Stare Tribine

Stare tribine koje su korišćene retko prilikom chunin ispita za gledanje i posmatranje potencijalnih novih talentovanih ninji.
 Kamene tribine sa metalnom ogradom

Nakon borbe, otisla sam malo do starih tribina da odmorim. Kako sam se približavala tribinama, primijetila sam zasto ih i zovu stare. Kamena konstrukcija odavala je starost tribina pa se i sama zapitah
"Da li je covek ili zub vremena naceo ove tribine...?"
Takav izgled odavala je i njihova površina koja je blago ogrebana, s tragovima vremena i prolaznih generacija koje su se mimoilazile na njima. One nose brojna sjećanja, jos od kad su se ljudi okupljali da bi posmatrali potencijalne talente među ninjama.
...
I tako, iz nekog razloga, na pamet mi je pala Ryona.. Razmišljajuci o njoj, pomislih kako mi je u tako kratkom vremenu, postala jako draga. Nasa zajednicka misija mi je bila u glavi vec danima, onakve vjestije odavno nisam vidjela...Na neki nacin, vještine koje je Ryona pokazala na misiji, su mi i dale vjetar u ledja u areni..

Osjećala sam potrebu da se odmorim nakon borbe. Stari ambijent tribina pružao mi je dodatan osjećaj mira, gdje sam mogla u miru reflektovati svoje misli. Kada sam se popela na tribine i sjela, osjetila sam miris zemlje i cvijeća koji je dolazio sa svih strana. Imala sam osjecaj kao da sam u svojoj staroj basti u starom selu...Ovaj miris mi je nedostajao. Pejzaž koji sam uhvatila u trenutku bio je divan. Na horizontu su se protezale planine, dok su u dolini cvjetale šume pastelno zelenih boja.
...
Izvukla sam svoj notes i olovku, i krenula laganim pokretima olovke da crtam figure koje su mi zapadale za oko.

Prvo sam uhvatila oblik tribina kao i njihove neravne ivice, zatim sam se fokusirala na nebo, njegove i oblake koji su lagano prolazili u raznim oblicima.

Svijet oko mene počeo je da blijedi. Dok sam povlacila linije po papiru, zvuci iz arene, sumovi prirode, pa čak i prolazni razgovori oko tribina, postajali su blijedi. Svaki pokret olovke po papiru imao je svoju svrhu, svoje značenje. U crtanju sam uvijek pronalazila mir, kao da svaka linija na papiru otvara neki novi put na kom sam sigurna. Za mene, crtanje je mnogo više od pukog povlačenja linija po papiru. To je proces povezivanja mojih misli, osjecanna i percepcije u jednu cjelinu. Svaka linija koju povucem je poput puta koji je na kraju samo ogledalo mojih misli i opazanja. Kroz svaki potez olovke, gradim sopstveni univerzum koji ne mora odgovarati realnosti, ali uvijek reflektuje dio nje kroz moje oci. U tom povezivanju linija krije se sloboda da se iz ničega stvori nešto jedinstveno.
...
Lutanje po papiru prekinuo je trenutak kada sam perifernim vidom primijetila kako mi se neka figura polako približava. Nisam odmah obratila pažnju, ali kako su koraci postajali sve bliži, suptilno sam digla pogled i shvatila da se radi o muškoj osobi, visoke građe, sa duzom crnom kosom, obucen potpuno u crno. Izgledao je mračno, gotovo hladno.
...
Polako sam podigla pogled i ugledala ga kako stoji tik uz mene, ocigledno zainteresovan za moj rad. Neko vrijeme sam ga samo nemo i zbunjeno gledala. Njegove crte lica bile su jake, a oči hladne, gotovo prazne. Nisam mogla procijeniti kakve su mu namjere....šta hoće od mene..?
...
Iako je njegov izgled odavao hladnoću i neku distancu, osjećala sam talas komfora. Kao da je ta tiha prisutnost nosila sa sobom neobjašnjivu smirenost, gotovo kao da su njegove hladne crte lica ukazivale na mir. Njegov mračni izgled nije prenosio prijetnju, već neku čudnu vrstu razumijevanja, kao da u trenutku dijelimo istu tišinu i iste misli.



ཐི༏ཋྀ

Nakon što sam završio svoj napad odlučio sma da se pridruži drugim ninjama koji su bili na tribinama i posmatrali napadače jednog po jednog. Tribine su bile starije, godine su ih već uhvatile, ali su služike jako dobro jer su napravljene čvrsto. Sjeo sam na sami ćošak, promatrao shinobije koji su bili razbacani po tribinama i željno isčekivao novog ninju koji će napasti. Usput sam razgledao i da li je tu neko od poznanika iz sela ili neko koga sam upoznao na cvijetnom fetivalu, ali za sada nisam mogao nikoga uočiti.

Iole zadovoljna posle prvog testiranja dosla sam na ove tribine zeleci malo razbistriti glavu.Ovde je dosta mirnije nego u holu ima svega par ljudi na koje nisam obracala mnogo paznju.
Naslonjena na ogradu tribina sklopila sam se sa samom tribinom samo moj mirni pogled odaje moju prisutnost.
Ruke su mi caprkale senboe koje nosim uvek sa sobom dok sam se gubila u mislima. Razmisljala sam o svemu sto sam prosla,izazovima,teskim trenutcima ali i o lepim a to je bio moj sin…

Bacila sam one senboe kao sibice ispred sebe i izvadila papire koje mi je doktor dao i krenula ih proucavati cisto da ne potrosim ovo vreme uzaludno.Zelim svoje prijatelje i samog doktora uciniti ponosnim.

