanja i optimizma povodom toga. Nakon sto nadjem njega vreme ce biti da saznam pravu istinu o nestanku Kashimura i ukoliko je ziv da probam da ga pronadjem.

Gledao sam da ne uznemirim Ryujija i da svedemo nas dijalog na najmanji moguci. Nisam hteo da gubim previse vremena sa njim, vec da za poprilicnu svotu novca dobijem odgovarajuce informacije. Cekao sam njegov odgovor koji sam zeljno iscekivao u ovoj hladnoj zimskoj noci.

Ryuji podiže obrve, namršti se i zamahne rukom, kao da tera neki dosadni insekt, gledajući Tsumija s uvređenim izrazom lica.

"Šta… šta ti misliš, a? Da sam ja neki... neki krivac ovde?" promumla on, naginjući čašu i iskapljujući ostatak pića s preteranom dramom. "Misliš da ja... ja znam nešto o tom detetu jer... jer sam ovde i pijem, a? A, jel' to hoćeš da kažeš?"

Nakon što nagne čašu, Ryuji je tresne o sto, a oči mu se opasno iskrive, iako su još uvek pomalo mutne.

"Šta, hoćeš da se pobijemo možda, a? Što misliš da znam išta o toj otmici? Šta misliš da... da sam ja kriv jer sedim ovde, pijem i gledam te dok… dok mi bacaš pare, ha?"

Zamahne rukom prema drugom piću sa stola, zgrabi ga nespretno i popije u jednom potezu, zatim se nasloni na stolicu, još uvek gledajući Tsumija, ali sada s podozrenjem.

"Misliš da ja znam išta o zločinu, a? Ha!"

Poslali su jednog Anbu člana u prljavi restoran, kraj izolovane raskrsnice trga Sune. Jednog jedinog. ''Odsečena glava i ramena zemlje'' po nadimku.

Drugi članovi Anbua su je nekad pratili u Sunu, bili u zajedničkom timu, dva ili tri puta. Tri puta. Poslednji je bio dan njihovog raskošenja. Ipak, Giselle je iz toga izašla živa, bez ijedne ogrebotine, bez ikakvog objašnjenja svojim uplašenim kolegama. Niko nije znao kako da je pritisne za neki odgovor. Šta da kažete osobi koja je, po sopstvenom priznanju, bez duše? Zašto biste išta rekli? Pitali? Međutim, čitava ta situacija nije bila ništa u poređenju sa onim što je tek trebalo da dođe.

Stari drveni paneli i miris alkohola dočekuju njena čula dok strpljivo ulazi u prostoriju. Mali prozor na kraičku sobe se bori da izjednači sparnu temperaturu sobe sa spoljnim povetarcom. Konobarica od pedeset godina sa čudnom frizurom je prva primećuje ali susretom njihovih pogleda brzo skreće glavu. Giselle zaseda u sredini sobe, neprimetna u tako primetnom mestu, i sluša.

Ipak je ovo krenulo ka losem smeru i pocinjao je da privlaci paznju ostalih ljudi u kafani, ali su svi skoro bili pijani pa me ne brine toliko da ce se iko secati zbog cega sam ovde. Kako sam bio okrenut tako da su vrata iza mene mogao sam osetiti samo lagan povetarac kada neko udje ili izadje. Nije krenulo onako kako sam zamisljao i da ce biti previse lako jer je ovaj obicna pijanica. Ne znam kako je Kosaru uopste palo na pamet da bi bas ovaj mogao da bude neko ko je zaduzen za otmicu tog deteta.

Ne pominji tucu, Ryuji. Ne izazivaj me, nisam tu zbog toga.

Morao sam mu barem malo osloniti misli na nesto drugo i da mi kaze nesto od cega bih imao koristi, ne mogu dozvoliti sebi da koristim ninjutsu u ovako kratkom prostoru, ubio bih samo neduzne ljude. Gledao sam da mu kazem nesto uverljivije, sto ce mu dopreti do njegovog sebicnog i banditskog srca pohlepnog za parama. Koliko god da mi je ipak delovao kao da nesto zna ipak je jedan od osumnjicenih i moze cak i on biti pocinilac te otmice, ali hteo sam prvo da vidim da li u njemu ima imalo empatije prema tom detetu.

Ne znam da li znas.. Cuo sam od lokalaca ovde da si jedan od legendarnih sinobija koji su iz ovog naselja. Pomislio sam da pomoc upravo potrazim od tebe.. Barem sam se nadao da nesto znas..

Poceo sam malo i da mu se uvlacim namerno tako sto sam ga hvalio i dizao njegov ego. Videvsi da mu to jako prija i da je poceo da se smesi te bih u narednim recenicama samo tepao ovom pijanom luzeru kako bi mi ispricao sve sto zna.

Kao legendarni sinobi Sune i zastitnik zamolio bih te ukoliko znas bilo sta o tom dvogodisnjem detetu da mi kazes sto pre, jer vremena ponestaje.

Poceo je sve vise da se kezi i osetio sam da mu sve vise i vise prija to tepanje te bih u buducem dijalogu samo koristio reci takve vrste. Malo sam se priklonio ka stolu dok me je moje crveno odelo grejalo po ovoj hladnoci. Gledao sam da li ce mi reci bilo sta pa bih nam uzeo po pice. Mozda bih ga i ubio ko zna, cudan postaje, jako egoistican neki covek. Ostro sam ga gledao i dalje dok je povetarac prolazio kroz moje crveno odelo, ponovo je neko ulazio/izlazio.. Nestrpljivo sam cekao da cujem sta ovaj bednik moze jos da mi kaze.

Ryuji se, sav uvrnut od smeha, nasloni unazad i počne da se smeška, očigledno uživajući u pažnji i laskanju.

Na trenutak se zaustavi, kao da premeće reči u glavi, a onda nastavlja, ovoga puta s tonom koji je bio malo ozbiljniji.

Ryuji pogleda kroz prozor, oči mu zasvetlucaju na tren, a zatim se vrati pogledu prema Tsumiju.

