Ulazni hol

Velelepni ulazni hol radjen od betona i maltera bez prevelikih detalja i ulaganja (nije radjen za obične ljude već za ninje). Ninje iako značajno jače od ljudi bez chakre tretirani su kao oružja te se za njih nije previše ulagalo u objekte.

Dani su prolazili brzo dok je putovao prema Zemlji Vrtloga. Njegove misli su se vraćale na prošli dogadjaj ovog tipa, na Shiroi ostrvo, gde su mnogi shinobiji izgubili svoje živote. Osećaj tuge pomešan sa besom bio je prisutan, ali znao je da sada mora da ostavi to po strani, te da je ovo prilika da ovaj okrutni svet iskupi i pokaze da je ipak moguce organizovati ovako nesto. Igre su bile prilika da se dokaže, da pokaže svetu koliko jedan pecinski covek moze da iznenadi, ali i da sazna više o protivnicima sa kojima bi se mogao suočiti u buducnosti.

Konačno, stigao je do ulaza u ogromni, minimalistički hol. Beton i malter su činili njegovu osnovu, a zgrada je delovala surovo, bez suvišnih ukrasa. Nije bilo raskoši niti pažnje posvećene detaljima. Nije bio iznenadjen tim pristupom. Od kada se rodio, navikao se na svet u kojem shinobiji nisu bili ljudi, već sredstva za postizanje ciljeva, sto mu se oduvek gadilo.

Dok je prolazio kroz ulazni hol, primećivao je brojne druge shinobije. Neki su bili ozbiljni, fokusirani na svoje ciljeve, dok su drugi razgovarali medjusobno, raspravljajući o nadolazećim igrama. Svuda je vladala napeta atmosfera, svako je bio svestan ozbiljnosti ovog dogadjaja.

Kroz prolaze hodajući, setio se reči Daimya Karamatsua i one su mu vracale veru i nadu da ipak nesto lepo moze proizaci iz ovoga. Na trenutak se osećao kao deo tog sveta, svet koji je znao da nije savršen, ali je uvek tražio pravdu, do koje gotovo nikada nije doslo.



Njegov cilj je bio jasan. Ovaj turnir bi mogao da mu pruži priliku da testira svoju snagu, da se suoči sa najboljima i ako nista bar da uziva rastavljajuci nekoga od batina. Kada je stigao do centralnog dela hola i broj prisutnih bio sve veci, dobio je uputstva gde treba da se uputi. 

Znači, vreme je da igranka počne.

Izvorio je tiho, gotovo samo da on čuje, te se uputio prema napomenutoj prostoriji, gde će prvi izazov da se odigra.

Ryona je dobila informaciju od doktora Shikigekija za ovaj dogadjaj i odmah je odlucila da ode da isproba svoju srecu i vestine.
Verovala je u sebe i u svoj trening znala je da ce doci vreme kada ce to moci da pokaze zato se uputila u Zemlju Vrtloga.
Leteci na njenom pescanom oblaku posle par dana stigla je na datu lokaciju okupljanja.
Sva srecna razgledala je svuda oko sebe radi sigurnosti i kada se uverila da je sigurno spustila se dole.

Ovo je vreme gde cu se dokazati samo me gledajte!

Rekavsi to pogledala sam u nebo nasmejala se.Zatim se uputila ka velikim ulaznim vratima.Kada sam prosla kroz velika vrata mogla sam videti ogroman hol.Koji je izgradjen od betona i da nema mnogo detalja i ulaganja ali to nije menjalo cinjenicu da delovao mocno.
Ugledala sam da se ovde nalaze i ostale ninje i adrenalin je poceo rasti u meni.
Probudila se ta tama..ovde mora da je osoba koja je bila umesana u smrt mog dragog,vreme je da se svetim.
Doktor je bio u pravu bice ovo zanimljivo bice krvi…krvavog peska.



Zatim sam zauzela svoje mesto u cosku hola posmatrajuci svakog pojedinca ovde zelela sam otkriti sto je vise moguce.Jer bas sa nekim od njih mogu zavrsiti u borbi.

Aron je krocio u Hol, kao da je krocio na bojno polje, sa tantoom o pojasu, odlucan da ostavi trag. Crne, kozne rukavice presijavale su se pod jakim svetlom sa plafona, a sveze obradjena ostrica njegovog maca, svetlucala je poput usamljene zvezde u tamnoj noci. Hol je bio pun energije, vibracija koje su se prelamale kroz vazduh, a Aron je to osecao kao zar u stomaku. 



Surovi svet oko njega cinio se sporim dok je razmisljao o onome sto ga ceka. Pescani sat krvavo se borio sa gravitacijom za svako zrno peska, da sto sporije padne. Iako su mozda drugi, koji bi ga promatrali, videli nesigurnost, Aronov um ipak bese poput ostrice, spreman da dokaze svoju vrednost. 