Poslije mene na teren je izašla meni vrlo poznata osoba Ryona Aoki. Cura iz santon klana koju sam upoznao na cvijetnom festivalu i cura zbog koje sam ostao zbog nekoliko hiljada ryoa radi njenih ribica. Svakako mi je bilo drago da je i ona tu te da ćemo se ponovno vidjeti. Završila je svoj napad i također je došla na tribine, ali me nije primjetila jer je stala odma do ograde. Izvadila je neke papire iz džepa i nešto čitala. Čekajući da sljedeći napadač izađe na teren ustao sam, laganim koracima prišao do Ryone i hladno rekao.

Dobar napad moram priznati, ali tvoj klan ne daje mogućnost previše jakih napada

Nakon što sam izustio te riječi čekao sam da se okrene i da vidim da li me zaboravila

Dok sam prelistavala razne crteze i tehnike cula sam poznati glas.Kada sam podigla glavu videla sam da je to moj stari poznanik Karinkushi…Nadam se samo da nije dosao po pare koje sam ga opeljesila na mom standu ribica.
Rekao je da mi je napad bio dobar ali da moj klan nije u mogucnosti..nisam dalje ni zelela da slusam.

Drago mi je da te vidim Karine ali ovo za santon si poslednji put rekao.Sledeci put ti necu precutati.

Zatim sam se zapitala kada je on nastupao i kako je prosao posto iskreno nisam primetila da me iko gleda na ovim tribinama.

Nego reci kako si ti prosao otkud ti ovde??

Izmamio se blagi osmeh na mom licu.

Kroz šalu mi zaprijetila da ne spominjem više ništa loše za njen klan te me upitala kako sam ja prošao.

Pa otkad smo se vidjeli zadnji put trenirao sam dosta i pored tehnika zemlje uspio sam da izučim i razne tehnike vatre što mi je jako pomoglo u ovom testu. Nastupao sam prije tebe i jako sam zadovoljan.

Tada sam se sjetio da je Ryona prošli put spomenula da je ona medicinski ninja.

Pa kako ide tvoje izučavanje medicinskih sposobnosti? Znam da si prošli put rekla da si medicinski ninja ali da imaš još da učiš da bi bila najbolja.

Pazljivo sam ga slusala i bilo mi je drago to sto cujem.
Zatim me je upitao kako napredujem sa medicinskim jutsuima sto me je iznenadilo.Seca se tih sitnih detalja a proslo je neko vreme od naseg zadnjeg vidjenja.
Uz osmeh sam mu odgovorila pruzeci mu ruku u znak pozdrava.

Drago mi je to da cujem nadam se da sa vidimo u uzem krugu kvalifikacija.
Kako mi ide medicinski jutsui??
Pa idu evo vidi ovi papiri su bas lekcije.

Zatim sam pogled usmerila na papire koje drzim u ruci.

Ide polako samo imam jos dosta toga da naucim.

Iz znatizelje sam morala da ga priupitam:

Sta mislis sta je sledece na ovom dogadjaju??

Pokazala mi je papire sa kojih je učila nešto od medicinskih sposobnosti.

Jako mi je drago zbog tebe, nadam se da ćeš uspjeti i ostvariti svoje snove.

Zatim me upitala šta mislim o daljem toku igre.

Pa možda bude nešto na fazon da se sada branimo a ne napadamo ili čak možda budu dueli između svih nas koji smo ovdje. Svakako svi smo znali da je ovo opasno ali smo se prijavili iz zabave, a i da nadam se osvojimo neke nagrade.

Zatim sam se sjetio i njenog sina te upitao i za njega.

A mali Ryuji kako je on?

Slozila sam se sa njegovim misljenjem ali ja mislim ipak da ce se neka ubistva desiti ovde.Nadam se iskreno da cu i ja biti umesana u to ipak moram obaviti zadatak.
Odlucila sam da necu nista podeliti sa njim vec cu samo odgovoriti na pitanje:

Moj mali?? On je super evo ga uziva sa dadiljama dok sam ja ovde.Nadam se da cu mu se vratiti sa nekim dobrim uspehom ovde!

Zatim sam se setila i otvorila sam torbicu izvadevsi malu slicicu koju uvek nosim sa sobom a skoro sam je slikala.

Evo vidi kako je porastaoo!

Zatim sam mu pruzila sliku da pogleda.

Nakon sto je Masato zavrsio sa testiranjem, zaputio se ka tribinama da gleda ostale ninje koje treba da posmatra. Primetio je da se malo vise zadrzao, a kada se popeo, shvatio je da je tesko pronaci slobodno mesto. Gledajuci oko sebe, ugledao je jedno mesto pored devojke s ljubicastom kosom, dok je pored nje bio neki momak s kojim je pricala.

(Sjajno, bas pored devojke?), pomisli masato, znajuci da ce zazaliti ako je pita jer ne voli kad ga devojke dave sa njihovim pricama i igrama. Ipak, odlucio je da krene prema njima.Kada je stigao do njih, upitao je:

Jel ima mesta da se sedne?

Dok je čekao njihov odgovor.Masato ih je gledao i posmatrao izgled momka koj ga je malo iznenadio.



影 Masato Nara 影

Dok smo Ryona i ja čavrljali najavljen je drugi dio takmičenja koji se više odnosi na defanzivnu sposobnost. Ryona je rekla da ide odma jer kako kaže u tome će da pokida. Ona se spremala da krene kada je jedan momak upitao može li sjesti do nas i gledao me nekako čudno.

Naravno sjedni taman da se upoznamo druže.

Dok sam mu to rekao Ryona se uputila ka areni za drugi izazov.