Ovo laskanje mi izgleda veoma pomaze u izvlacenju informacija. Ipak rekao mi je jedan deo, uveren sam da zna vise cim ne pominje imena koja su jako bitna u ovoj prici. Gotovo sam uveren da nije on taj koji je kriv za otmicu tog deteta, imao je lose navike ali sam siguran da nikad ne bi naudio detetu. Egoistican je ali to ne menja nikakve stvari, moracu da odresim kesu ako zelim da saznam vise o otmici. Zna, siguran sam da zna nesto mnogo dublje. Rekao je da je neko sa strane, neko ko je van sela i za koga ljudi u selu odradjuju prljave poslove. Nisam otpisao ni sumnju da je Kosaro taj koji je takodje umesan iako njegov javni nastup je pokazivao nekakvu empatiju prema tome. Da li je to sve bila samo varka? Necu da razmisljam puno vec idem od jednog do drugog, uveren sam da ovi ljudi znaju sve o njima.

Vidim da si dobro informisan, Ryuji. Siguran sam da mozes da pomenes i koje ime u svemu tome.

* Tsumi stavlja jos 15k ryo na sto *

Imam jos. Ali moras mi u detalj reci bas sve sto znas. Obecavam ti da sve ovo ostaje izmedju nas.

Opustao se previse dok ga je polako pristizao alkohol. Plasio sam se da se na kraju ne onesvesti ovde jer bi to znacilo da necu imati nikakvih informacija do ujutru ako se uopste i bude probudio. Alkohol je ovde smrdeo na sve strane, kakav uzasan ambijent. Matora konobarica je prisla iza Ryujija i pokazala mi je na flasu jeftinog ruma te sam ja odmah odmaknuo glavom davajuci joj znak da ne zelim veceras da ispijam alkohol. Jeftin rum.. Secam se kako je dotukao Smolta i kako sam resio svoju prvu ANBU operaciju. Bilo je to smesno iskustvo ali puno adrenalina. Ovde osim sinobija moracu da glumim i detektiva. Tri lokacije na kojima mogu saznati puno, a mozda i naici na potencijalnog otmicara. Pokusao sam da povezem stvari gde se ko nalazio i gde bih sledece otisao ukoliko ne dobijem povratnu informaciju od ovog vepra. Rekao je da je neko sa strane, a opet Hana se nalazi u centru sela. Mada Shiro je na rubu sela. Cim zavrsim sa ovim odmah cu se uputiti dalje.

Ponestajalo mi je para kao i vremena, ovaj vepar ce mi skoro sve uzeti. Nisam mogao vise da ga trpim ali zarad tog klinca moram preci preko svojih limita tolerancije i frustracije. Primoran da ga gledam kako hrani svoj ego i dize samopouzdanje cekao sam ga da mi da odgovor na pitanje.

Ryuji se zavaljao unazad u stolici, mumlajući nejasno dok mu se kapci polako spuštaju. Pokušava da se fokusira na Tsumija, ali oči mu klize zatvorene svakih nekoliko sekundi.

"Imena... ne... ne znam tačno, prijatelju... džabe ti te pare..." zamuca on, dok mu glava na tren klone. Ali pre nego što je potpuno potonuo u san, ruka mu se ispruži i, gotovo instinktivno, zgrabi kesu sa ryo novcem na stolu, držeći je čvrsto u šaci.

"Mmmh... neka... neka tajna... ne zameraš, ha?" promumla, očiju napola zatvorenih, očigledno gubeći bitku sa snom. Njegovo disanje postaje sve dublje, a stisak na kesi sa ryo popušta dok tonemo u nesvest.

Ryuji sad već tiho hrče, dok mu se prsti lagano opuštaju oko zlatnika, potpuno nesvestan Tsumijevog prisustva.

Desilo se ono cega sam se najvise bojao. Debeli vepar utonuo je u dubok san jer se nalio alkohola. Od njega vise nemam nikakve koristi. Poceo je da stiska zlatnike kao da mu je jedino to preostalo na svetu, ali kako je vise tonuo u slatke snove ispustao ih je iz ruke. Odlucio sam da uzmem ovih 15 000 ryo nazad jer nije bio dovoljno korektan. 

* Tsumi uzima nazad vrecu sa parama *

Razmisljao sam sta da radim dalje. Znam gde cu otici, ali sta da radim sa njim? Da li da ga cekam do jutra kako bi se razvedrio i dobio neka imena ili ce i dalje da me vozi kako su imena tajna. Iznervirao sam se povodom ovoga jer svaka sledeca odluka bice krucijalna. I da se probudi ujutru sigurno me nece prepoznati i nece se secati ni sta mi je rekao. Mozda eskalira sa sukobom, ne mogu da gubim vreme sa ovim pacenikom na takve stvari. Ovde u kafani bilo je sparno i alkohol je sve vise smrdeo, nisam mogao to da podnesem vise. Uporedio bih ovo mesto sa cevima u koje smo Genji i ja isli, bar po tome koliko je smrdelo. Da li da posaljem orla nazad u selo kako bih zatrazio pomoc u ovome? Ne bas, izgledalo bi kao da sam nesposoban, odradicu sve ovo sam.

Tako znaci..

Ustao sam sa stola i uputio se ka izlazu iz kafane. Mogao sam da vidim neka nova lica koja su sela i narucila svoje pice u sjajnoj zvezdanoj noci. Nisam puno obracao paznju na detalje, samo sam hteo da vidim da li ce me iko pratiti ili obratiti paznju na mene sto bi mi dodalo otezalo sve ovo.

* Tsumi otvara vrata i laganim koracima izlazi iz kafane *

Unutra je bilo i vise nego toplo, preznojio sam se dok sam ispitivao ovog vola. Napolju je bilo takodje toplo iako je bila noc ali ne kao sto je bilo unutra. Stao sam nekoliko metara ispred kafane kako bih video kuda cu sledece poci. Mislim da vise direktna interakcija nece doneti nekakav uspeh sa ove dve preostale osobe. Shiro mi deluje kao neki misteriozan covek kod koga bih otisao u sred bela dana, a sto se noci tice postaje jako misteriozan i kako Kosaro kaze obilaze ga neki ljudi. Ne deluju mi kao raspolozeni za razmenu informacija, moracu da se ukljucim u istragu. Sacekacu sutra uvece kako bih otisao do tamo i osmotrio situaciju. Mogao bih da se transformisem ukoliko nisam siguran da sam dovoljno prikriven. Ryuji je rekao da se ljudi sumnjivih namera skupljaju bas kada padne mrak. Moracu to da pogledam i da probam da cujem o cemu se radi, a onda cu sutradan da probam da zarobim Shiro-a i transformisem se u njega kako bih izmanipulisao te ljude i probao da ih zarobim. Posle mogu da radim sta hocu, da zovem Genjija da im procita misli i prodre u um ili da ih svojim metodama ispitam.

