Nadmetanje sa Ninja Ratnikom

Dok je hodao prema restoranu, nešto mu je zapelo za oko. Jednostavan štand sa drvenim stolom i šatorom iznad privukao mu je pažnju. Nije mogao da suzdrži osmeh koji mu se pojavio na licu. Uvek je voleo testirati svoju snagu, a obaranje ruku? To je bila idealna prilika. Ponos i samopouzdanje preplavili su ga dok je skrenuo s puta i uputio se ka štandu.

Koraci su bili teški i sigurni, poput nekoga ko je navikao da dominira u ovakvim situacijama. Osećao je kako mu adrenalin polako struji kroz telo, ali spolja je delovao potpuno mirno. Zaustavio se ispred stola, rukom lagano prešao preko hrapave površine drveta. Uzdahnuo je duboko, uživajući u trenutku pre nego što se suoči sa nadmetanjem. Prsti mu se polako stežu u pesnicu dok zauzima poziciju, polako savijajući ruku i postavljajući je čvrsto na sto, spreman za obaranje.

Pogled mu je usmeren napred, bez ijedne reči. Mišići pod njegovom kožom napeti, kao da čekaju samo signal da pokaže svoju snagu. Iako je bio opušten spolja, unutra je osećao onaj poznati nagon za pobedom, za dokazivanjem. Svaka misao bila je fokusirana na trenutak koji dolazi, kao da ostatak sveta nije postojao. Njegova ruka, čvrsta i spremna, samo je čekala na početak.

Nijedna reč nije bila potrebna. Bio je tu da pokaže svoju snagu.

( Isto 800 en, 4 kockice)

Smirenim osmehom posmatrao je kako protivnikova šaka udara o sto, dok je on i dalje čvrsto držao svoj stisak, bez ikakve vidne napetosti na licu. Polako je pustio šaku svog protivnika i prešao prstima preko stola, uzimajući vreću sa ryom koja je pala ispred njega. Povukao ju je lagano ka sebi, a zatim klimnuo glavom u znak zahvalnosti.

„Cenim titulu.“


Rekao je mirnim glasom, dok je prebacivao vreću sa ryom preko ramena.

„Možda bi bilo bolje da obaramo suprotnom rukom, samo da izbegnemo nezgode. Ne bih voleo da ti još jednom prilepim ruku za sto. Ko zna, možda ne bi izdržala."

Nagnuo se lagano unazad, uzevši cigaru iz džepa, i smestio je izmedju usana, čekajući šta će njegov protivnik reći. Ruke su mu bile opuštene, ali spremne za još jedno nadmetanje ako zatreba.

Stajao je nepomično, a cigara mu je polako dogorevala izmedju usana dok je posmatrao scenu koja se odvijala pred njim. Smešak mu je nestao, a hladni pogled na trenutak se zaledio dok je pokušavao da svari ono što se upravo dogodilo. Oči su mu ispratile svaki pokret, to nije nešto što se moglo videti svaki dan, čak ni u svetu shinobi-a.

Potrebno mu je bilo par sekundi da sabere misli. Jasno je bilo da je ovaj lik ludi nego što je mogao da predvidi. Situacija je postajala sve bizarnija, ali je ubrzo povratio svoj fokus. Duboko je udahnuo, zategao mišiće i vratio hladan izraz lica.

„Lud si, ali to te neće spasiti.“

Promrmljao je sebi u bradu, jedva čujno.

Pogled mu se vratio na ruku koja je ponovo bila spremna za obaranje. Iako je bio iscrpljen od prethodnog nadmetanja, nije mogao da dozvoli da ga nadmudre takvi trikovi. Znao je da njegova sirova snaga može da nadmaši to.

Polako je pružio ruku ka stolu, hvatajući šaku, spreman za novi izazov. Osećao je napetost, ali je bio odlučan da završi ovo bez oklevanja. Nadmetanje je ponovo počelo, siguran u svoju pobedu.

Tiho je pokupio vreću sa dodatnih 20k ryo-a, lagano je prebacivši preko ramena. Njegov izraz lica ostao je smiren, dok su oči zadržavale onu hladnu odlučnost, iako je osećao blagi zamor. Nije se previše obazirao na njegov smeh, znao je da se borio protiv nečega što nije samo sirova snaga, već i luda upornost, ali to mu nije poremetilo fokus.

Bez mnogo reči, klimnuo je glavom kao znak zahvalnosti, uzeo još jedan dim cigarete, a zatim je bacio na zemlju i zgazio nogom. Pogledom je preleteo po okolini, tražeći sledeći izazov ili nešto što bi moglo da mu skrene misli posle ovog nadmetanja. Nije se zadržavao, odlučio je da produži dalje po festivalu, želeći da vidi šta još nudi ovaj haotični svet, možda pronadje nešto interesantnije od obaranja ruku.

Koraci su mu bili teški, ali odlučni, dok je napuštao štand, spremajući se da istraži ostatak festivala.

Istraživanjem i razgledavanjem različitu štandova na festivalu našao se ispred relativno jednostavnog štanda koji je pored ostalih koji su prodavali mnogobrojne sitnice imao stol i ručke za jednu od najprostijih vrsta fizičkog nadmetanja tj. obaranja ruke.

Nije bio nešto pretežno jak ali volio je dobar izazov, i želio je da vidi kako se snalazi kada je obaranje ruke u pitanju. Gospodin koji je stajao iza štanda čekajući svoju sljedeću žrtvu očigledno nije odavao najljepši osjećaj. Na prvi pogled kao da je malo jače udaren u glavu, ili je možda ispao iz naručja dok je bio dijete. Pošto je i dolazak ovdje imao malu misiju provjeravanja sigurnosti, shvatio je da ne bi bilo loše da oproba snagu ovog gospodina. Čisto u slučaju da ako se nešto desi zna sa kime ima posla, a ako ne, to je samo jedna dobra prilika za šalu i malo prijateljskog nadmetanja rukama.

Nadam se da ćeš mi pokazati sve što umiješ

Zatim je sjeo blago na stolicu, zavrnuo svoj rukav i postavio ruku spremnu na malo obaranja.

Koliko god da je trenirao bilo je i više nego očito po dodiru ruku da je ovaj gospodin, biće... kako god, bio veoma uvježban u obaranju ruku. Smrad koji je dolazio iza štanda je bio veoma oporan, skoro kao mrtva tela iz nekog razloga, možda je upravo to bilo ono što je uticalo na koncentraciju i slab performans u obaranju ruke kako on kaže "najjačeg nindža ratnika".

Drago mi je da sam mogao omjeriti snage sa tobom, zanimljiv si...želim ti ugodan ostatak festivala

Sa porazom u ruci a osmjehom na licu polako je ustajao sa stolice dok je govorio svoje posljednje riječi relativno mladom gospodinu i vlasniku štanda. Bez mnogo razmišljanja nastavio je dalje, na momenat se učinilo kao da je čuo neku ozbiljniju komociju u susjednoj ulici pa je pošao u tom pravcu relativno brzim koracima.