Misli su mu se vracale na porodicu Gerum, ljude koji su mu dali sve sto je imao u zivotu. Usvojili su ga kao bebu, doneli u svoj dom i dali ljubav i toplinu koju nije ni znao da mu nedostaju. Cinilo se kao juce da je krocio u njihov dom i osetio miris sveze pecenog hleba i cuo smeh dece koja se igraju po dvoristu. Iako je osecao bol zbog odlaska, znao je da ga je ta odluka oblikovala u coveka kakav je danas. "Da nisu bili tu, mozda bih bio samo jos jedno izgubljeno dete u svetu...", pomislio je, svestan da su mu oni pruzili vise od sigurnosti. 

Gerumovi su ga naucili da sanja i da se bori za ono sto zeli. Kontradiktorno, obzirom na to da su imali u vidu nametnutu karijeru za njega, ipak, njihova dobrota ga je oblikovala. "Nedostaju mi", pomislio je, dok su mu se oci zatvarale na trenutak, preplavljene secanjima. Ali onda se setio onoga sto mu je to iskustvo dalo. „Nikada ne bih bio ovde bez njih. Nikada ne bih imao priliku da se borim za svoju sudbinu.“ Osetio je kako mu srce jace kuca. 

"Oni su moj temelj, ali ja sam svoja krila", pomislio je, razumejuci da je sada vreme da pokaze koliko je naucio i napredovao na svom putu. 

"Niko me nece zaustaviti", promrmljao je, dok su mu misli ponovo bile usmerene ka onome sto je dolazilo. Energija u vazduhu se povecavala, struja uzbudjenja koja se osecala u stomaku. Aron je znao da mu prava borba tek predstoji. Koraci su mu bili sigurni dok se kretao napred, ka sredistu i neizbeznom sukobu. "Svet ce znati moje ime", rekao je tiho, skoro necujno i sebi u bradu, dok se njegova senka protezala kroz Hol, prateci ga kao tiha pretnja.  

Zivot lutalice koji je vodio naveo ga je da zaluta i ovde. U nekoj kafani cuo je da se odrzavaju kvalifikacije za turnir i morao je da dodje da testira svoje mogucnosti. Znao je da ce ucestvovanje na turniru da ga probije u svetu shinobija stavljajuci njegovo ime na glas. To ce mu pomoci da lakse nadje posao i naravno da stekne nove kontakte po svetu.

Kada je dosao nije bio jedini. Mogla se videti gomila shinobija koji su se sjatili iz celog sveta bas ovde. Neki su pricali medjusobno, neki pak ne. Peli nije bilo sve jedno u toj gomili ljudske artiljerije. 

Satoshi je svoj dan proveo lutajuci Amegakureom sve dok u jednom kaficu nije cuo tracanje o nekom shinobi turniru, kada je Satoshi cuo tu vijest odma se raspitao da vidi gdje se nalazi to mjesto kada je otkrio lokaciju odma je posao sa samo pouzdanjem da ce se rangirati dobro.

Kada je konacno stigao bio je zadivljen brojem ljudi koji us dosli da sudjeluju na ovom shinobi turniru, znao je da nece biti lagano dobro se rangirati sa ovolikim brojem ninji koji prisustvuju ovom dogadjaju ali je ipak htio pokusati. Sa svojom novo izucenom tehnikom moze da uradi mnogo novih stvari koje prije nije mogao, i zbog te tehnike dobio je vise samo pouzdanja da ce uspijeti.

Doslo je vrijeme da ninje ukljucujuci Satoshija polako krenu krecati prema prvom testu kako ga je Satoshi nazvao, i da pokazu svoje ninja vjestine, da li su vrijedni titule, casti i zivota pokaza ce na Shinobi turniru.
Vrijeme je da svijet sazna za Satoshija.

Ulazim u velelepni ulazni hol, i odma me obuzima osećaj praznine.
"Boze moj...Sta je ovo..?"
rekoh tiho zapitajuci se da li sam usla u neku izolacionu celiju ili u takozvani "velelepni hol"
...
Zidovi su monotoni, goli beton i malter, bez ikakvih ukrasa, boje... Sve djeluje tako prosto funkcionalno, kao da ovaj prostor postoji samo da bi ninje prolazile kroz njega, bez zadržavanja. Nijednog traga života, nista što bi te zadrzalo tu na neko vrijeme ili barem na trenutak prekinulo ovu hladnu atmosferu. Sve deluje mrtvo. Kroz hol setaju razne ninje, ali niko se ne zadržava, svi su u prolazu, a ja ih samo krajičkom oka pratim. Svi djeluju zamisljeni u svojim mislima, ali moje misli su nedje drugo
...
Ne mogu da ne mislim na Tamae. Nije je bilo već mjesec dana. Nakon toliko godina, napokon smo se ponovo našle, i taman kad sam se navikla na to da je pored mene, ona je opet nestala.