Vreme je bilo da se uputim ka toj kolibi kako bih taman stigao po danu i uspeo da se odmorim, te cu tako iz daleka osmotriti o cemu se radi.

...

* Tsumi dolazi do zabacene prodavnice bilja na rubu sela *


Ovo mora da je to mesto, izgledalo je bas kao sto ga je opisivao dok mi je pricao o lokaciji gde ga mogu pronaci. Izgledalo je kao da ga je zub vremena pregazio. Mora da se ovde nalazi nesto mnogo mracnije. Ostacu sakriven na brdu i posmatracu sta ce se desiti kada padne mrak. Do tada sedecu ovde i pojescu koji ramen koji sam uzeo jos onomad kada sam krenuo na misiju.

* Tsumi jede ramen kako bi se barem malo povratio *

Sada mi je lakse malo, vreme je da sacekam da padne mrak i upalim svoj jedini senzor kako bih osetio ima li ikakvog prisustva kod ovog psihopate u prodavnici bilja.

* Pala je noc dok je Tsumi osmatrao sa brda *

Nista se posebno ne desava, krajnje sam razocaran. Sta ako me je Kosaro slagao oko ovoga? Pricao mi je o onom Ryujiju kao da je neki ozbiljan shinobi i covek kad ono ispadne sasvim suprotno. Nije mario za zivot jednog deteta i zene udovice vec je brinuo samo o parama. Mislio sam da nista nece izaci odavde, ali kako sam osmatrao situaciju iz sume koja je bila na brdu mogao sam videti neko kratko osvetljenje i sum govora u daljini. Mrak je vec uveliko pao i mozda je bas bilo vreme. Moram da upalim senzor da vidim o cemu se radi, sigurno me moj instinkt ne vara. Da vidimo ima li kakav shinobi dole ili sam se ispalio.

#card10

Izgleda da nisam bio previse oprezan.. Pratili su me sve vreme ili su me osetili tek sad. To vise nije ni toliko vazno, bitno je sta se desava upravo sad. Cetvorica njih ide jedan iza drugog kao da spremaju neki takticki napad pored mene. Koliko vidim i osecam bice njihovih hladnih vapaja. Mora da sam sve vreme ispitivao pogresnog coveka, Ryuji mi je dao neke detalje ali vise mi je oduzeo vremena nego sto mi je pomogao. Ipak nisam pogresio, ovo je zasigurno to mesto, jer da nije ne bi me niko napadao ni pratio. Previse jakih i destruktivnih napada mogu me dovesti u mat poziciju da budem otkriven. Ne mogu priustiti sebi taj luksuz da sada potopim sve sto sam uradio do sada. Isli su jedan iza drugog, mogao sam iskoristiti slabiju varijantu svoje Senju tehnike kako bi im naneo krucijalnu stetu. Bili su sve brzi i kretali se ka meni te sam morao sve brze da reagujem. Kako su isli jedan iza drugog stvorili su se na otprilike 10 metara od mene te sam se ja samo okrenuo i blago nasmejao.

#card1214
600 dmg ( 400 base + 200 gear )
Korenje ide direktno na njih, posto su jedan iza drugog sve ce ih pogoditi.

Napad nije bio jak da ga neko ispod brda vidi ili cuje, sve se desava u treptaj oka. Otkrivanje moje pozicije bi bila jako losa situacija koja bi dovela do gubitka svih buducih informacija i evakuisanja iz ove stare kuce. Ne mogu dozvoliti da ova mukotrpna zima po tu zenu i mene bude uzaludna zbog jednog loseg poteza. Iako ih je bilo samo cetvorica nisam osecao neku jacinu u njima, neki nivo izmedju cunina i jonina, nista specijalno za ono sa cim sam do sada imao posla. Jedino sto me brine je to sto necu moci koristiti svoje glavne tehnike kako bih ovo resio sto brze, ali bolje po mene da obavim sve ovo tiho.

#card49

Ulazim u imunitet vode za svaki slucaj da me ne bi mogli lako pogoditi posto svaki napad mogao bi biti jako vazan. Odbraniti se na ovaj nacin omogucava mi da samo napadam i tako ustedim cakru i odbrambene resurse. Nisam zeleo nista da kazem kako ne bih privukao dalju paznju. Kada se resim ovih kepeca gledacu da se spustim dole i vidim detaljnije o cemu se radi jer veceras ce izgleda biti ponovo neki ritual u zabacenoj kuci.

Izgleda da sa ovim jadnicima nece biti nikakvih problema, njihove tehnike nisu cak ni dovoljno jake da ih bilo ko na ovom brdu oseti, a kamo li negde pored. Ferka nije ni pocela, a trojica su vec otisli da oru nebeske njive. Ostao je jos jedan i delovao je kao maceovac ali njegov nivo govorio mi je da nije dostojan da se bori sa mnom. Grom je nastavio na mene i to je jedina stvar koja bi mogla da ugrozi moj imunitet ali ni to nece biti prepreka posto je ta tehnika ekvivalentna plisanoj igracki.

#card1

Uspesno sam izbegao grom od ovog nesmajnika koji se upokojio nakon sto je pogodjen od mog oslabljenog korenja. Malo mi ih bese zao, nisu osetili pravu moc korenja i umrli su u neznanju sta je prava moc Senju klana. Ostao je jos jedan koga mora da sredim pre nego sto odem da osmotrim potencijalni pocetak rituala i neke tajnovite trampe Shiroa sa ovim klanom. Mogao sam da vidim bljestavi beli logotip na njihovim uniformama, barem kod ovih mrtvih. Ovaj sto je jos ziv delovao je jako samouvereno.

#card1212
600 dmg ( 400 base + 200 gear ), takodje smanjujem i cd ( - 1 ) na Jukai Koutan.

Ovo bi trebalo biti dovoljno da dovrsi ovog sto glumi samuraja i mlatara sa macem. Video sam toliko vestih sinobija na kvalifikacijama da mi se ponekad i smuci da gledam ove amatere kako pokusavaju da budu nesto sto nisu. Poceo sam i polako da se znojim jer ipak nalazim se u pustinji, ali malko brdovitijem delu.

