Ninja World

Powered by Forumotion™

Ninja World | Flower Street

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


Info
Uputsvo
RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in

Ninja World - Roleplay Card Game

new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Flower Street

Ovo je glavna ulica cvetnog festivala gdje se nalaze ogromne količine djakonija, ulične hrane, slatkiša ali i gužve od velikog broja ljudi.

Flower Street Anime-background-featuring-lively-street-festival-traditional-japanese-town-with_891336-42232

Na ovoj ulici se održavaju govori raznim važnih osoba i samo tada žamor, smejanje i igra posetilaca se umiri.



- Večni kreator nindža sveta -
Nakon  dugog razgovora sa Jogetsuom, on je izasao iz moje kuce a ja sam ostao da odmaram.. Sutradan, ispred vrata me je cekala pozivnica za Flower event - (Dobro dosli, pozivamo vas na Flower event, event koji obelezava mir i stabilnost u celoj zemlji i odrzava se svakog septembra u godini..)
“Ovo deluje interesantno, mozda bih cak i mogao da odem” (pomislio sam u sebi)
I tako sam zgrabio svoju pozivnicu, obukao svoje ninja odelo, i krenuo put Flower eventa.. Kada sam stigao ispred, video sam dosta strazara koji paze da event prodje u miru..
Takodje sam mogao da vidim bezbroj genina iz naseg sela, kao i ostalih ninja koji su tek poceli da pohadjaju akademiju.. Odjednom sam primetio ogromnu guzvu ispred mene, a covek pored mi je rekao
“Ovde cekirate pozivnice, prolazite kroz pretres i ulazite na event, ako niste znali.” - Nakon sto sam to cuo, sve mi je bilo jasno, tako da nisam bezveze ostavio kunai kod kuce..
Red je delovao kao da nema kraja, a sati su prolazili. I posle dugog cekanja, dosao je red na mene.
“Kartu na pregled molicu” - Povikao je strazar. Brze bolje sam izvadio istu, i dao je na cekiranje. Istog momenta, rampa se otkljucala, i uspeo sam da prodjem.
Dolazi na red pretres, koji takodje prolazim, i od tog momenta ulazim na event. “Izgleda da sam dosao prerano” - Pomislio sam u sebi gledajuci radnike koji namestaju glavnu binu..
Krajickom oka sam ugledao šibicare, koji su pretrpani poslom, i uzimaju ljudima pare.. Odlucio sam da probam da ih prevarim..
Na kraju, ostao sam bez prebijenog Ryoa, sibicar me je 7 puta nasamario na istu foru sa kuglicom ispod case..
Odlucio sam da prosetam jos okolo, i da vidim sta jos ima od zanimacija na ovom festivalu..

Nakon sto sam zavrsio se poslove, i krenuo sam u krevet cuo sam da je neko zakucao. Ja vec sav umoran sam vec bio ljut jer su neka deca tu ranije pravila smicalice i kucala mi na vrata te sam im morao reci da vise to ne rade.

“Zar opet ta deca stvarno da li nemaju nesto drugo da rade nego da me uznemiravaju?!“ rekoh ja vidno uznemireno i iznervirano.

Bio sam spreman uci u svadju sa decom te sam video da nema nikog i pogledao sam dole te vidim neku pozivnicu. Odneo sam u unutra kako bih mogao biti siguran sta je i proveriti je

( Dobar Dan gospodine Ozaki, pozivamo vas na nas 13 flower event to je obican festival a vi ste jedni od nasih gostiju zeljno vas izcekujemo prijatan dan)

“To mi se svidja“ progovrih ja malo pre glasno

Nisam mogao docekati te sam odmah uzeo svoje nindza odelo i upito se u svoju novu avanturu.. Ubrzo sam stigao i video dosta nindza cuvara kako pricaju i dogovaraju se da sve prodje kako treba i smireno, verovatno sam bio previse uzbudjen i hitar te sam stigao na event i nikog nisam video. Moje misli od jednom je prekinuo cuvar

“Dobar dan gospodine ovde cekirate pozivnice i ulazite“

Trebala mi je sekunda da se privezem iz svoje maste natrag na ovaj svet.

“Da gospodine svestan sam toga, da li sam ja ovde jedan od prvih ili sam zakasnio?“ upitah ga ja sa zabrinutim izrazom lica.

“Ne gospodine, vi ste jedan od nasih prvih gostiju molim vas prodjite na event i zabavite se“ odgovori mi on sa toplim glasom.