Jos uvjek se nadam da će se iznenada pojaviti, možda baš ovdje, kao neka sudbina koja nas uvijek vraća jedna drugoj.
...
Prolazim kroz hol, izbjegavam kontakt očima s drugim ninjama. Nemam volje da upoznajem nove ljude, tacnije ne trebaju mi nova poznanstva. Ovdje nisam došla s nekim posebnim ciljem. Više iz znatiželje, da vidim kako će proc ovaj dogadjaj.
...
Kvalifikacije?
pomislih u sebi
Zašto da ne. Taman bih mogla testirati svoje vještine. Osjetila sam blagi nalet adrenalina, ali ne previše. Ovo i nije bilo nešto što sam planirala shvatiti previše ozbiljno, bila sam svjesna da sam okruzena ninjama koji su dosta vjestiji od mene. Gledam na ovo više kao priliku da se oprobam, da vidim gdje stojim u poređenju s drugima.
...
Bez puno razmišljanja, prijavljujem se za kvalifikacije. Krenula sam prema Test Areni gde ću se potruditi da pokazem sve sta znam, kolko toliko. Napustam hol ostavljajući hladne hodnike iza sebe.




ཐི༏ཋྀ

Nakon dugog putovanja, konacno sam dosao na mesto gde se odrzavaju kvalifikacije.

Izgleda da je ovo mesto gde se odrzavaju kvalifikacije?

Rekoh na glas, dok sam pribrano razgledavao unakolo. Izgleda da cu morati danas dati sve od sebe. Nadam se da ce ovde biti jos mojih sabornika iz mog sela.

Pribrao sam se i konacno uozbiljio. Dosta price. Vreme je da se predje na delo!

Spreman sam za ovaj izazov!



Vreme je da krenem na mesto gde se odrzava prvi deo kvalifikacija...

Stajala sam tako u sosku i posmatrala svakog pojedinca ovde.Privukao mi je paznju jedan ninja koji je imao jako mocnu auru oko sebe.Stvarno mi je delovao mocno i sva moja paznja je sada bila usmerena prema njemu zeleci da upijem sto vise mogu.
Pogledi su nam se spojili te se on okrenuo prema meni i rekao mi jako grubim i hladnim glasom.
Da li ja donosim kafu???
Cula sam malu ironiju u glasu ali sam se uvredila..Zasto svako mora imati takve predrasude.
Pogledala sam ga ljutito te sam iz topa rekla:

Nazalost u krivu si dosla sam samo razbiti predrasude tako da nemoj me potcenjivati.

Zatim sam zastala na trenutak i promenila totalno izraz lica.Sada se mogao videti osmeh na mom licu.Shvatila sam da ne treba ovo da me dotice i da cu razbiti svake predrasude kada prodjem kvalifikacije.

Nadam se da si dovoljno jak da prodjes kvalifikacije ja te cekati tamo.

Moglo se osetiti u vazduhu blagi takmicarski duh od strane Ryone koja je bocnula protivnika zeleci da joj otkrije nesto o sebi.

Masato je nakon nekoliko dana putovanja stigao do turnira. Naleteo je na velika vrata gde nije video strazare ili bilo kog pomislio da je mozda zakasnio, da je sve vec zavrseno. Ipak, otvorio je vrata u nadi da nije prekasno. U trenutku kada je usao, osjetio je olaksanje veliki hol bio je ispunjen drugim ninjama koje su se pripremale za takmicenje.

Pogledao je oko sebe i primetio da se prijave vec obavljaju. Odlucio je da se pridruzi redu, cekajuci svoj trenutak. Kada je dosao na red, primetio je papire za prijavu. Uzeo je hemijsku, pazljivo upisao svoje ime i predao papir, ostavljajuci hemijsku na stolu.

Masato se pomerio na stranu i sjeo, odlucivsi da meditira. Zatvorio je oci i fokusirao se, razmisljajuci o svom stilu borbe i strategijama koje ce primeniti tokom turnira.





影 Masato Nara 影

Našao sam se na ulazu dugog, betonskog hola. Kako je Karamatsu opisao sve ovo, moglo bi se reći da će biti barem malo uredjeno, ali ne, škrtica bio - škrtica ostao. Dok sam prolazio kroz hol, subjektivni osećaj je bio kao da krećem na egzekuciju, a ne na šinobi igre.

Držao sam se podalje od raje - barem koliko sam bio u mogućnosti. Bilo je svakakvih lica s kojima nisam želeo da interaktujem.. I onda se tu našao on. Crvenokosi mrav koji je delio svoje netraženo mišljenje po holu poput nekog proroka. Kako je otišao, prišao sam devojci kojoj je to sve uputio, govoreći

'Taj će prvi lizati mrve s poda kada vreme za to dodje. Ne obaziri se na njegove reči.'

Nisam zastajao nešto dugo, dovoljno da podelim svoje mišljenje. Da sam ja slušao tudja mišljenja i predloge verovatno bih završio kao niko i ništa - nešto nalik Magnusu.