Zemlja i mac? Nikad mi nece biti jasan neko ko se sluzi tako cudnim kombinacijama. Elem ovaj jadnicak sa belim emblemom pao je kao i svi njegovi drugari. Mora da su bili potencijali za buducnost ali velikom stetom za njih nasli su pogresnog coveka za njihovu detinjastu igru. Imunitet je prestao tako da moram da se odbranim od jadnickovog poslednjeg trzaja i pokusaja da mi nanese neku stetu. Mora da je ovo zatisje pred samu buru, ako su ove poslali da me eliminisu sta me tek ceka dole? Neki ANBU operativac ili jos jedan patuljasti gremlin. Nisam vise znao cemu da se nadam.

#card1

Izbegao sam njegovo " podrhtavanje tla " koje je izgledalo krajnje uzasno. Da me je ikad upoznao mogao je da dodje kod majstora na casove da vidi kako se stvarno trese zemlja pod nogama. Visu nisu bitni za mene, bitno je da se nije napravio nikakav vrisak ili nesto sto bi moglo da privuce paznju bilo kom drugom coveku. Gledao sam na koji nacin sam mogao da se spustim nize niz ovo brdo i da probam da dodjem malo blize prodavnici skroz neprimecen. Mislim da imam posebnu ideju za to, ali pre toga..

* Tsumi prilazi mrtvom telu i gleda mu u obelezje koje se nalazi na desnom rukavu *

Usiveni beli sijajuci znak.. Nikada ranije nisam imao priliku da vidim ovako nesto. Mora da je ta organizacija, klan, skriveno selo ili sta god vec da je povezano sa otmicom dece i ritualima koje mestani prijavljuju u gluva doba noci. Uspeo sam da obrisem znoj o njihovo odelo kako bih izgledao cistije iako su mi siske upadale u oci sada. Pomerio sam ih unazad i vratio svoju elegantnu frizuru na svoje mesto. Moram se polako spustiti sa ovog brdasceta laganije ka " kolibi ".

#card760

* Tsumi se uz pomoc tehnike spusta sa brda *

Sada kada sam uspeo da se spustim sa brda i dalje sam jedno pedesetak metara sigurno udaljen od kolibe. Laganim i necujnim koracima hodao sam sve blize njoj, ali ne kako bi dosao do nje, vec kako bih se sakrio i video da li ima bilo koga. Iskoristicu senzor dodatno da vidim ima li kakvog prisustva cakre ovde. Postojali su neki zbunjevi gde sam se ja skroz ponovo necujno i neprimetno prisunjao i usao medju njih gde me niko bez senzora ne moze primetiti. Blizu kuce sam ali posto je mrak otezava mi pogled. Poceli su da se u daljini vide neki fenjeri kao i neki mali beli svetlucavi emblemi kao onaj doskorasnji sa uniforme onih jadnika. Mozda sam utripovao, moram ponovo iskoristiti senzor da vidim o cemu se radi.

#card10

Upalio sam senzor i posmatrao dobro sakriven u zbunju da vidim o cemu je ovde rec.

Dvojica chunina bijahu jači nego ostali te nakon primljenih napada psujući ga pojuriše Tsumija niz brdo.

Upalio sam senzor i mogao sam ponovo uociti da iza mene u samom podnozju brda kako sam sisao ( ugasen je mod kojim hodam po svim oblicima terena ) ima jos 2 nindze. Da nisu od malopre oni? Mozda su vaskrsli, ali u svakom slucaju mogao sam cuti neke psovke upucene na moj racun. Pominjali su uz psovke nesto crvenokosi itd. Izasao sam neprimeceno iz zbuna mada svakako bila je poveca udaljenost izmedju fenjera koji su se priblizavali prodavnici i nas. Imao sam dovoljno vremena da ponovo porazim ovu dvojicu i da se vratim u osmatranje.

Ponovo vi..

Rekao sam to hladno i tiho, skoro necujno, dovoljno da su obojica mogla da me cuju. Vreme je bilo da vidim sta mogu da urade ovoga puta. Da nisu otkljucali neke zabranjene moci i podivljali? Ko zna, mora da su ovi momci posebni. Vreme je bilo da vidim sta mogu u ovako novom modu i okruzenju.

#card96#card96
2 vuka, oba po 500 dmg. Jedan ide na jednog cunina, drugi ide na drugog.

Poslao sam dva zemljana vuka koji su spremni da svojim izostrenim celjustima iscepaju preostale komade ova dva mucenika. Vreme je bilo da cujem njihov hapaj koji bese nikad veci no sad. Moji vukovi spremni su da se sukobe sa njima i da ih totalno razmontiraju. Moram ovo brzo da zavrsim jer ce se uskoro pribliziti ovi sa fenjerima.

Jedan je vec lagano pao dok mi drugi i dalje zadaje napade njegovim poslednjim atomima snage. Prvog je vuk vec ocerupao kao da ga vise nije ni bilo, imace vuk dobru veceru. Poslao mi je ponovo neki zemljotres da me oproba ali i sam zna da to nece biti dovoljno kao ni prvobitna verzija koju je poslao na mene. Tako mladi, a tako ambiciozni. Teska srca moram im zavrsiti nindza karijere na ovom mestu jer sam u zurbi, ovako bih mozda imao milosti i ostavio ih u zivotu.

#card1

Izbegao sam njegov zemljotres, ali ovaj drugi i dalje je na nogama iako mu nije preostalo mnogo od zivota. Izdahivao je i video sam da u njemu nije preostalo previse.

#card1

Izbegao sam mu i ovaj napad i ocajan pokusaj da me ugrozi, a i zaista je bilo vreme da jednom za svagda zavrsim sa njim i uputim se u osmatranju neceg mnogo bitnijeg za spasavanje ovog deteta. Sta sam zapravo ja prihvatio, a nisam imao nikakvog razloga da prihvatim.. Ipak iz nekog svog saosecanja sam tu gde jesam i sada zelim zavrsiti ovaj posao do kraja.

#card36
700 dmg

Vodeni zmaj spreman je da zavrsi sve danasnje diskusije sa ovom grupom belih emblema.

Kao sto sam mislio ni njegovo postojanje nije dugo produzeno, cak je umro i gore nego sto je ocekivao. Barem mislim tako, opet sam poceo da filozofiram. Moram sada malo prikupiti cakre ali pre toga valja se odbraniti od ovih jadnih pokusaja potresa.