Laki, tačni koraci nosili su me bliže mom cilju - da nahranim oči i znatiželju. Maglovita slika na papiru dobijala je jasan i čistiji oblik kako se distanca skraćivala. Stao sam tik uz nju, posmatrajući crtež. Linije su bile precizne, ali istovremeno i slobodne, kao da su se kretale po nekoj nevidljivoj, proračunatoj putanji koju samo ona može videti. Osećao sam se čudno dok sam stajao tu. Iako je u mojoj prirodi da budem distanciran, rezervisan, njen rad me je privukao, skoro kao da je isijavao neku smirenost koja mi je itekako prijala nakon dve naporne runde i sveopšteg utiska neuspeha. 

Pogledala me. Osetio sam kako mi oči pretražuju lice, ali nisam se pomerao. Znao sam da izgledam hladno i nepristupačno - ljudi su mi to često govorili. Ali to nije bilo važno. Preplavio me je osećaj neprijatnosti. Pogled mi je samo na trenutak skrenuo sa lista papira u susret njenom, i u tom trenutku delovalo je kao da smo oboje u tom prostoru, zarobljeni u njenoj rukotvorini, odvojeni od sveta oko nas. Nisam bio siguran da li je osećala isto, ali u njenom pogledu nije bilo straha. Bilo je nečeg opreznog, ali ne i neprijateljskog.

„Izvini,“ progovorio sam napokon, glasom nižim nego što sam nameravao. „Samo sam želeo da vidim šta crtaš.“

Laki, tačni koraci nosili su me bliže mom cilju - da nahranim oči i znatiželju. Maglovita slika na papiru dobijala je jasan i čistiji oblik kako se distanca skraćivala. Stao sam tik uz nju, posmatrajući crtež. Linije su bile precizne, ali istovremeno i slobodne, kao da su se kretale po nekoj nevidljivoj, proračunatoj putanji koju samo ona može videti. Osećao sam se čudno dok sam stajao tu. Iako je u mojoj prirodi da budem distanciran, rezervisan, njen rad me je privukao, skoro kao da je isijavao neku smirenost koja mi je itekako prijala nakon dve naporne runde i sveopšteg utiska neuspeha. 

Pogledala me. Osetio sam kako mi oči pretražuju lice, ali nisam se pomerao. Znao sam da izgledam hladno i nepristupačno - ljudi su mi to često govorili. Ali to nije bilo važno. Preplavio me je osećaj neprijatnosti. Pogled mi je samo na trenutak skrenuo sa lista papira u susret njenom, i u tom trenutku delovalo je kao da smo oboje u tom prostoru, zarobljeni u njenoj rukotvorini, odvojeni od sveta oko nas. Nisam bio siguran da li je osećala isto, ali u njenom pogledu nije bilo straha. Bilo je nečeg opreznog, ali ne i neprijateljskog.

„Izvini,“ progovorio sam napokon, glasom nižim nego što sam nameravao. „Samo sam želeo da vidim šta crtaš.“

Dok sam razgovarala sa Karinkushien razmisljala sam o tome da odmah krenem na drugi deo jer je to moj teren.
Jer defanziva je ipak moja teren.Ali u tom trenutku nepoznati ninja sa moram priznati gadnom bradicom prisao nam je i upitao da sedne.Karin mu je odgovorio ali sam i ja nesto rekla:

Slobodno sedi na moje mesto ja idem sada da razvalim brzo se vracam.
Pratite slobodno sta radim trebace vam ovo!

Zatim sam se zaletela preskoceci ogradu te sam se zaputila ka sledecoj fazi testiranja.
Razmisljajuci sta mi je trebalo ovako sebe da uzdignem sada stvarno moram da se dokazem…

Gledajuci dve ninje jedan se okrenuo, koji je ima crteze po svom licu i rekao da se upoznamo,o covece govoreci u sebi, te je cuo od devojke koja je rekla da negde ide.Masato se zapitao gde tacno, kad je hteo da je pita ona je otisla:

A.. hvala.

Masato je seo pored momka gledajuci ga po malo u njegovo lice.Masato je hvatala mala jeza, jer njegov izgled lica je veoma cudan:Ovaj gde je otisla ova? Usput moje ime je Masato.A ti si?

Masato je upitao ninju cekajuci njegov odgovor, je gledao u arenu pitajuci se ko ce sada biti.



影 Masato Nara 影

Moj novi poznanik kome sam sada saznao ime i ja smo sjeli i čekali da Ryona uradi drugi test.

Drago mi je Masato, ja sam Karinkushi, a Ryona ide da odradi drugi test. Pretpostavljam da si iz sela kiše nisam te viđao u vodopadima?

Nakon toga sam se sjetio da nisam vidio ovog dečka da je radio test te sam ga upitao o tome.

Jesi ti već napadao ovo drvo?

Sedeci i gledajuci u Arenu, momak mi se obratio i predstavio se: Drago mi je, selo Kise mi je poznato ja sam iz sela Skrivenog u Vodopadima. Govoreci to, Masato je shvatio da je selo Kise stvarno, iako je mislio da je to samo prica. O tome nije bio informisan. Masato je pretpostavio da je momak iz vodopada, sto mu je bilo cudno, jer do sada nije naleteo na njega u selu.

Pominjuci drugi test, Masato je primetio da je ovo testiranje svih nasih sposobnosti, idealna sansa da analiziram nekoliko ninji a i davez za njega sto mora da se cima.

Da, bas sam sad zavrsio, a zatim zastade. Nego... ne zelim da budem nepristojan, ali sta ti se desilo sa licem?

Pitao ga je, osecajuci nelagodu zbog svog pitanja, dok je cekao njegov odgovor.



影 Masato Nara 影

Rekao je da je iz vodopada. Nije me puno iznenadilo jer iako sam već nekoliko mjeseci u selu nisam upoznao baš mnogo ljudi.

Drago mi je da smo iz istog sela iako te nisam viđao. A pa nisam te primejtio da si radio test, ali to je normalno nisam ni ja davno tigao, a dosta ninji prođe ovuda.

