Stigao je do vrata stana koja nisu čak bila ni zaključana. Nije kao da bi iko imao išta vredno da otuđi iz njegovog poseda. Ustajao vazduh lupio je šamar Aronu čim je prvim korakom nagazio preko praga. Zaleteo se ka prozoru kako bi ga otvorio, dopuštajući hladnom, prijatnom zraku koji je dolazio sa obližnjih vodopada da pomiluje nozdrve. Uzeo je duboki udah a potom se okrenuo nazad ka haosu koji je nazivao svojim domom.
Uz velike napore uspeo je da strga pretesne cipele sa već otečenih nogu i zafrljačio ih je pravo kroz otvoreni prozor. Seo je samo na trenutak u fotelju koja je bila načičkana u samom ćošku sobe uz prozor, napokon sposoban da u miru sačini retrospektivu svih događaja koji su ga do ovoga doterali.
"Ja ne mogu da koristim elemente vetra i munje, to je sada već evidentno. Mač u ruci kao da nikada nisam ni držao, a od Sharingana ni Š nije ostalo. Okej. Možda je sada zaista vreme da se ponovo razmotri karijera advokata oportuniste."
Bacio je pogled na policu poviše kreveta na kojoj su nasumice pobacane knjige koje je nosio sa sobom kroz svoje putešestvije, od momenta kada je napustio porodicu Gerum pa do dana današnjeg. Oči mu se zadržaše na naslovu koji nije obećavao zabavu. Beše to neko štivo o pravima i zakonodavstvu i jedina knjiga tog tipa u njegovoj kolekciji. Jedina njena svrha bila je da stoji tu kao večni podsednik kakav život Aron ne želi da živi, premda da u ovoj situaciji nije kao da ima puno puteva koje može birati na ovoj raskrsnici života.
Sklopio je oči, pokušavajući još jednom da fokusira chakru i aktivira crvenu svetlost Sharingana, ali uzalud vam trud svirači i ovog puta. Razočarano se pridigao sa svog mesta, vukući nogu pred nogu ka kupatilu. Jedino što je bilo smisleno u ovom trenutku beše topla kupka.