#card1

Sada se ponovo vracam na poziciju i gledam kako se gotovo sve vise i vise ovi sa fenjerima i logotipima priblizavaju ka prodavnici, ritual je mozda zapoceo ili ce tek zapoceti. Ne bih bio napadnut da ovde nema nicega, mora da sigurno znaju za moje postojanje. Mislili su da ce me lako eliminisati tako sto ce poslati grupu jadnih klinaca na mene, a to je nista vise nego obican maciji kasalj. Sada sam promenio poziciju i idem sve blize i blize njima osmatrajuci ih iz daljine u zbunu. Usao sam u taj zbun potpuno neprimetno i tiho kao da sam bio duh ovih cunina od malocas.

Pozicija je bila veoma kriticna. Svako otkrivanje ili nepotreban detalj mogao je da odluci hocu li biti primecen ili ne. Vise je postalo totalno nevazno jer mi ovaj put ne mogu pobeci, svakako cu uci u borbu ako budem osetio bilo kakve neprijatnosti sa njima. Sada valja malo prikupiti cakru nazad i odmoriti za nadolazece poduhvate.

#card8

Mnogo mi prija kad mi se cakra vraca nazad. Imam osecaj da je na svom limitu ali da je imam nedovoljno za sve akcije i planove koje sam isplanirao za napadacki i defanzivni arsenal. Fenjeri narandzasto-crvene boje priblizavali su se i gotovo nisu dosli do prodavnice. Emblemi su im svetleli sve vise i vise. Plasio sam se da nisu neka prejaka organizacija ali nije delovalo skroz tako. Pricekacu jos malo dok ne dodju potpuno do prodavnice te cu upaliti senzor da ih overim.

Odlucio sam da se priblizim dodatno i mogao sam da vidim da to ipak nije bila neka horda vec sam ja izgleda od nedovoljno sna poceo i da zamisljam situacije. Prodavnica ipak nije bila napustena, nasuprot imali su posetioce cak i u ovim poznim vecernjim satima. Mora da se prodavalo neko jako bilje, nesto sto je cak i pored ovakve situacije privlacilo ljude da dodju i da kupe ovo. Skrivajuci se u zbunju postalo mi je malo nelagodno ali nisam mogao da napravim neki veci iskorak jer bih se doveo u situaciju da budem uhvacen. Imao sam volje da ostanem ovde tokom cele noci kako bih ispratio sve dogadjaje koji bi sledili, mozda bih naisao na nesto sto je dovoljno uverljivo sto se tice ovog zadatka.

Ne mogu da dozvolim da se nesto desi tom detetu ali proslo je vec par dana od njegovog nestanka.. Situacija se mozda pogorsala i mislim da sam zapravo daleko od bilo kakvih informacija. Cak i da je neko direktno umesan tesko cu saznati ko je to. Nisam iskljucio sve sumnje i mogucnosti cak nisam izbacio ni Kosara od osumnjicenih. Vrela noc koja me prati toplim povetarcima samo je otezavala moje glumljenje detektiva. Poceo sam dosta da se znojim pogotovo posle ovakvih neprilika. Moram da se usresredim u sva desavanja ispred mene. Sumnjam da bi me bez ikakvog razloga napala grupa od cetiri jadnika i to sa ledja dok sam bio u nekoj sumi. Mora da se ovde desava nesto jako bitno. Ostacu u zbunu i cekacu dok se neko ne pojavi. Radnja je izgledala kao da se zatvarala jer se gubio trag svim fenjerima. Mogao sam da osetim uzbudjenje jer mi je toliko stalo da konacno dodjem do istine i udjem u trag Mitsikinom dvogodisnjem sinu.

Izjedala me je moja nemoc zbog koje sam izgubio svaku mogucnost da ponovo vidim svog mladjeg brata. Imao je crvene oci poput mene i crnu kosu koju je nasledio od mog oca. Otac mi je pricao da sam nasledio tamnjikavo crvenu kosu bas od svoje majke koja je samo odjednom nestala bez traga jos dok sam bio mali. Nikakvog secanja mi nije ostalo vezanog za nju. Ne znam u kakvom je stanju moja prosla kuca u kojoj sam boravio zajedno sa svojom porodicom. Poznat kao sin coveka koji se pozamasno obogatio zbog svog mukotrpnog i iscrpljujuceg rada tako sto se bavio metalurgijom i pravljenjem hladnog nindza oruzja. Vise nisam to, moj identitet vise nema nikakve povezanosti zajedno sa tim. Ja sam samo " elitni " nindza sela skrivenog u vodopadima. Izgubio sam sva svoja osecanja i empatiju za ljude koji cine sve vrste nedela i unistavaju tudje zivote. Takvi jadnici ne zasluzuju da kroce ovim svetom. Svet je mesto gde se oduvek trebao negovati mir ali koliko god se svi mi trudili uvek ce postojati neko ko ne zeli imati takve namere. Zli i pakosni ljudi postoje sirom ninja kontinenta i tek ce ih biti.

Moja misija je da sve dok sam ziv dam maksimum i pobrinem se da takvi vise ne docekaju vise da ugledaju sunce. Tako ce biti i sa onima koji su oteli ovo dete. Imaju srece sto vreme polako prolazi, a informacija je sve manje jer u suprotnom do sada bi vec spremali opelo za njih. Mozda sam se previse zamislio, hajde da posmatram i vidim sta sledece mogu uociti.

* Tsumi se priblizio prodavnici i usao u drugi zbunj gde ima potpunu vidljivost i preglednost na sam ulaz u nju *

...

Izgleda da sam uspeo bas da zabrljam jel.. Zaspao sam u zbunu jer sam bio previse umoran. Ko zna sta se izdesavalo dok sam tonuo u dubok san. Traziti informacije ovde nije bas najbolja stvar u po bela dana ali ako ista selo je napredovalo dosta. Informacije koje prikupljaju na svakodnevnom nivou rastu sve vise i vise, takodje mislim da su do sada pregledali sve dokumente koje smo Genji i ja prikupili iz cevovoda. Lesevi su i dalje bili iza mene tako da cu njihov casni kimono odneti nazad u selo kako bih video sa cime bi se taj emblem povezao posto mi uopste nije poznat od ranije. Novonastala organizacija koja je povezana sa otmicama? Moze li biti to? Ne bih da ulazim kod ovog Shiroa da me madjija raznim lekovitim travkama, nek zadrzi to za sebe. Trebace mi neko vreme dok se vratim nazad u selo odavde, a vremena imam sve manje. Mitsikino dete je do sada verovatno mrtvo, a ako nije onda je definitivno deo nekakvog eksperimenta. Na meni je da probam da ga vratim zivog i zdravog njegovoj preostaloj i vec ozaloscenoj porodici. Cak i da to ne uspem istrebicu potpuno organizaciju koja se bavi takvim nemoralnim i necasnim otmicama.