Ogrnuo bih moj fešnabl šal oko vrata, a potom se uputio ka mestu gde se prvi čelindž održavao. Verovao sam u sebi i svoje veštine i bio sam spreman kako mentalno, tako i fizički za šinobi takmičenje.

Putovao je mirno, bez ikakvih problema na putu do odredišta. Za razliku od mnogih koji su ovde stigli kao lutalice u potrazi za slavom, njegov dolazak imao je drugačiju svrhu. Nije on bio bilo ko, njegova uloga ovde bila je mnogo veća i odgovornija. Njegov zadatak nije bio samo da dokaže sopstvenu snagu, već je i na ramenima nosio ceo ugled Sela Vodopada. Znao je da će njegov performans na ovim igrama uticati na to kako će svet gledati na selo, da li će misliti da je to malo slabašno selo bez svoje budućnosti, ili selo sposobnog i dostojnog lidera koji može omogućiti ljudima sigurnost i poverenje u njegove odluke koje guraju selo napred.

Svaki lider morao je biti jak, ne samo fizički, već i mentalno. Morao je ulivati poverenje onima koje vodi, kako bi se osećali sigurno u njegovim odlukama, a to poverenje gradilo se kroz demonstraciju snage i odlučnosti. Bio je svestan da ga mnogi posmatraju, ali mu pažnju nije odvraćala gomila oko njega. Njegov um bio je usmeren na izazove koji su pred njim.

Dok je hodao kroz hladan, mračan hol, osetio je miris vlage i zastajalog vazduha. Bio je to prizor kakav je očekivao - tmuran, kao i sudbina mnogih shinobija u ovom surovom shinobi svetu. Zvuk njegovih koraka, hladnih i odmerenih, odjekivao je kroz prazne hodnike, dok su pogledi okupljenih prelazili preko njega, tražeći znakove slabosti kojih nije bilo. Nije želeo kontakt s ostalima, bili oni iz Sela Vodopada ili ne. Nije došao ovde da bi sklapao prijateljstva ili razmenjivao prazne reči, već je bio ovde sa važnom misijom.

U trenutku kada je zakoračio u sobu za čekanje, primetio je da su kvalifikacije već počele. Neki učesnici su već završili prvi deo kvalifikacija, a ostali su oštrili svoje kunaije. Polako se smestio u kutak sobe, tiho posmatrajući, za prvi deo demonstracije snage samo mu je trebao šal koji je poneo oko svog vrata i ništa više. Pored svega toga, zanimalo ga je kakve li će se sve velike ribe pojaviti na ovom događaju, i koje li su njihove sposobnosti. Svojim iskustvom upoznao se sa mnogo jutsua, ali shinobi Svet bio je velik, pitao se da li će ovde videti nešto što do sada nije, što bi mu moglo privući pažnju.

Nakon burnog perioda iza mene ponovo sam odlucio da ispitam svoje mogucnosti novim izazovima i dogadjajima. Kako sam dalje koracao usao sam u neki hol koji deluje previse klasicno za moj ukus.

Osim sto je izgledala klasicno osecala se ta neka hladnoca, vetar je prohujavao, miris je takodje bio pomalo cudan. Kada bi trepnuo od cudnih mirisa osetio bih se kao da sam u nekoj mocvari.

Video sam tu ponekog nindzu i njihovi pogledi me nisu nesto previse zanimali, cekao sam da vidim sta je moj sledeci poduhvat. Povukao sam se u stranu i nisam progovarao ni jednu rec. Dok je glava bila vruca srce je ostalo hladno.

Ne smem da me poremeti stalno razmisljanje sta ce biti posledica u slucaju da ne prodjem dalje u ovom dogadjaju, moram ostati fokusiran do samog kraja. Sigurno ce ovo biti pozornica na kojoj cu predstaviti sve svoju individualne kvalitete na najbolji moguci nacin.

Putovanje je prošlo odlično. Stigao sam na lokaciju koja je bila označena na mojoj pozivnici i nakon toga vidoo znak koji je pokazivao ka vratima koja su pretstavljala ulaz. Ušao sam unutra hladnim i laganim koracima. Unutra je bilo jako mnogo ninji iz raznih dijelova svijeta. Mislio sam da ću vidjeti svoje prijatelje, ali također upoznati i neke nove osobe. Znao sam da se ne trebam kačiti sa svakim ovdje jer je bilo dosta shinobija koji su zasigurno jači i zreliji od mene. Pažnju su mi privukla jedna vrata do kojih sam lagano prišao. Na njima je pisalo da je to attack testing area tj. Arena u kojoj imam priliku da napadnem neko drvo i na osnovu mog napada rangiram se među drugim shinobijima. Također je pisao način bodovanja u odnosu na dammage koji napravimo. Pomislio sam da je to vjerovatno prva igra koju su pripremili da nas testiraju i odmah stao u red i čekao svoju priliku

Napokon, stigao je kraj našeg putovanja i stigli smo na našu finalnu destinaciju. Put je dobro prošao, upoznala sam nove ljude i stekla neko novo iskustvo.