Klimnuo sam glavom te prosao kroz kapiju, te sam odlucio se prosetati i da vidim kakve zanimljivosti se mogu naci na ovom festivalu...

Nakon što sam se vratio iz Azumine picerije na vratima me dočekala jedna koverta. Pomislio sam pa zar već ti računi, a tek sam se doselio ovdje . Uzeo sam kovertu i uočio da nije obična koverta nego da je ukrašena raznim motivima većinom cvijećem. Otvorio sam ju i vidio ta je to pozivnica. Pisalo je: "Pozivamo vas na Flower event koji se održava svake godine radi proslave godina mira". Odmah mi je na pamet palo da je to sjajna prilika da upoznam nove ljude i steknem nova prijateljstva. Uzeo sam novac i novu odjeću te se zaputio ka mjestu održavanja eventa.

Kada sam stigao tamo vidio sam dosta stražara, ali ono što me više usrećilo je to što sam vidio dosta mladih ninji mojih godina sa kojima se planiram upoznati. Moje misli je prekinula jedna osoba sa riječima: "karte na pregled molim" shvatio sam da je to čovjek zadužen za pretres i pregled karata. Rekao sam izvolite moju kartu i kakvo je stanje sa eventom da li se odazvalo mnogo ninji. Odgovorio mi je da ima jako puno ljudi iz raznih dijelova svijeta što me mnogo usrećilo.

Nakon što sam završio sa čekiranjem karata i pretresom zvanično sam ušao na event. Na sve strane su bili kafići, restorani, mnogi štandovi sa igrom na sreću i mnoge druge stvari koje sam svakako želio istražiti.

Prvo sam pomislio da pokušam nešto osvojiti. Vidio sam štand sa čašama i lopticom kojom se gađaju, a nagrade su bili suveniri iz raznih sela. To je to idem tamo rekao sam. Na štandu me dočekala lijepa mlada djevojka. "Zdravo kako vam mogu pomoći". Želio bih okušati svoje sposobnosti na vašoj igri, koliko košta jedan pokušaj. "Za 100 ryoa imate tri loptice sa kojima morate oboriti ovih 10 čaša". Pristao sam i dao joj 100 ryoa. Prvi put sam promašio i tada me počela hvatati lagana trema. Drugo bacanje takođe promašaj. Znao sam da moram pogditi treći put. Pogledao sam raspored čaša i shvatio da moram pogpditi čašu na dnu da vi se sve oborile. Dobro sam naciljao iiii POGODAK vrisnuo sam od sreće. Pogledao sam neke od suvenira i ništa me nije dojmilo baš previše. Na kraju sam odlučio da uzmem plišanog medvjeda i poklonim ga radnici na štandu što sam i učinio. Zahvalila se i pozdravila me.

Odlučio sam da nastavim dalje i istražim šta se još nalazi ovdje. Po mogućnosti da upoznam nekiga novog i stvorim novo prijateljstvo jer ovo izgleda kao pogodno mjesto za to.

Baji poslije zatvaranja njegovog štanda odlučuje da se malo proseta kroz ulicu pod imenom cvetna ulica.Baji razgleda i gleda kako je na svakoj kanti ili banderi stoji cveće.Baji je ugledao klupu te je otišao do nje i sjeo.

[center]Poslije pola sata sjedenja Baji je odlucio da se prošeta ulicama festivala.Svuda je bilo previše ljudi i shinobija na svakom cosku gužva.Baji samo hoda i razgleda festival koji je predivan.Poslije par trenutaka Baji je odlučio otići do bara da popije nešto.[/center]

Sporim koracima kretao sam se kroz cvetnu ulicu još cvetnijeg festivala. Glava na mojim ramenima šibajući sa ljeve na desnu stranu nije imala mira, zadivljen masom štandova i hrane čij miris je obuzimao mojim umom spuštajući moj štedljiv razum sve niže! 'Ovo je skroz loše! Ovim tempom ću potrošiti sav novac koji sam mukotrpno zaradjivao!!!' malo je reći da su moje misli bile podjeljene. Kao da sam imao dva entiteta na svojim ramenima, jedan crven sa rogovima i malom viljuškom i drugi bijel sa golubovim krilima. Ali ako ću da budem iskren više su mi se dopadale ideje onog crvenog. . . .

Nego kuda prvo? Ima previše opcija ne mogu da se odlučim. . .
Znam !


Sa genijalnom idejom izvukao sam novčić od 50 yen-a. 'Ok! Ako bude glava idem u Omai restoran, a ako bude pismo idem do limunada štanda. I idemo ! Pomislio bi opalivši novčić u vazduh ali prije nego što je mogao da padne nazad u moje ruke neko ga je zgrabio i nestao u gužvi ljudi!
U tom momentu zapazio bi daleko u daljini gorilu (Raiho) za jednim štandom.