* Tsumi cepa beli emblem sa kimona mrtvog nindze i stavlja ga u dzep svoje crvene odece *

Nemam puno vremena da mislim, moram sto pre otici u selo i da vidim sta mogu iscerupati iz arhiva sto se ovog logotipa tice.

* Tsumi se uputio ka informativnom centru sela skrivenog u vodopadima *

Proslo je vec neko vreme kako nisam bio na ovoj lokaciji. Ipak odrzao sam svoje obecanje sebi i Kosaru da cu pronaci Mitsikino dete. Cak i kada je bila zima bilo je veoma toplo, da ne pominjem kako je sada kada je leto. Samim koracanjem mogao si se oznojiti u noci koja je bila prekrivena vedrim zvezdanim nebom gde je svaki korak delovao nestvarno. Secanja mi nisu izbledela, vracala su se svakim mojim novim pogledom ka pustinji. Kada mi je Genji dao dozvolu da odem u samu bazu informacionog centra to sam i ucinio. Ulozio sam sav svoj trud i sve napore kako bih dosao do zlata vrednih informacija o organizaciji ciji sam beli emblem uzeo sa kimonoa nindze od kog sam bivao napadnut. Bilo ih je vise ali sam u secanju i njihovoj nemoci stvarno zaboravio njihov izgled. Izgled mozda nije bio bitan, ali njihov motiv napasti me bio je isuvise jasan. Bio sam im pretnja u ometanju njihovog rituala kod kuce Shiroa. Naime njegova prodavnica i sam njegov biznis vrti se oko toga da prodaje lekovito bilje ali moj instinkt govori mi da tu ima necega cudnog, bas kao sto mi je Kosaro rekao zajedno sa tim da ima rituala. Saznao sam i samo ime organizacije koja se bavi svim tim otimacinama neduzne i male dece. Njihovo ime je:

Shaku


Organizacija koja se bavima visoko inteligentnim ispitivanjima i eksperimentisanjem nad decom kako bi dobili zeljenu moc i uvideli koje dete ima potencijal da bude u njihovoj armiji i prvim linijama sinobi fronta ukoliko dodje do sukoba. Motivisani su za kradju i veoma su spretni u tome, izvrsavaju svoje zadatke na veoma surove i ekstremne nacine. Kada sam saznao dosta o njima video sam koliko je svet samo mali i da sam se nekad predstavljao kao " elitni "  nindza sela skrivenog u vodopadima.. Sta predstavlja biti u eliti? Da li sam ja neko ko moze odgovoriti na sva pitanja borbe i zakona prezivljavanja? Poceo sam polako da sumnjam u svoje moci. Dostigao sam limite.. Zeljan sam jos necega, zelim to nesto sto ce promeniti moju nemoc. Noi je bila prejaka za mene, skoro pa sam doziveo ponizenje, ne zelim da se to dogodi ponovo. Mogu li sam da se suprodstavim Shaku organizaciji? Skorije onaj nindza u crnom mantilu imao je jos jace moci od Noi.. Moram ispuniti svoj privremeni cilj da nadjem ovo dete, a potom se i zapitati kako i sta dalje. Kako stvari stoje moram uloziti mnogo vise napora i truda kako bih bio na njihovom nivou.

Kako sam stigao u pustinju i svoje poglede usmerio ka zvezdama malo sam se zamislio i zaneo. Nalazio sam se na pedesetak metara iza Shirove kuce. Rituali ovde deluju kao neometana radnja, ali ovoga puta necu kiksirati i videcu o cemu se sve ovde tacno radi. Prisao sam malo, nije bilo nikoga, sada sam 20 metara u skrivenom zbunju i imam odlican pogled na ceo prostor pred vratima i ispred njih.

#card14

Transformisao sam se u sitni kamencic kako bi moje prisustvo bilo totalno neprimetno. Posmatrao sam i cekao u kasne sate da vidim da li ce se desiti bilo sta sto bi privuklo moju paznju.

Transformisan kao kamencic nisam primetio nista specijalnog karaktera. Par ljudi je uslo kako bi bili usluzeni od strane Shira. Jasno se mogao videti prozor i sta je radio sa njima, ali nista sumnjivo u ovo pozno doba noci. Nakon bake i mladjanog decaka dosao je jos jedan covek koji je imao starosni opseg izmedju mladog i srednjeg doba. Nakon sto je izvrsio svoje potrebstine sa njim cekao je jos neko vreme kako bi zatvorio svoju radnju. Malo sam se smorio, ocekivao sam nekakav vid akcije ili ljudi koji prinose zrtve u vidu rituala. Na prvi pogled deluje kao da je sve regularno sa njegovom prodavnicom i da je on stvarno jedan skroman trgovac voljan da pomogne svima, ali onda ne bih video svrhu toga da budem napadnut bas u blizini. Sve mi je ovo smrdelo, morao sam da se povucem privremeno, pa cu se vratiti ponovo u tisini sledece noci.

* Tsumi odlazi kod Kosara kuci dok se lagano cuo zvuk petlova koji je ranim jutrom budio sve prisutne *

Jos jedno mesto koje definitivno budi secanja. Dosao sam pred Kosarovu staru kolibu kako bih ga nasao i video da li se nesto promenilo, da li je dete eventualno pronadjeno do sada ili da li je saznao nesto novo sto bi nam pomoglo u njegovom pronalasku.. Laganim hodom trebalo mi je par sati kako bih dosao do njegove kuce, izgledala je malo bolje nego prosli put kada sam kratkorocno boravio ovde. Secam se da je imao cerku, ali za zenu nista nisam cuo. Prisao sam mu ka vratima u prepodnevnim casovima dok me je sunce obasjavalo. Oko mene bilo je dosta kamila, nisam bio siguran da li su u njegovom posedu. Pokucao sam na vrata kako bih uvideo da li jos zivi tu i da li bih ga mogao sresti.