Opet sam dobio onaj nelagodan osjećaj koji dobijam većinom kad se upoznajem sa nekim novim. Upitao me šta mi se desilo sa licem. Ostao sam hladan idalje i odgovorio mu.

Rana iz prošlosti koja je ostavila uspomenu za cijeli život

Masato, dok je cekao Karinkushi, odgovorio je na pitanje, ali se malo pokajao sto ga je pitao. Hteo je da skrene sa teme, pa ga je upitao:

Izvini sto pitam, samo je... iznenada, bez uvrede.

Govoreci to, Masato je polako poceo da se oseća dosadno i hteo je da sazna koja je ona devojka koja izgleda zivahno: Nego, da li slucajno poznajes onu devojku, ili ste se tek upoznali?


Masato je postavio pitanje, pitajuci se o toj devojci, jer kada je pocela nesto da prica, kao da ga je neka jeza prosla kroz njega na par sekundi.



影 Masato Nara 影

Vidio sam da Masatu nije bilo drago što me upitao za moje ožiljke i da se odmah pokajao, ali to mi nije toliko smetalo jer sam navikao na to.

Ma ništa, kada imaš ovakvo lice ta pitanja su svakodnevna. Na početku je bilo teško odgovarati ali na kraju sam se navikao.

Nakon toga je upitao za Ryonu.

Pa ne mogu reći da ju poznajem dugo, ali znamo se. Upoznali smo se na cvijetnom festivalu i nisam ju viđao od tada do danas. Svakako za kratko vrijeme dijelovala mi je kao jako fora cura i sjajna figura za prijatelja

Dok je Masato bio u svojim mislima, Karinkushi mu je poceo pricati kako se upoznao sa njom. Masato je pomislio da ga upita detaljnije u vezi nje:

Aha, nego, jel ono... kako da ti kazem, jel naporna? Primetio sam da je zivahna, samopouzdana, ali sam osetio neku jezu, ne znam zasto, a ti?

Nakon sto je Masato to pitao, cekao je njegov odgovor i taman je hteo da ga upita iz kog on klana potice:

E da, iz kog klana ti potices?

Masato je strpljivo cekao njegov odgovor.



影 Masato Nara 影

Upitao je dal je Ryona naporna što je izvuklo osmjeh na moje lice.

Nije. Živahna jeste, ali je jako draga osoba sa kojom možeš jako fino da pričaš bez da te smori.

Nakon toga me upitao za moj klan što je ponovno maknulo moj osmjeh i vratio se hladan izraz na mom licu.

Potičem iz Kaguya klana, a ti?

Masato je slusao sta je pricao i pretpostavio je da je zivahna, a da je draga. Medjutim, nije bio siguran jer mu kroz glavu prolazi taj osecaj, ta jeza previse razmislja o tome. Nastavio je da slusa, a Karinkushi mu je odgovorio na pitanje o klanu, ali mu se lice opet promenilo. Cuo je da je klan Kaguya, sto je Masatu iznenadilo, jer je taj klan uveliko izumreo, a sam klan je strasan u onome sto rade sa svojim kostima i ostalim.

A moj klan je Nara.

Rekavsi to, skrenuo je pogled na arenu, ocekujuci nekog.



影 Masato Nara 影

Rekao je da je iz Nara klana i zatim se naglo okrenuo ka areni gledajući pozorno kao da nekog očekuje. Oči su mu se ocrtale u jednu tačku i bukvalno nije skidao pogled sa nje.

Aa Nara jako zanimljivo. Prvi si Nara kojeg upoznajem, ali sam čuo dosta o vama i vašim sposobnostima manipulisanja sjenkama. Nego jesi došao sam na ovaj događaj ili imaš prijatelje koji su stigli sa tobom?

Upitao sam to ne želeći direktno da ga pitam na šta se odjednom fokusirao

Gledajuci u arenu, primetio je zanimljivog momka koji se isticao. Masato je ubrzo shvatio da poseduje element vatre, sto bi moglo stvoriti probleme tokom borbe. Slusao je pazljivo Karinkushia, a zatim klimnuo glavom i obratio se:

Nije los ovaj sto koristi element vatre. Ali, znas li kada ce tvoja prijateljica biti na redu?

Masato je ponovo okrenuo glavu ka areni, analizirajuci teren kako bi se sto bolje pripremio za nadolazeci test.



影 Masato Nara 影

Pa nisam baš siguran i ja ju sa nestrpljenjem isčekujem i nadam se da će imati dosta sreće u ovome. Ja sam drvo napao jako dobro, a za odbranu nisam toliko siguran. Više volim napadati nego čekati i braniti se tako da ne znam kako ću se snaći ovdje.

Zatim sam i ja usmjerio pogled ka momku koji je koristio vatru i pratio njegove jutsue. Mislio sam da ću imati priliku naučiti nešto od njega jer ipak ne koristim katon toliko dugo.

Naši pogledi sreli su se u trenutku koji se činio,  kao da traje duže nego što je zapravo trajao. Njegov hladan pogled i njegova praznina u ocima, nisu mi izazivale strah, ali nosile su težinu nečega nedefinisanog, kao da se krije mnogo vise iza te praznine. Kao da je ispod te hladne fasade, postojalo nešto dublje, nešto što nije bilo spremno da se otkrije. Ipak, osećaj neprijatnosti nije dominirao. Možda bas zbog tog trenutka mira i tisine koji smo dijelili.

...

Često se kaže da su oči ogledalo duše, ali njegovo ogledalo bilo je zamagljeno, u jednu ruku izgeldalo je i slomljeno. Njegov hladni izraz, koji bi kod drugih mogao probuditi osećaj neprijatnosti, kod mene je izazvao samo trenutni oprez. Ali, i to se promijenilo kad je napokon progovorio, u njegovim rijecima, tonu, bilo je nečeg drugačijeg. Kao da je to"izvini" bilo iskreno, a ne samo kurtoazno.