Iskreno se radujem vidjeti šta me sljedeće čeka iza ovih ulaznih vrata, Julius je bio potpuno smiren i strpljiv dok sam ja šarala i razgledala okolo iz puke radoznalosti.

Stali smo u red u kojem je već čekalo mnogo različitih shinobija. Neki su izgledali milo i drago, a neki kao da ih ne smijem ni u oči pogledati. Malo sam se unervozila jer sam shvatila da se ne smijem puno opuštati i da moram biti na oprezu cijelo vrijeme.

Nakon dugo vremena našao se ponovno pred civilizacijom nakon svojih misija koje je obavljao, u divljini malo bi bilo za reći. Naizgled dugi betonski hol, prijalo mu je što nema mnogo metala kao kući ali opet sa druge strane veoma loše urađeno, i ulaz i sam hol. Ali šta je tu je, šinobi igre su očigledno bile nešto specijalno na glasu iako po izgledu prostorije, nindze su tretirane kao stoka. Da li je to do organizatora ili škrtih sponzora nije znao, doduše jednog imena se sjetio.

Na trenutak je zastao gledajući u zidove i strop sa dobrom dozom čuđenja... zar Karamatsu Ryoki da dozvoli sebi ovako jednostavan pristup gradnji objekta za nindze od kojih je ranije tražio usluge. Ali nije na Divusu da sudi, očigledno je pored sebe imao još nekog dodatnog sponzora koji je bio veoma škrt kada je u pitanju lični džep.

Pri samom ulazu ugledao je poznatu siluetu modrozelene kose, u društvu nekog ili neke osobe, nije tačno mogao ocjeniti po leđima. Nije mnogo mario za tim sitnicama, očigledno je u pitanju neki mlađi shinobi. Brzim koracima se kretao do njih, a u prolazu pored njih je malo usporio tempo bez da okrene glavu.

Malo kasnim očigledno, ali svi ste već tu nadam se...Tamae

Zatim je ubrzao svoj hod dalje prema jednoj od testnih dvorani. Na jedan momenat kao da je desna noga malo klecnula... mora da je neki mali, opaki kamenčić našao svoj put do njegove čizme.

Nakon dugog putovanja stigao sam, umoran sam jer sam pravo sa misije dolazio ovde bez i jednog dana odmora. Ovde ima poprilicno dosta shinboija i svi deluju poprilicno jaki..

Ufff ja ne mogu verovati gde sam ja dosao pa ovi ce da me zdrobe ako ih pogledam popreko, bome mozda sam se trebao barem odmoriti

- Pomislih ja u sebi

Ali naravno necu odustati jer boze moj pa najjaci sam ovde, nisam, ali bitno je verovati u sebe jel tako??

-Ponavljao sam ja u sebi dok sam pokusao da se snadjem u onom veoma dugackom holu

I napokon nasao sam sobu za testiranje ja sam pravi genije nego vec kasnim tako da bih trebalo da odem i da testiram svoje mogucnosti..

Nakon sto sam odgledao dosta shinobi-a na tribinama odlucio sam se vratiti u hol da se malo prosetam i proteglim. Na tribinama je dosta toplo a i glasno mnogo ljudi prica te m ije malo potreban odmor za usi.

Ahhh napokon ovde ima klima

Rekao sam dok sam uzivao u hladnoci prostorije.

Hol vise nije krcat svi su na tribinama ili nekim prostorijama za testiranje.

Odlucio sam se malo prosetati kroz hol..

Kada sam zavrsio prvu fazu igara vratio sam se do ulaznog hola i primetio dosta ninji, na oko mi je zapao shinobi koji je koristio vatrene napade na drvetu. Odlucio sam ds mu pridjem mozda postanemo dobri.

Zdravo, kako se zoves? Ja sam Ishigai.

Nakon sto sam mu rekao razgledavao sam ocima po holu. Primetio sam da dosta ninji stize. Ovo ce da bude ludilo rekao sam u sebi.

Da li znas sta je sledeca faza?

Dok sam setao jedan nindza mi je odmah prisao na prvi pogled pomislio da je pretnja te upalio moj sharingan ali ga ubrzo ugasio posto sam video da ima prijateljske namere bar za sad..

Takodje sam mu primetio tu tikvu na ledjima citao sam o takvi nindzama navodno ne zna se puno o njima ali su dosta jaki.

Oh cao ja sam Uchiha Ozaki

Hmmm sledeca faza mislim da je odbrana i ja sam dosao ovde sa malo konteksta pravo da ti kazem, nego iz kog si sela?

Delujes mi nesto poznato nismo li se sreli ranije?

Video sam da je iznenadjen sto me vidi verovatno je i razumljivo, nije mogao da ocekuje da cega neko tek tako pitati kako se zove. Sa moje strane je bilo malo bezobrazno jer me ne zna.

Drago mi je Ozaki, zaboravio sam da ti kazem moj klan, moj klan je Santon.