Ima li koga?

Upitao sam blagim glasom kako ne bih uznemiravao bilo koga. Proslo je vec par minuta i nije bilo odgovora te sam onda samo zaseo ispred vrata cekajuci da neko ustane. Pokucao sam jos par puta i mogao sam cuti korake iznutra.

U jednom trenutku usred ove ogromne toplote zaledio sam se od prizora koji se nasao ispred mene. Koraci su bili samo varka namestena za prvog coveka koji dodje ovde u nadi da ce pronaci Kosara. Na prvi pogled delovalo je kao da je bolja ali zapravo nije bila, pocela je da se obrusava. Polako pocinjem da sumnjam u sve sto je Kosaro pricao i vidim njega kao glavnog negativca cele ove price. Postoji mnogo zagonetki u vezi sa ovim slucajem, moze biti i ne mora da znaci, sve su to neke stvari koje mi se motaju po glavi, ali siguran sam da naokolo vreba istina i da sam blizu pronalaska jadnog deteta. Nisam imao vise vremena da se zamisljam sta jeste, a sta nije. Cela kuca upravo je detonirana jer sam potkacio zicu koja ce pokrenuti lancani sistem. Ispred mene stvorila se jaka, ali ne i prejaka eksplozija.

Sranj-..

#card1210
Stvaram oko sebe drveni stit od 400 hp i 400 deff te se tako branim od zagarantovanog dmg-a.
#card49
Ulazim u imunitet kako me ostatak eksplozije ne bi dotakao.

Otresao sam sa sebe ostatke od mog drvenog stita i sitne pescane prasine koji su zavrsili na mom plastu. Cudan ambijent me je docekao dok sam dosao da obidjem starog (ne)prijatelja. Deluje kao da je odavno napustio ovo i da je postavio neke zamke iz nepoznatog razloga. Nisam imao sta vise da trazim ovde, vec sam se brzo uputio tacno ka Suna Blossom kvartu kako bih video da li je ostalo ikakvog naznaka da su ljudi i dalje tu i da je sve u normalu.

Na tvom putu, od ruševina kuće starog prijatelja, paklena toplina nije te štedela. Pesak je nosio vetar, udarajući te u oči pri svakom koraku, dok je suvi vazduh isušivao pluća do poslednje pore.

Napokon, stigao si do nečega što podseća na humaniji prostor – glavni trg ovog sela, mesto koje si nekada dobro poznavao. Ljudi su i dalje vodili svoje živote, kretali se užurbano, svako zaokupljen obavezama svog dana. Međutim, ako pažljivije pogledaš, na licima većine vidi se umor i beznađe. Njihove oči deluju kao da tonu u dubine vlastitih lobanja, ispijene i prazne.

Šta se događa sa ovim mestom? Jasno je da vreme nikoga ne čeka, a ovo malo selo se u tvom odsustvu promenilo. Kosaro je misteriozno nestao, ostavljajući za sobom neprijatan poslednji poklon, dok je ostatak sela odisao turobnim i neprijateljskim duhom. Jedno je bilo sigurno – u ovako maloj zajednici, tvoje prisustvo, iako pažljivo prikriveno, i dalje je odskakalo u poređenju sa ostalim seljanima.

Već neko vreme imaš osećaj da te seljani posmatraju. Ali, ma koliko puta bacio pogled na njih, nisi mogao uočiti ništa neobično osim njihovih standardnih, iscrpljenih izraza lica. U daljini, na delu oaze zaklonjenom od sunca, primetio si uspravno pobodene stene u zemlju. Oko njih je nekoliko seljana, moleći se u tišini i s tugom na licima.

Put ka selu bio je veoma tezak zbog svih vremenskih prilika koje su konstantno sprecavale moj iskorak. Prebrodio sam to, ali mi je trebalo znatno vise vremena nego ocekivano. Vrelina i zamor postajali su sve veci dok sam koracao ka glavnom trgu, lica ljudi i trgovaca bila su smusena, nezadovoljna. Nesto se ovde desilo, nesto sto nije prilicilo ovom naselju. Zadnji put kada sam bio ovde ljudi su svaku sekvencu energicno pozdravljali, razni festivali bili su odrzavani u veoma kratkom vremenskom intervalu, dok sada na ulicama zavladala je mracna tisina. Ostao sam hladan iako me je nostalgija ovog mesta pogodila. Nisam vezan za njega, niti sam ziveo tu, ali biti negde gde si nekada radio zanimljive stvari i zabavljao si se, a sada je to mesto samo bleda slika onoga gde sam nekada dolazio. Na vreme sam sakrio svoje obelezje Takigakure-a kako ne bi nastala dodatna pometnja. Mogla se uociti i ocigledna razlika u oblacenju izmedju mene i ljudi koji nastanjuju ovaj vreli pescani prostor. Njihove oci govorile su vise od 1000 reci. Dosta meseci neispavanih noci, pad samopouzdanja u pogledima kao i depresija samo su neki od mojih opisa koje vidim u njihovim podocnjacima. Strasne stvare su izgleda zadesile ovaj prostor.

...

Bio sam izgubljen, nisam znao odakle da pocnem, koga pitati, sta pitati!? Stvari su se previse izmakle kontroli, pogledi su me sa svih strana okruzivali sa velikim osudjivanjem. Skoro svako od prolaznika imao je sta da mi dobaci, osecao sam veliku neprijatnost i nezadovoljstvo dok sam lagano koracao putem glavnog trga. U daljini mogao se cuti vapaj, bila je to mala devojcica koja je oplakivala grob. Kada sam se bolje zagledao bilo je vise grobova, kao i vise ljudi na tom mestu, ali niko od njih nije iskazivao svoje emocije. Osetio sam ponovo neku nelagodu, kao da vidim sebe u toj devojcici. Ostati bez drage osobe u takvim godinama je veoma tesko, te sam prisao da vidim o cemu se radi.

* Tsumi laganim hodom nastavlja ka devojcici koja zajedno sa svojom majkom oplakuje spomenik onesrecenog *

Nisam se obazirao na ime poginulog coveka. Prisao sam kako bih im barem malo pomogao, ako ista finansijskim putem.

Zao mi je zbog toga sto se desilo. Molim Vas, preuzmite ovu vrecu sa novcem kako bih barem malo pomogao.