...

„Samo sam želio da vidim šta crtaš“, rekao je. Njegove riječi su nosile težinu koju nisam očekivala. Crtanje je za mene uvijek bio čin introspekcije, ali sada je postao most između dvoje stranaca... Medjutim, nisam odgovorila odmah. Umesto toga, pogledala sam svoj crtez, sve svoje jednostavne linije, oblike, uhvaćene u trenutku. Svaka linija koju sam povukla bila je neka vrsta izraza onoga što osjećam, kao neko neizgovoreno priznanje o tome kako doživljavam svijet....Možda je prepoznao to..

...

Nakon sto se osramotio na testiranju odbrambenih sposobnosti gde je dobio po rebrima, dolazi na tribine.

Ima li neki medic shinobi medju nama?!?! Khhg... khgg.g.as.f (kaslje krv) Treba mi medic!!!! Nekoo!!! BIlo ko?!?!?!

Drao se na sav glas ne bi li mu neko prisao. Bio je spreman te usluge ukoliko mu ovi bar malo poprave stanje nagradi posteno.

#card379

Progutao je cetiri pilule i nastavio da vice isto ne bi li mu neko prisao. Pilule su pomogle koliko su mogle al ga je i dalje sve bolelo.

Aron je zadržao notes u rukama, gledajući ga na tren s nekom neočekivanom nežnošću, kao da su mu linije na papiru otkrile nešto što nije očekivao. Prstima je prešao preko jedne od stranica, lagano, gotovo oprezno, kao da bi mogao poremetiti ono što je video. Pogled mu je bio mekši sada, tiši, ali oči su mu još uvek nosile onu težinu, kao da su prošle kroz previše i našle se na ivici nečega što ne želi da iskaže.

„Zanimljivo,“ rekao je, tiho, bez trunke ironije u glasu. Nije bilo one hladne rezerve koja je možda očekivana. „Stvarno vidiš svet ovako? Ovako jasno?“ Njegov ton nije bio izazovan, više kao da se pitao kako je moguće da neko vidi svet tako jednostavno, a tako lepo, bez težine koju on nosi sa sobom.

Pogledao ju je krajičkom oka, kao da traži potvrdu nečega u njenom izrazu. „Znaš...“ zastao je na trenutak, u pokušaju da nađe prave reči, „ima nešto lepo u tome. U toj jednostavnosti.“ Nastade blaga promena u njegovom držanju, kao da se nešto u njemu pomaklo, neki zid popustio, ali još uvek nije sasvim pao.

Vratio je notes s blagim osmehom, koji se jedva nazirao na njegovim usnama. „Dobro je“, rekao je jednostavno, ali u tim rečima je bilo nečeg iskrenog, nečeg što je nosilo više težine nego što bi se moglo očekivati. 

"Lepo je.", dodao je, bez lažne skromnosti i skrivenih namera. „Hvala što si mi pokazala." Zahvalnost je bila činjenica, jer Aron beše zaljubljenik u umetnost i sobodu, dva usko povezana pojma. "Mogu li znati tvoje ime?" upitao je toplim glasom. 

Dok je držao moj notes, pažljivo je prelazio pogledom preko stranica, kao da je suptilno otvarao vrata mog unutrašnjeg svijeta, osjetila sam kako se granica između nas pomjera. Nije to bio običan pogled na crtež, već kao da je zaista pokušavao da razumije svaki potez olovke koji sam napravila. Kao da je postao dio tog trenutka ne narušavajući ga. Njegov raniji distancirani stav, taj hladni, gotovo neprobojni izraz, sada se lagano topio.
...
„Zanimljivo,“ rekao je glasom koji je odražavao istinsko interesovanje. Nije bilo hladnoće u njegovim rečima, niti distance, kao da je pokušavao da razumije kako izgleda svijet kroz moje oci. Kad mi je vratio notes, u njegovom pogledu više nije bilo hladnoće. Blagi osmeh mu se zickao na usnama, gotovo neprimjetno, ali dovoljno da u njemu osjetim promenu. „Lijepo je,“ rekao je jednostavno, blagim i iskrenim tonom kao da je u tim rijecima bilo mnogo više nego što je rekao.
...
„Drago mi je da ti se da ti se dopada,“
rekla sam blago klimnuvši glavom
„Zovem se Akai,"
lagano sam mu pruzila quku i upitala
"A ti?"
...
Nešto ga je na trenutak približilo mom svijetu, ne znam da li je on osetio isto, ali u tom trenutku nisam se više osećala kao stranac pred njim.

Taman sto sam otisla od Karina i nepoznatog ninje cula sam na tribinama dozivanje za pomoc.Neko je trazio medicinskog moram se brzo vratiti i ukazati pomoc!
Potrcala sam nazad te prateci glas pokusavala da pronadjem ko doziva.
STIZEMM!!

Videla sam blagi pogled ninje usmeren ka meni i znala sam da je on taj cak je kasljao i krv.
Znala sam da tek znam samo osnove i da nisam dovoljno kopetentna ali sam morala da pokusam.
Prisla sam i rekla mu:

Ja sam medicinski ninja probacu da ti pomognem budi miran.

Zatim sam mu stavila ruke na stomak i probala da ga zacelim sto vise.
#card255
(Ulozila sam 40 ch vrateci njemu 300hp)

Pricala sam sa njim tokom izlecivanja sa dosta blagim tonom zeleci da ga sto vise smirim.Iako sam ja bila uplasena i pod adrenalinom gde mi je srce kucalo jako brzo.

Kada sam zavrsila rekla sam ovo sa velikim osmehom na licu:

Mislim da sam uspela i da ces moci da nastavis dalje.Ali budi jos sekundu miran.