Videlo se da ni on nije samouveren i da ne zna bas puno o ovim igrama. Ali i ja ne znam tako da ga razumem.

Ja sam iz sela skrivenog medju vodopadima, ti?

Ne neverujem da smo se sreli ranije.

Huh Santo bilo mi je na vrhu jezika.. bas nije ali sam ga cuo negde.

Do duse malo me je prepao verovatno je video moj sharingan te je razumeo to ali to je normalna reakcija pre dan sam uhvatio 5 shinobio te sam na oprezu.

Takodje sam i ja iz sela skrivenog medju vodopadima verovatno smo se videli negde na ulici predpostavljam..

Ja sam se pravo sa misije vratio ovde tako da mi je drago da vidim nekog iz mog sela

I meni je drago da sam naisao na nekog iz mog sela.

I ja sam pomislio da smo se verovatno vec negde susreli na ulici, pijaci ili mozda cak i na treningu.

Da li ti je misija prosla uspesno? Vidim da si jak, jel ces uspeti da prodjes test odbrane?

Dok sam pricao trazio sam negde da sednem na neku stolicu.

Hocemo li da sednemo negde?

Pa pravo da ti kazem mislio sam da ce biti laksa borio sam se sa 5 chunnina i vratio ih u Takigakure na ispitivanje nije bilo lako ali ono sta znam uspesna je to je najbitnije zar ne?

Dok sam to izgovarao osecao sam se kako polako zednim te sam hteo da sednem i popijem nesto

Pa upravu si dosta sam ja jak ali test odbrane ni ne znam sta me ceka i ko i sta me napada gledao sam samo napadacki deo ovaj odbrambeni ne bas najvise..

Nego ajde negde da sednemo zedan sam takodje sam video nekog starca da prodaje limunadu ovde negde..

Slusao sam ga pazljivo kako je radio misiju.

Vidi Ozaki dobio sam pismo da sam polozio chunina.

Mnogo sam uzbudjen zbog mog unapredjenja. Dosta dugo sam bio genin i sada sam srecan.

Videcemo ja imam neku viziju u glavi kako cu se braniti.

Da li hoces da budemo partneri u borbama?

Znacilo bi mi kad bi neko jak isao sa mnom.

Uhhh i ti si skoro polozio za chunnina ja cim sam polozio sam otisao na misiju i odradio je

Vidim da je dosta uzbudjen mora da je na tome mnogo radio, pomislih verovatno je previse dugo bio genin kao i ja

Huh vizija jel da po dobro je imati plan to je super nego ne znam kakve ce borbe biti i da ti budem iskren nisam bas nesto najbolji u borbama da znas

Ja sam chunin ispite iz 5-6 puta polozio isto sam ja tako bio srecan bas kao ti.  prepoznah sebe u njemu

Da tako je i ja sam skoro polozio za chunina.

Srecno sam rekao te reci.

Ja cu ici na misiju posle igara.

Cuo sam da prica o tome kako je dobro imati plan tako je slazem se sa njime.

Dobar plan je vec pola dobro uradjenog posla.

Treniraces postaces dobar siguran sam.

Lepo je sto je bio srecan ko ja.

Drago mi je sto si bio srecan zbog uspesnog testa.

Bas mi je drago sto je polozio za chunnina stvarno prepoznajem sebe u njemu nije lako postati chunin posto znam dosta ljudi koji nisu ni blizu chuninu.

Zakazanu misiju imas huh?

E hvala bogu pa sam ja moju zavrsio i nemam vise obaveza i mogu da se odmaram narednih nedelju dana posle ovih igara.

Slazem se najbitnije je imati plan jer plan je vec pedeset posta sve se slazem

Hvala ti isto mislim za tebe predpostavljam da si mozda cak i jaci od mene

Hvala da li si ti uradio test i koji si uradio i kako si prosao??

Pa da imam zakazanu misiju, moglo bi se reci tako.

Pa verovatno da sam jaci.

Da uradio sam test i uspeo sam cak 4450dmg da napravim to je lud napad zar ne?. Cak se nisam mnogo ni potrosio za taj napad koji je dosta jak zar ne?

Hteo sam da ga pitam jos nesto.

Da li znas jos nekog iz naseg sela ja samo znam za Karinkushija u selu poznatiji kao Karin.

Nadam se da zna jos njih iz naseg sela. I da ce mi ih sve reci.

Da ti iskreno kazem duplo i napravio od mene ali sharingan ne radi bas na drvetu te sam samo morao da koristim svoju vatru.

Za 1 element to je super zar ne? Nisam ni ja puno trosio mada bih mogao ja jos trenirati.

Sta sam jos hteo...

Da pa jedino mog senseia Yasgar Baji-a i Karina i eto tebe i to je to koliko se secam.

E izvini ali moram zuriti hteo sam upoznati jos dosta prijatelja, tebe cu sigurno zapamtiti tako da nemoj da me tako lako zaboravis

Govorio sam dok sam odlazio sa velikim smeskom

Inace bicu jaci od tebe kad se budemo sreli da napravimo neko rivalstvo?

