Kamui World

Svet nepoznatog porekla povezan jedinstvenim Mangekyo Sharinganom sa stvarnim ninja svetom. Svet se sastoji od neograničenog broja ogromni kamenih kockastih objekata.

Više informacija o ovom svetu nije poznato.

Samo bi poginuo svakako..

Hladne Mikelove reči su presekle Magnusa koji se nalazio metar ispred njega u njemu nepoznatom svetu.

Otkrio si moje lice.. a ja... ne znam šta mi se dogadja..

Taj razgovor je bio.. emocionalan? Da li je to reč?

Okrenuo je ledja Magnusu i jednom rukom se uhvatio za glavu.. Nešto čudno mu se dogadjalo..

"Šta je ovo?! Gde si me doveo?" – viknuo je, dok mu je crvena chakra još uvek podrhtavala oko tela, ali sada pomešana sa zbunjenošću.

Magnus nije mogao da veruje. Osećao je da mu je oteta prilika – prilika za osvetu, za kraj njegovih bolnih noćnih mora. U očima mu je gorela mržnja, ali nije mogao ništa učiniti. Za sada. Odjednom, pred njegovim očima, nešto čudno počelo je da se dešava s čovekom ispred njega.

Mikel je ostao u tišini, ne okrećući se prema Magnusu. Njegovo telo je bilo napeto, ali oči, skriveno iza tamne senke kose, bile su prazne, gotovo beživotne. U Magnusovim očima gorio je bes, ali Mikel nije delovao ni uznemireno ni uplašeno.

"Da te vratim?" – ponovio je hladno, njegov glas bez emocija. "Zašto bih te vraćao? Šta bi promenio? Osveta? Pravda? U ovom svetu, te reči su besmislene."

Zastao je na trenutak, udišući duboko, kao da je pokušavao da potisne nešto u sebi, neku nepoznatu silu koja ga je gutala iznutra.

"Osetio sam... nešto... prvi put u životu," prošaptao je, ali dovoljno glasno da ga Magnus čuje. "To nije strah... nije ni ljutnja... nešto... drugačije."

Okrenuo se ka Magnusu, ali sada se činilo da su njegove oči, nekada oštre poput leda, bile mutne, skoro izgubljene. U njegovom pogledu više nije bilo one hladnoće, već tragovi nečeg ljudskog, nečeg krhkog. Ali to je trajalo samo trenutak pre nego što se vratio onaj ledeni izraz.

"Ne znaš gde si, zar ne?" – nastavio je polako, njegov ton sada ispunjen nekom čudnom smirenošću. "Ovaj svet, ove kocke... one nisu deo stvarnosti. Ali... sada su tvoja stvarnost."

"Možda ćeš uskoro shvatiti," rekao je, gledajući u Magnusa sa blagim osmehom koji je više ličio na senku nego na pravi izraz lica. "Ali za sada... moraćeš da naučiš da živiš ovde. Jer ne ideš nigde."

[center]Magnus je slušao Mikelove reči, ali se nije mogao previše fokusirati na njih. Umesto toga, njegova pažnja lutala je po prostoru oko njih, pokušavajući da pronađe izlaz iz ove čudne dimenzije. "Da li je ovo genjutsu?" razmišljao je. "Ako jeste, sigurno bih to osetio." Ali sve što je mogao da oseti bila je teška atmosfera koja ga je obavijala.

Kao što je Mikel nastavio da priča o besmislu i beznađu, Magnus je samo slegnuo ramenima, odgovorivši mu sarkastično i nezainteresovano:

"Čuo sam bezbroj takvih priča, bravo za tebe, ti si kul.."

Dok su se Mikelove reči ponavljale u njegovoj glavi, iznenada je osvetlila nova ideja. Maleni smešak se pojavio na njegovom licu, kao da je našao način, nije bio sto postotno siguran ali šta je drugo preostalo.. Polako stajeći u borbeni stav, hladno je progovorio.

"Ako ubijem tebe, onda ću prekinuti i ovu glupu tehniku, šta god da je..Ili ću te jednostavno naterati da me vratiš, dok tvoje iznemoglo telo bude letelo od kocke do kocke.."

U tom trenutku, oci su mu opet pridobile crvenu boju, sve se razjasnilo – ne samo da će se osloboditi, već će se zatim suočiti s Watatsuem, konačno ispunjavajući svoju osvetu. Uzeo je trenutak da prikupi snagu, odlučnost ga je obuzela, i dok je crvena chakra počela da se uzburkava oko njega, znao je da je to njegova prilika.

U nemoći i psihičkom opterećenju koje je opteretilo "Migela", dok mu je telo u šoku ne primećuje napade Magnusa. Poput transportovanja u drugu dimenziju koje se dogodilo upravu Magnusu sada kao da je "Migelov" um bio transportovan negde. Nešto čudno se dogadjalo, a njegovo telo ostalo je nemoćno.

Svi napadi pogadjaju telo i ono se raspršava u oblaku crnila. Magnus ostaje sam u tugi, nemoćan da napusti svet zvan Kamui.

Pesma :

Magnus je gledao u neverici kako se Mikelovo telo raspršava u crni oblak, nestajući bez traga. Očekivao je trenutak oslobađanja, nadu da će povratiti kontrolu i pronaći izlaz iz ovog sveta, ali umesto toga, suočio se sa prazninom. Njegovo srce je ubrzano kucalo dok su mu misli haotično kružile. "Ne može ovako da se završi..." ponavljao je u sebi, ali odgovora nije bilo.

Prostor Kamui dimenzije bio je beskonačan, bez ikakvog načina da se orjentiše shinobi koji se nalazi u njemu ili proceni trenutno vreme. Sve je delovalo kao jedan neprekidan, sivi horizont, bez svršetka, bez neba i tla, samo beskrajna praznina u kojoj ništa ne postoji osim tišine. Ni najmanji pokret nije remetio taj nepromenljiv, statični svet.

Proteklo je 22 sata, a sve je ostalo isto. Bez ijednog nagoveštaja promene, prostor je bio lišen bilo kakve dinamike – nije postojala svetlost da probije sivilo, niti je dah vetra oživeo beživotni ambijent. Samo tišina, duboka i neumoljiva, nastavila je da vlada ostavljajući Magnusa pred najtežim testom.

Kao u nekom zlu, nekom hororu ili paklu nemoćnost suočavanja sa prazninom je bila priredjena Magnusu. Nakon dva dana shinobi koji nije imao nikakav obrok će osećati slabost i vrtoglavicu. Nakon 3 će se suočiti sa dehidracijom koja će  izazvati konfuziju, ubrzan rad srca. Svaki dan posle četvrtog može biti koban. Sedmi dan se ne može preživeti.

DAN 2 - SAT 09

U trenutku slabosti odredjena prisutnost stoji iza Magnusa i posmatra ga. Dogadjaj koji je trajao sve desetak  sekundi bio je potpuno skriven od njega..