Znajuci da nisam mogla upotpunosti da ga izlecim uradila sam posebnu tehniku.

#card270

Sada sam zavrsila ubrzala sam ti dodatno chakra sistem odmori se malo i mocices bez problema nastaviti.

Bila sam srecna jer sam uspela da mu pomognem ovo mi je samo bio vetar u ledja za sadasnje pokazivanje u defanzivnoj rundi.Nije jos vreme da Ryona ubija.

Dok smo Masato i ja razgovarali te ja sa velikom željom čekao izlazak Ryone jedan momak je imao priliku za odbranu. Vjerovatno nije dobro protumačio snagu protivnikovog napada i na žalost bio je pogođen. Pridigao se i dovukao se na tribine. U bolu i jaucima je dozivao bilo koga ko mu može pomoći. U tom trenutku vidim Ryonu koja je sada imala priliku da se brani koja se odmah vraća i kreće da liječi tog čovjeka. Radila je neku tehniku kojom mu je bukvalno zacjeljivala rane i bio sam blago rečeno šokiran i iznenađen, a u isto vrijeme radostan što poznajem takvu curu. Znao sam da su ovi izazovi jako opasni što je ovaj dečko samo potvrdio, ali kada sam vidio Ryonine sposobnoti i ona mrvica straha koja je postojala je u potpunosti nestala.

Bravo Ryonaa. Sada pokidaj i na terenu.

Nakon što sam to uzviknuo uslijedio je veliki aplauz upućen Ryoni od svih koji su bili na tribinama.

Bacio je pogled ka notesu i papiru na kom je crtež bio 'uklesan', sa željom da ga večno memoriše među moždanim sinapsama. Njen gest, ostavio ga je bez reči. Nije očekivao da će na ovakvom mestu sticati prijateljstva. Svakako je to bilo atipično u svetu u kom se našao svojom odlukom. Sve bi ovo možda bilo zanimljivije da nikada nije ni čuo ime, ali to nikada neće saznati. Trebalo mu je par sekundi da odreaguje, i slobodnom rukom krene u susret njenoj, predstavljajući joj se. 

"Aron, zadovoljstvo je moje", rekao je tiho tako da ga samo ona može čuti, ciljajući je pravo u oči u pokušaju da zaviri iza njih i dokuči šta se nalazi iza ovog čuda pred njim. Nije želeo da deli informacije o sebi strancima naokolo, ali nešto u njenom crtežu, u njenim pokretima olovkom, i na kraju samim očima, šaptalo je 'sigurnost' njegovoj podsvesti. 

"Nadam se da ne bi imala ništa protiv ako prelistam ovu sveščicu? Pustim dušu malo u obilazak?", upitao je sa željom malog deteta kada ugleda omiljeni slatkiš na polici. 

Nakon sto sam zavrsio svoje testiranje jedan od zaposlenih me je preusmerio ka tribinama, na kojima su sedeli veoma zanimljivi i na prvi pogledaj jaki shinobi-ji.

Uzeo sam i seo na tribine da se malo odmorim i popijem vode ali su me tu docekali par nindzi koji su mi cestitali na mojim performansima i rekli da nije najbolje sto su videli ali da je veoma dobro i zanimljivo.

Ovo je takodje bio javni dogadjaj tako da su deca mogla da docu da gledaju i da se ugledaju na nekog, ubrzo cim sam izasao iz arene dosta dece je trazilo moj potpis te sam se osecao kao najjaci nindza ikada, naravno pruzio sam im zadovoljstvo i podpisao iste..

Izgledao je kao neko ko se rijetko otvara pred drugima, ali način na koji me je posmatrao izgledao je kao da pokusava nesto da mi kaze, nesto nalik neke unutrašnje borbe koja se odražavala u njegovoj želji da uđe u moj svijet, makar na trenutak. Uhvativši njegovu ruku, osjetila sam hladnu površinu njegovog dodira, ali i težinu koja je dolazila sa njim.

rekla sam lagano, uz blagi klimaj glavom, osjećajući kako napetost među nama polako nestaje
...
Kada je pitao da prelista svesku, osjetila sam blagi nalet nesigurnosti. Obično nisam dopuštala drugima da previše zavire u moje radove, ne iz straha, već zbog toga što sam taj prostor smatrala previše ličnim. Ipak, njegova molba nije zvučala nametljivo, već iskreno..
...
„Naravno, izvoli“
odgovorila sam, pružiši mu svesku
"Samo sto ce taj obilazak malo duze trajati hahaha"
rekoh saljivim tonom aludirajuci na to da se u mojoj sveščici nalazi prilican broj radova

...
Postojala je određena sloboda u tom trenutku, kao da sam, na neki način, odlučila da ga pustim u svoj licni prostor.

Sa osmehom je pratio reči, dok je još uvek izgubljeno gledao u otvoreni notes koji je držao u rukama: "Nema veze, imam ja vremena." Seo je pored Akai, sveska mu je ležala u krilu kao izgubljeni pas.Prsti su mu drhtali dok je pažljivo okretao stranice, kao da su napravljene od najfinijeg stakla, a crteži su se razlili pred njim poput prolivene boje na stolu starih umetnika. Bilo je to nešto što je odavno zaboravio - osećaj radosti koji ga je preplavio, poput povratka kući nakon dugog putovanja kroz haos života.

Umetnost, tiha saputnica njegovog odrastanja, sada mu se vraćala u obliku skica, linija koje su oživljavale uspomene. Gerumovi, njegova porodica, ponosni aristokrati, davali su mu toplotu i hladnoću u isto vreme. Umetnost je bila njihovo svetlo, a on je bio smešten u to stakleno zvono, nesposoban da prodre izvan sjaja koji ga je okruživao.