* Devojcica i majka zbunjeno su gledali crvenokosog mladica koji im je nudio nekakvu vrecu novca, ali su ipak preuzeli vrecu *

Gledao sam ih sa blagim osmehom koji je u isto vreme prikazivao moje sazaljenje i zelju da im pomognem kako bi se barem na neki nacin oporavili. Gledali su me zbunjeno, nisu znali sta su moji " pravi " motivi. Coveku se ovde vise ni ne moze verovati, sve je postalo korumpirano i beda je skoro na svakom koraku. Uzeli su kesu, ali bez nekih prevelikih izliva emocija vec samo sa zahvalnoscu. Ostali ljudi koji su posecivali spomenike svojih preminulih samo su nemo ispratili ovaj slucaj.

Nego, recite mi.. Sta se ovde tacno desilo u periodu od samo par meseci?

Upitao sam tamnokosu gospodju sa iscekivanjem da cu dobiti iskren odgovor na svoje pitanje.

Ispred sebe mogao sam da vidim prizor koji mi nije bio bas previse drag. Zena i devojcica su se uplasile zbog mog prisustva, ali kao sto se da primetiti uzele su moj poklon. Njihova konverzacija je preovladavala dok sam nemo posmatrao svaki njihov izraz lica i govor tela. U jednom trenutku zena je svoju glavu okrenula ka meni i pocela je da mi odgovara na postavljeno pitanje. Rekla mi je da ovo mesto vise nije sinonim za sigurnost kao sto je nekada bilo, mnogo ljudi se odselilo sto je bilo i daleko primetno.. Duse predaka, ma kako ne, Shaku je bas izmanipulisao ove ljude do te mere da im svakakve price padaju napamet.. Sve se poklapa sa informacijama koje sam nasao i sam vec u nasem selu, Shaku otima ljude i eksperimentise nad njima te nisam siguran da li su ostali zivi ili su 'pak mrtvi ali jedno je sigurno, a to je da njihovo prisustvo odavno nedostaje ovom trgu.

A onda, crnokosa zena kaziprstom mi je pokazala pravac u kanjonima ciji se opseg kontura mogao videti odavde. Pricala mi je kako se dosta stanovnika odselilo, ali takve migracije mene nisu zanimale, vec kada je rekla da ih odvode ka tom kanjonu. Zanimljivo mesto za skrivanje, ali kada povezem sve sta prica onda ovo i te kako ima smisla. Lagano sam okrenuo glavu dok je vetar pirkao kroz moju kosu noseci lisce rozih tresnji svuda oko nas. Gledao sam pravo u taj kanjon kao da sam vec imao spremnu ideju gde bih mogao dalje da tragam. Osecao sam duznost da pomognem ovim ljudima jer je bilo samo pitanje trenutka kada ce Shaku opustositi i ovo selo. Vise nije sve u tome do Mitsikinog deteta, vec do stanja citave jedne " nacije ". Nikada nisam od Kosara saznao ko je Mitsiki, niti sta mogu dobiti od nje, niti gde je mogu pronaci, ali deluje kao da je od njenog dvogodisnjeg deteta sve zapocelo. Shaku organizaciji ovo nije vec prvi put da se bavi otmicama, cak sta vise ovo je jos samo jedan njihov novi poduhvat. Sta je zelja? Eksperimenti ili zauzeti selo kao svoj polozaj, nece mi biti jasno, ali jedno mora biti sigurno.. A to je da cu sve da ih odstranim sa ninja kontinenta.

Tako znaci.. Hvala na informacijama.

Okrenuo sam joj ledja, lagano zaputivsi se ka tom kanjonu dok je lagani povetarac nosio moj plast. Okrenutih ledja izgovorio sam nesto kako bi me svi prisutni culi, ali u isto vreme kako bi me shvatili kao saveznika.

Dok sam ja tu niko vise nece nestati.

Nastavio sam kretnju ka kanjonu koja je zahtevala malo duzi put, ali i dosta informacija posto ponovo ulazim na " neprijateljsku " teritoriju. Svi drugi su ponovo nastavili da me gledaju sa namrgodjenim pogledima i do pola sklopljenim neispavanim kapcima. Nisam se previse obazirao, ali mi je trebalo malo odmora. Stao sam sa strane iza neke napustene kuce gde me niko ne vidi kako bih malo odmorio i prikupio cakru.

#card8

...

Nakon sto sam malo odmorio nastavio sam svoju ekspediciji nazad ka kanjonu. Noc samo sto nije pala i ulicna svetla koja su bila osvetljena uz pomoc baklji bila su jedina svetlost ka mom putu tamo. Odavno sam prepesacio glavni trg i gotovo da sam na izlasku iz sela. Ipak, bilo je to meni vec poznato mesto, kafana u kojoj sam upoznao Ryujija. Bila je na samom rubu sela gde su se najvece pijanice okupljale. Secanje je ponovo pocelo da me vuce kako mi je Ryuji rekao da se radi o ljudima koji su usko povezani sa jednim covekom, ali njihova povrsina je i dalje van sela. Nisam zeleo da imam ponovnu diskusiju sa tim debelim krmkom te sam samo stao u mesto i zapitao se. Kada sam bio kod Shira u prodavnici, zasto su bas mene napali? Nije li to mozda bio samo mamac ili samo skretanje sa teme kako bi pravi pocinioc ovog nedela bio otkriven? Covek koji je stojao na kapiji pomocu koje se ulazi u samo naselje delovao je kao da je znao mnogo. Prisao sam mu lagano sa kesom novca u ruci. Zvucalo je mozda brutalno, ali ovde ce ljudi uraditi sve kako bi dosli do novca.

Dobro vece, gospodine.

Zasusketao sam sa vrecom ryo-a u ruci sto je vec privuklo paznju pohlepnog strazara ulaza. Delovao je zbunjeno kao ona zena i njeno dete ali nije se libio da pomogne kada je vreca para u pitanju. Prisao sam mu lagano dok je baklja osvetljavala moje prisustvo dok je noc polako pocela da pada.

Postoji li nesto sto mi mozete reci, a da se tice neprijatelja koji opsedaju ovo mesto?

Gledao sam ga hladnokrvno davajuci mu doznanja da u ovom trenutku ja postavljam pitanja, a on daje odgovore na njih. Nisam mu dao prostora da mi prigovori bilo sta drugo, vec sam samo znatizeljno cekao njegov odgovor.