?!
E ono, ono moram da vidim. . .


U sledećem momentu zaboravio bih za bednih 50 ryo-a i zaputio bi se ka atrakciji gde su dvojica mišićavih momaka obarale ruke. Ipak moram nadoknaditi izgubljeni novac!

Nastavio sam obilazak festivala, prošao kraj raznih štandova i vidio svega od prelijepe hrane do zanimljivih suvenira. Bilo mi je drago što sam vidio mnogo ninji ker je bila sjajna prilika da se međusobno upoznajemo i stičemo nova prijateljsva.

Tada mi je na pamet palo Pa ja sam postao genin i imam svoju prvu misiju. Sve ljepote festivala odvukle su moje misli od one glavne stvari, a to je da sam ja prije svega ninja. Brzo sam uzeo nešto za prigristi na jednom od štandova i uputio sam se ka izlazu festivala.

Odlucila sam opet svratiti do festivala, dok hodam kroz glavnu ulicu flower festa, gužva me obuzima sa svih strana. Osjetim toplinu sveže pečenih krofni, miris prženih kestenja, i slatkastu aromu medenjaka koja kao da lebdi u vazduhu. Pomislim kako bi bilo savršeno uzeti nešto slatko, ali gužva me malo plasi. Svi se guraju, krećući se kao jedan ogroman talas kroz ovu lavirintsku ulicu, kao da su svi povezani nevidljivim nitima festivala.
...
Podignem pogled ka nebu, nebo je posebno lijepo danas, ogromno i prostrano, ispunjeno bijelim oblacima koji deluju kao da su nacrtani rukom umjetnika. Neki od tih oblaka su veliki i pufnasti, dok se drugi rastežu u tanke, skoro providne linije, kao da ih vetar nježno razvlači. Sunčevi zraci pokušavaju da se probiju kroz oblake, stvarajući igre svjetlosti i senki na zemlji. Bijele pufnice na nebu lebde lagano, kao da su u sopstvenom ritmu, ne obazirujuci se na gužvu ispod. Nebo se čini beskonačnim, ali nekako zaštitničkim, kao da me obuhvata svojim prostranstvom i pruža mi skloniste dok hodam kroz gužvu.
....
Dok gledam u to belo plavo prostranstvo, primećujem kako se oblaci polako pomeraju. Ponekad neki oblak poprimi oblik nečega poznatog, možda zmaja ili nekog čudnog stvorenja, ali već u sledećem trenutku se preobrazi u nešto drugo, neuhvatljivo , kao da svaki put kad pogledam u neki oblak on je vec drugog oblika. Ne mogu da ne pomislim koliko je svet oko nas promjenljiv, i kako je lijepo uhvatiti ove trenutke tišine i mira u sredini festivala.
....
Iz misli me trgnu prolaznik koji me slucajno zakacio ramenom.
"Izvinite!"
poviknuh glasno okrenuvsi se za njim, mislim da me nije ni cuo. U trenutku, miris slatkog medenjaka me ponovo vraća u stvarnost. Dok hodam dalje, svjestna sam da je ovaj trenutak prolazan, ali neizmerno lijep, baš kao i oblaci iznad mene.

Rano jutro, setam prelepom ulicom u kojoj se odrzava festival cveca. Osvrnem se oko sebe, ograde su ukrasene ruzama i lalama, moram da priznam opojan miris. Prodavnice su pune raznoraznog cveca, mami me da ih kupim, ali da li je pametno? Ipak bolje samo da razgledam, za  sada…

Misija je prošla odlično, vratio sam se kasno u noć odspavao i odma se uputio ka festivalu. Vraćam se i ulazim na festival gdje vidim da su nikli i neki novi štandovi. Prije misije kući sam ostavio figuricu i višak novca, a jutros sam ponio samo ono što mi je ostalo u džepu, a to je skromnih 300 ryoa.Odlučio sam da svratim negdje i osvježim se za dobro jutro.

Ipak sam odlucila da se vratim na festival. Svratih do jednog standa koji je bio prepun ruzama, morala sam da uzmem jedan buket, za svoju dusu. Dobila sam i čokoladicu, tako sam ukapirala da sam i prva mušterija. Krišom ostavih 100 ryoa, nasmejah se i nastavih svoj put.
Sve je prelepo, deca su na svakom ćošku, svi su spokojni i nasmejani.