Nekad, dok su ga učili da ceni svaki potez kista, svaku senku i svaki odsjaj, pomislio je da nikad neće napustiti to savršeno mesto. Ali onda su godine prošle, a stakleni zidovi su postali nepodnošljivi. Odlazak mu je doneo slobodu, ali i usamljenost. Sada je bio u ovom parku, okružen strancima, i pokušavao da pronađe delić te sreće koja mu je nedostajala.

Sveska je mirisala na papir i tinte, i dok je pregledavao crteže, postajalo je sve jasnije. To su bili trenuci, sitnice koje je uhvatio dok je još bio deo onog sveta - smeh, tugu, ljude koje je voleo i one koje je mrzeo. Čak su i crteži koji su izgledali nespretno, bili bolji od bilo koje opaske koju bi izgovorio neki kritičar s kapom od filca.

Aron je okrenuo notes ka Akai, pružajući joj ga s oprezom, kao da bi se mogao razbiti na stotine delova. Pogled mu se još jednom zadržao na tim stranicama, punim crteža koji su se činili življima od njega samog. Zahvalnost mu je navirala iz grudi, ali reči su se sapliću i umesto toga, samo je klimnuo glavom, ostajući da sedi tiho pored nje.

Laganim pokretima prelistavao je stranice, dok se u meni se probudila neka neobična mješavina osećanja. Gledala sam ga kako pažljivo proučava svaki crtež, a izrazi na njegovom licu su se menjali u nijansama koje su mi do tog trenutka bile strane. Kao da je svaki list papira za njega predstavljao vrata ka nekoj staroj uspomeni, dalekoj, ali ne zaboravljenoj. Vidjela sam u njegovom pogledu nešto nalik nostalgiji, medjutim samo sam sjedjela pored njega i strpljivo cekala da zavrsi.
...
Kada mi je vratio notes, činilo mi se kao da mi predaje deo svojih misli koje je ostavio na svakom crtezu koji je pogledao, i ojsećala sam kako se tišina među nama širi, postaje nešto više od jednostavnog odsustva reči. Ta tišina nije bila neprijatna. Naprotiv, činilo se da je bila ispunjena onim što riječi ne bi mogle da prenesu. U tim trenucima, riječi postaju suvišne, a tišina govori više od svake izgovorene misli, ona postaje prostor gdje se može osjetiti mir u trenutku cak i ako je sve oko tebe preplavljeno bukom i haosom.
...
Medjutim nakon par minuta odlučila sam se da prekinem tu tisinu, najvise iz radoznalosti. Htjela sam da znam kakav su utisak ostavili moji radovi. Okrenula sam se ka njemu, gledajući ga pravo u oči, i tiho sam ga pitala
„I, kako ti se čine?“
upitah ga iscekujuci njegov odgovor kao prvi snijeg u decembru

Kada sam zavrsila sa isceljivanjem od tribina sam dobila veliki aplauz srce mi je bilo puno.Videla sam da je ovaj ninja jos u soku a ja sam zurila pa sam planirajuci da krenem rekla:

Duzan si mi sada zurim ali potrazi me Ryona Aoki se zovem!

Zatim sam se zahvalila svima na aplauzu i opet se uputila da odradim drugi deo ispita.

Hvala svima ovo je nista!!

Rekla sam sa velikim osmehom na licu
Takodje sam se setila da sam zaboravila nesto u blizini morala bih to ds pokupim cim zavrsim sa ovom drugom fazom.Imacu svakako vremena jer ne vidim da je mnogo ninji ovo odradilo od kad imamo ranjenika izgleda da su se svi prepali.

Nakon sto je Masato posmatrao ninju, Karinshuki je poceo nesto da prica o mom klanu, sto mi daje do znanja da zna sta mogu. U tom trenutku, ninja je poceo da se penje, a do tad je jedan momak dosao na arenu da se odbrani.Posmatrajuci ga, primetio je da pljuje blato iz usta, sto mu olaksava stvaranje kreacija.

Masato je to primetio, ali u tom momentu je shvatio da je odbrana bila slabija, pa je momak primio znacajnu stetu. Brzo je dotrcao, krvareci, i trazio medicinske ninje. Devojka sa ljubicastom kosom dosla je i pomogla mu, sto je Masato iznenadilo jer je primetio da je ona medicinski ninja, ali je video da uci, jer je uocio iskusnije medicinske ninje pre nje.

Ta osoba ostala je u soku, a Karinshuki je spomenuo ime Ryona, sto je Masato pretpostavio da je to njeno ime, cineci to korisnim, barem nece morati da je pita kako se zove. Tako je video da je Ryona bila na redu i pojavila se na terenu. Masatu je zapalo za oko to da koristi barijere, sto nije dugo video. Nakon sto je zavrsila, primila je stetu i krvarila.

Izgleda da nije prosla bas najbolje, mada bi trebalo da bude dobro.

Zatim je Masato ustao sa mesta i odlucio da on zavrsi sa testiranjem: Sacu doci samo da zavrsim sa ovim testiranjem. Te se zaputio ka areni, spremajuci se i gledajuci bodovanje i ostale stvari.


影 Masato Nara 影

Aron nije odmah odgovorio. Umesto toga, zavukao je ruku u džep crnog kaputa, vadeći načetu kutiju cigareta, koja je očigledno dugo čamila unutra. Izvuče jednu i zapali je, puštajući dim da polako izlazi kroz nozdrve. Pogledao je u nebo, a onda opet u nju, kao da mu je trebalo vreme da prevari misli da izađu na svetlo.