Ehhhh bas mi je drago sto smo se upoznali doduse dobar mladic jaci je od mene mislim i stariji videcemo se mi opet verujem

Dok sam hodao u holu planirao sam naci nekog jos za druzenje, i hteo sam da vidim ocemu se radi u sobi za defanzivu te odo ja tamo da vidim sta se desava..

Na putu do tamo ne daleko od ulaza vidim kako jedna devojka izlazi ona je mlada, starije od mene , nosila je ANBU odelo sto je znacilo da je jak shinobi doduse tako da ne smem se tako spustati gard, mada sta je ono o ne ona je povredjena

Da li si dobro treba li ti pomoc?

Upitao sam je sa zabrinutim izrazom lica

Setala sam holom zeleci samo da sednem u neki cosak da odmorim jer me je ova rana uzasno bolela.A nemogu koristiti svoje medic sposobnosti jer sam se preforsirala.
U tom momentu susrece me ninja koji me zabrinuto pita da li mi je potrebna pomoc.
Na sto sam mu rekla:

Bilo bi lepo od tebe ako bi mi pomogao da sednem prvo malo da odmorim jer sam se preforsirala sada na drugoj fazi.Ali nadam se sa cu biti dobro.

Zatim me je uhvatio za ruku i pomogao mi da sednem na pod.
Na sto sam ja dodala:

Inace ja sam Ryona drago mi je

Ja sam Ozaki, Ozaki Uchiha

Hvala bogu pa jos nisam isao tamo ako je ona u ANBU verovatno je jaca od mene, takodje kad sam je uhvatio za ruku i pomogao joj video sam poznatu ANBU tetovazu sto sve do sad potvrdjuje.

Ja nisam medicinski nindza i ne znam kako mogu pomoci mozda bih mogao pogledati ako je neko ovde sigurno ima neko..

Gledajuci po holu i trazeci nekog ko mi najvise lici na medicinskog shinobi-a

Videla sam u ocima Ozakia da je neiskvaren decko sto mi je bilo dosta simpaticno.
Videla sam da trazi medicinskog ninju sto uopste nije potrebno pa sam gave zaustavila.

Stani nema potrebe mogu sama da se zalecim sa jednom biljkom.To sam naucila na casovima medicine napravila bi melem te bi namazala na ranu i odmah bi se zacelila.

Zatim sam zastala te razmislila o tome da li je u redu da ga pitam da mi pomogne da odemo do tamo neznajuci da li mora obaviti neku fazu ispita ali morala sam ipak da pitam:

Naravno ako imas vremena zamolila bih te za pomoc da mi pomognes da odem do te biljke da je pokupim??

Gledala sam u njega nadajuci se pozitivnim odgovorom.Takodje bila spremna na to i da me odbije mislim da bi mogla da zadrzavam ovu bol.

Stvarno tako si spretna, sto ja to ne mogu da naucim covece i to radi tako brzo uf sto bi to bilio korisno u nekom ratu

Ne mogu da verujem koliko je samo vesta da se tako brzo zaleci stvarno treba godine igodine iskustva.

Imam vremena nemam sta drugo raditi takodje sam se jos nisam odmorio od prvog izazova, pa mogu ti pomoci. Je si li u stanju da hodas?

Izraz joj se promenio i video sam je da joj je drago sto sam pristao da je pomognem, nadam se da joj mogu pomoci.

Bila sam srecna jer me gleda sa visine ali nisam toliko vesta zapravo pa sam rekla:

Hvala ti ali nisam toliko vestaa stvarno i dalje sam na casovima medicine.

Zatim mi je rekao da mi zeli pomoci i da nema nista drugo da radi sto me je obradovalo i olaksalo mi dosta.

Hvala ti na ovome.Pa pokusacu sada da hodam ali misici su mi se ukocili nesto je bilo na tom djulu.

Pokusala sam da ustanem i uspela sam ali sam se zadrzala o njega planirajuci da krenem polako da mu pokazem put do posebne sume.Tamo se nalaze razne vrste biljaka o kojim mi je doktor dao skripte.

Drago mi je uprkos sto je dobar medicinski nidnza, da je ostala skromna kad sam je po hvalio.

Odbila je ali smo krenuli veoma polako kako bih ona mogla ici bez da pogorsa svoje stanje.

Djulu, joj pa i ja cu kroz to morati da idem covece, mada sad ne znam gde idemo videcemo gde ce ovaj vesti nindza lekar odvesti.

Preplavljena raznim emocijama ali sa hladnim izrazom na licu vratila sam se nazad kao da se nista nije desilo.
Zeleci da se vratim samo na tribine i da posmatram ostale nadajuci se da ce pasti mozda jos neka zrtva jer ovaj osecaj postaje kao kocka.Preplavila me je i ne da mi se oslobodim..
Sada sa mojim buretom mocicu da imam sve sto hocu.Zar to nije zanimljivo ali moram se osigurati karma se brzo vracam.