Kako ovde lepo sunce zalazi. Osecam opojan miriss hrane. Moram da vidim sta to tako divno mirise. Trcim do standa kad ono on pise “BESPLATAN CHIPS I CURRY”. Uh moje omiljeno, odmah sam sela i porucila dve porcije ljutog chipsa🥵
Za stolom mi se pridruzio jedan plavokosi decak. Cutali smo, ali kada smo trebali da krenemo rekao je “Bilo mi je drago sto sam Vas upoznao gðice Izykan”. pitala sam ga odakle zna moje ime on je samo odmahnuo glavom, hmmm, ko moze biti to…

Misija je prošla odlično, vratio sam se kasno u noć odspavao i odma se uputio ka festivalu. Vraćam se i ulazim na festival gdje vidim da su nikli i neki novi štandovi. Prije misije kući sam ostavio figuricu i višak novca, a jutros sam ponio samo ono što mi je ostalo u džepu, a to je skromnih 300 ryoa.Odlučio sam da svratim negdje i osvježim se za dobro jutro.


Tako smo Morihei Ryuji i ja setali ulicom i divili se ovom festivalu.Bilo mi je fascinantno kako ga svake godine ukrase identicno bas po mom ukusu.
Takodje ovo je Ryujijev prvi festival zelim da se provede nezaboravno iako je beba jos.
Ali moju paznju privukao je stand u daljini koji je sluzio za neko kladjenjd.
Prosto nisam mogla da odolim pa sam pojurila prema njemu nadajuci se da ce me sreca pogledati.
I rekla sam Moriheiu:
Brzo se vracamm!!

Te sam se izgubila u svoj toj guzvi i Morihei me je izgubio iz vidokruga.
Dok sam se priblizavala standu za kockanje stara osecanja su mi se vratila.Samo se nadam da mali nece povuci to na mene.Kockanje uopste nije dobro ali svakako cu ga povesti da se zajedno kladimo.



  SABAKU NO RYONA  

Gledao sam kako teta ne staje u ogromnoj rulji i osjetio sam iritaciju kako dopire do mene,naravno da se kockala i naravno da je povela malog Ryujija sa sobom. Bože...s kime ja živim u selu. Ako postoji Bog...izgleda da me baš mrzi.....i ono baš.
Polako sam uzdahnuo da se pokušam smiriti, stavio sam ruke u džepove i polako se okrenuo na petama. I baš kako sam krenuo da idem negdje drugdje, glas duboko u mom mozgu progovorio je u demonskom glasu.
'Baci kockicu i osvoji...nagrade!!!'
Okrenuo sam se nazad ka štandu....koji davež, sad su me i bića iz drugog svijeta nagovarala da uđem u svijet kockanja....mada, nagrade nisu zvučale toliko loše.
Pogledao sam okolo a zatim počeo da se krećem u pravcu gdje alholičarska teta otišla...baš sam glup.



剣術 MUNJEVITI SAMURAJI 剣術
Setajuci se ovom ulicom osetio sam kako su ljudi nekako slozni sto nije bio u istoriji, mislim da bi trebalo da se odrzava vise ovakvih festivala kako bi se ljudi udruzili i da bi se sprecilo vise vekovno krvoprolice... Prijalo mi je da vidim ovo mesto.

Šetao sam tako gradom i naleteo na mesto koje se zove flower street.To je bila glavna ulica cvetnog festivala glde su se nalazile svakakve stvari za kupiti, hrana i mnogobrojni ljudi.Mesto je bilo sjajno,bilo je puno cveća kao i dosta ljudske popurarnosti,takodje mesto je bilo osvetljeno prekrasnim svetiljkama.Bilo je sjajno na festivalu


Držim vrući krompir čvrsto u ruci, pažljivo balansirajući dok prolazim kroz šarenu gužvu na glavnoj ulici. Cvetni festival je u punom jeku — svuda oko mene raznobojni štandovi, ukrašeni girlandama od latica, dok ljudi glasno razgovaraju, smeju se, i prodaju sve: od svežeg cveća do hrane. Ali miris pečenog krompira u mojoj ruci jedini je koji me trenutno zanima.

Pogledam oko sebe, pokušavajući da pronađem mesto gde bih mogao da stanem i pojedem u miru, ali masa ljudi kao da se neprestano kreće, talasi smeha i razgovora prolaze kroz gužvu. Čujem neko dete kako se smeje, a oblak sapunica prolazi pored mene.