„Znaš,“ počeo je, glas mu je bio hrapav, kao da su mu reči ostale zarobljene u nekoj pređašnjoj noći punoj pića, „tvoji crteži su kao jebena sećanja koja pokušavam da potisnem, ali svaki put kada mislim da sam ih zaboravio, vrate se. Ali nije to loše. Neka prokleta lepota u toj boli postoji, shvataš?“

Uvukao je još jedan dim, oči su mu postale teške, kao da su nosile teret onoga što nije mogao izgovoriti.

Nakon toga, samo je slegnuo ramenima, kao da je rekao sve što je imao, ostavljajući ostatak u dimu cigarete koji se sporo dizao ka nebu. 

Masato, nakon sto je zavrsio s testiranjem, popeo se nazad do tribina i otisao na mesto gde je sedeo pored Karinkushi-a. Dok je prilazio, pomislio je da je neko zauzeo njegovo mesto, ali mu se samo ucinilo. Kada je stigao, seo je pored njega i rekao: 

Evo me, iskreno, nije bilo tesko. Jel si ti, kojim slucajem, vec bio pre mene?


Dok je postavljao pitanje, Masato se zapitao gde je Ryona nije je bilo vec neko vreme, a proslo je vec par sati. Jel znas gde je tvoja drugarica nema je vec par sati?


upitao je Karinkushi-a, cekajuci njegov odgovor.


影 Masato Nara 影

Masato je otišao da također odradi test i ponio se jako dobro sa njim. Nakon što se vratio upitao je mene da li sam već igrao.

Svaka čast. Fino si ovo odradio. A ja čekam još malo barem da neko odradi. Iskreno se nadam da neću proći kao momak od maloprije.

Zatim je upitao za Ryonu za koju tek sada shvatam da je nema sa onim momkom.

Ne, ne znam. Zadnje sam ju vidio kada je liječila onog dečka, a potom sam skrenuo pogled na tebe.

Slusajuci sta je Karinkushi rekao na Masatova pitanja, zapitao se nesto nije sa njom desili ili slicno, ali nije njegova stvar da razmislja o tome. Stalno mu se telo najezi kad pomisli na nju, kao da telo lose reaguje ili se plasi. Masato je skrenuo svoje misli, nije mogao da meditira medju ovom bukom tako da je sve sto je imao bilo da samo gleda i posmatra.

(Izgleda da je sada pitanje vremena šta će se dalje desiti.)

Te je gledao ka areni, cekajuci ko ce biti sledeci.


影 Masato Nara 影

Dok sam posmatrala kako povlači dim cigarete, nije mi promaklo da nosi neku težinu sa sobom. Vidjelo se u načinu na koji je zurio u nebo, u njegovim očima koje su nosile previše neizgovorenog. Kao da je bio neko ko je prošao kroz mnogo toga, neko čiji je život bio pun borbi, ali ko nije sklon da o tome govori. Njegove riječi su bile oprezne, a njegov stav zatvoren, kao da su svi ti osećaji ostali zarobljeni unutra. Ipak, ta tiha napetost, ta neizrečena priča, osjećala se u svakom njegovom pokretu, kao da je njegova prošlost tu, prisutna, ali nikad zaista izgovorena.
...
Posmatrala sam ga, osećajući težinu njegovih riječi, i u sebi ih ponavljala, tražeći smisao u toj mješavini bola i ljepote.
„Shvatam te...,“
počela sam tiho...
Naslonila sam se malo unazad, prateći pogledom dim cigarete koji se sporo gubio u vazduhu. Zatim skrenuh pogled na njega, posmatrala sam kako polako uvlači dim cigarete, primijetivši način na koji se njegove oči gube u svakom dimu koji pusti, kao da je imao jos mnogo toga sto je htio da kaze.
„Na kraju krajeva,“
nastavila sam
„Koliko god ti trenuci bili bolni ili teski, naučili su nas nesto. Neka lekcija uvjek ostane, uvjek cemo i iz te boli nauciti nesto, i možda je to ono što čini tu bol podnošljivom, pa čak i lijepom na neki način.“
pogledala sam ga ponovo i dodala,
"Zaboraviti bi bilo isto kao zaboravili ko smo postali kroz te izazove, bol nas kroz izazove oblikuje u odredjenu licnost....kroz teška iskustva, sticemo otpornost na istu i bolje razumijemo sebe, bol nas ćera da preispitamo naše vrijednosti, i poboljšamo nase nosenje sa životom.....Nadam se da me shvatas"
rekla sam gledajuci direktno u njega pokusavajci sama da nadjem odgovor 

Svega par dimova bilo mu je dovoljno pre nego što je bacio više od pola cigarete, nastavljajući da zuri u nebo, iznad horizonta. U drugom džepu, i dalje je ležala ogrlica koju je pazario nazad u selu, a on ju je ponovo prevrtao po prstima, mali ritual koji bi Aronu pomogao da se fokusira na momenat onog trenutka kada misli krenu nekontrolisano da fluktuišu. 

Reči koje je Akai izgovarala, gomilale su se i pakovale jedna na drugu u savršenu celinu. Potvrdno i blago, klimao je glavom slušajući njeno izlaganje. Pošto je završila, Aron ustade, okretajući se ka njoj ispruženog dlana, nudeći joj pozdrav rastanka, iako ga nije želeo. Toplim glasom ispunio je prostor između njih: 

"Mnogo godina je prošlo od poslednjeg puta kada sam se osetio ovako živim, ili živim uopšte.", govorio je kroz neironičan smešak na bledom licu, pre nego što bi se opet uozbiljio: "Samo..." zastao je na trenutak: "nemoj nikada prestati da crtaš. A kad nas sudbina ponovo sastavi, ja ću rado ponovo biti svedok tvojim delima."  

Ostao je još par trenutaka, davajući prostor da čuje potencijalni odgovor, pre nego što je formirao par znakova rukama i nestao u oblaku dima iz Akainog vidokruga. 

#card21