Poslacu mom bratu Moriheu pismo koje sam spremila sad ili nikad.
#card380

Kada sam pustila pticu te joj rekla da ostavi pismo kod Moriheia.Produzila sam ka tribinama zeleci gledati ostatak takmicenja.

Uspeo sam vratio sam...


Govorio sam jako tihim tonom, uplasenim i isrcpljenim, napokon sam stigao, pomislih u sebi.

Mnogo mi je laknulo kada sam video shinobi-e Takigakure-a i opustio sam se malo ali idalje nisam spustao gard.

Imao sam pomesana osecanja osecanja tuge srece besa osvete svega i jednostavno je to bilo previse za mene, te sam odluciti otici u wc i umiti se.

Ne mogu da verujem sta je uradila prosto kako bih to mogla samo, hteo sam samo da pomognem i da ispadnem dobar ali, ali moja dobrota vise se zloupotrebljava

nego sto korisit, moram se bar malo promeniti

Ponavljao sam ja u sebi.

Nakon sto sam se umio, izasao sam napolje prebirati dogadjaje po glavi i videti sta i koji je sledeci pametan potez. Razmisljao sam o svemu o posledicama, sta bi se desilo kada bih umro, ryoni ili kako se vec zove ako se tako zove, kako sam dobro i brzo pobegao, te mi se sve to vrzmalo po mislima.

Jedva sam zivu glavu spasao sta bih bilo da sam pak malo losije odreagovao ne zelim pomisliti na to.

promrmljao sam to sebi u bradu.

Stvarno ne verujem kakvih ljudi ima, jednostavno ih se gadim

Verovatno se i ona vratila na event, ali ne mogu nista da joj ucinim previse je jaka za sad.

Mogu se obratiti nekom od nadleznih iz sela mozda, mozda ce me oni zastiti i stati na moju stranu, takodje nemam dokaze, i ona ovde takodje ima dosta prijatelja predspostavljam sto jos vise otezava ovu misiju.

Moram da joj budem van vidokruga i najmanje vidljiv sto bi fizicki bilo moguce, previse sam verovao ljudima te sad moram malo mozgom misliti, pre nego srcem.

Aron se tehnikom koja krivi vreme i prostor pojavio nazad u velikom holu Arene u kojoj ce Prve Shinobi Igre odvijati. Susret sa Akai bio je svez, kao i utisci koje je pokusavao da sklopi u svojoj glavi poput neke slagalice kojoj nedostaje par delova. Sve u svemu, neuspesno. 

Skenirajuci hol, primetio je coveka koji je, u najmanju ruku, delovao uznemireno. Nije ga sreo na pocetku igara, nije ga video ni na tribinama. Na nekoliko metara od njega, Aron je pazljivo posmatrao, pokusavajuci da dodje do pravih reci koje bi uputio ovom neznanom momku. Odrzavajuci pristojnu distancu, Aron je pustio glas koji se zaorio holom, ali nije delovao neprijateljski ili preteci. "Hej, ti!" trudio se da upije paznju, "Da se nisi izgubio?" upitao je, drzeci oci prikovane na njemu. Blagim osmehom pokusao je da omeksa atmosferu koja se cinila napetom. 

Veruj mi nisam  Odgovorio sam dok sam gledao u pod zapravo je nesto mnogo vise od toga.

Dok sam zamisljeno gledao u pod i pokusavao da sto manje razmisljam o dogadjaju.

Nego pusti bre mene to su moji problemi, kako se ti zoves i iz kog sela dolazis?

Govorio sam dok sam ga pogledao u oci moj pogled kao da ga probada.

Odgovor momka pred njim bio je jedna velika crvena zastava upozorenja da nesto ovde nije kako izgleda. I dalje je stajao na distanci, promatrajuci pazljivo ono sto se pred njim odvija. Nije zeleo da pritiska i napinje, reci ce same izaci na povrsinu ako je pristup pravi. 

Aron se blago nakaslja, stelujuci svoj umiljati, prijateljski glas. "Ime je Aron. Dolazim iz Sela sakrivenog u Vodopadu" rece, te se pokloni blago pred momkom. Podizajuci se ponovo, pogledi im se susretose. "A ti?" upita ga kroz blagi osmeh. 

Ozaki ja se zovem Ozaki.

Pogledao sam ga u oci te mu rekao

Ako si stvarno iz tog sela koje trvdis da jeste, onda bih te zamolio za jednu pomoc.

Ali kako ja tebi mogu verovati?

Idalje sam pazljiv zbog onog sto se desilo ranije i gde sam mogao zauvek biti zapecacen te sam ekstremno oprezan da ne napravim jos neki nagli korak koji bih me mogao voditi u sigurnu smrt, a to niko ne bih zeleo, ovaj se cini bezbrizno i dobro ali takva je bila i ryona na prvi pogled.