Muzika u daljini sve više biva glasnija. Osećam pritisak u slepoočnicama, poznati bol koji dolazi od previše zvukova i haosa. Moraću da pronađem neko skrovito mesto, daleko od svih ovih svetova. Skrećem iza jednog štanda i uočavam mali, mirniji prolaz. Konačno, malo prostora da sednem. Krompir je još topao, para se diže dok ga otvaram, a ja uzimam prvi zalogaj. Pored mene prolaze ljudi u raskošnim cvetnim kostimima, ali u ovom trenutku, jedino što osećam je miris hrane i blagi osećaj olakšanja.




Dok sam sedela u kafani sa Karinkushiem primetila sam da se Ryuji unervozio mozda je odgladneo zato sam mu se izvinila i ustala sa recima da cemo se videti opet.I potrcala u potragu da nadjem nesto mom malom da pojede.
Setala sam ovom prelepom ulicom razgledajuci sve standove pokusavajuci naci hranu za bebe.
Ali ova guzva mi je dosta otezavala…

Proslo je sigurno neko vreme mali Ryuji je sve vise i vise nervozan mislim da cu se morati vratiti kuci da ga nahranim pa da se vratim.Ali necu jos da odustajem mislim ds cu prvo otici da bacim jednu partiju kockica pa da odem srecna kuci sa najvecom nagradom ako me sreca pogleda..



  SABAKU NO RYONA  


Dok sam uživao u poslednjem zalogaju vrućeg krompira, primetio sam ženu kako trči kroz gužvu, nervozno držeći bebu u naručju. Svi su oko nje činili svoje; neki su se smejali, neki razgovarali, ali ona je delovala potpuno izvan ritma ovog veselja. Pogledala je u sve strane, kao da traži spas.

Beba je plakala, a žena je očigledno bila u panici, pokušavajući da pronađe nešto za nju. Iako nisam mogao da čujem šta govori, mogao sam videti kako se njeni pokreti ubrzavaju s očiglednim stresom. Možda je to bila potraga za hranom za bebu, a možda je jednostavno bila izvan sebe zbog gužve.

Kada sam završio s jelom, odlučio sam da se krećem dalje. Krenuo sam polako ulicom, nastavljajući da posmatram festival, ali slika te žene i njenog malog deteta mi je ostala u mislima. I dalje su me okruživali zvukovi i svetlost festivala, ali osećao sam potrebu da pronađem neki mirniji deo grada. Nastavio sam ulicom, nadajući se da ću pronaći neko mesto gde ću moći da se opustim i uživam u ostatku festivala bez daljeg uzrujavanja.




Videla sam da od ovoga nema nista Ryuji ne prestaje da place mislim da cu morati da upitam nekog za pomoc.
Stala sam i posmatrala ljude ko bi mi delovao pristojno da mogu da mu se obratim uopste..

Ali stvarno je bila ogromna guzva i svako je vodio svoja posla ne zeleci da obrati paznju na mene..
Taman kad sam mislila da odustanem i odem da se kockamcza hranu primetila sam gospodina sa crnom kosom i plavim pramenovima koji je gledao par trenutaka u mom smeru pa je nastavio da gleda svoja posla odlucila sam da cu njemu prici.

Potrcala sam prema njemu pokusavajuci da ga stignem.Trceci sam govorila.

Izviniteee gospodinee mozete li da staneteee!!

Nisam mogla toliko brzo da trcim sa malim i da se skocentrisem da ga ne izgubim u svoj toj guzvi pa sam odlucila malo da usporim ali da pomno pratim njegove korake dozivajuci ga nadajuci se da ce se okrenuti.



  SABAKU NO RYONA  

Dok sam polako hodao ulicom, upijajući atmosferu festivala, začuo sam uzbuđene, pomalo panike u glasu žene koja je trčala prema meni. Pogledao sam u njenom pravcu i primetio kako nosi bebu. Prilazi mi i obraća mi se. Njena zabrinutost bila je očigledna, a u njenim očima sam video potrebu za hitnom pomoći.


Izvolite.

Rekao sam učtivo mada znao sam da će sada sigurno tražiti nešto od mene samo je bilo pitanje šta će to biti.

Kako mogu da vam pomognem?

Upitah, nisam želeo da ovo traje duže nego što treba. Nadao sam se da neće da traži od mene da čuvam malog. Izgleda ružno, mora da je na tatu. I dalje sam nastavio da se smejem čekajući njen odgovor.


Konacno uspela sam da ga sustignem onako sva zadihana prisla sam gospodinu koji me je primetio i stao.
Ljubazno me je pozdravio i upitao kako moze da mi pomogne.
Gde sam ja na to rekla:

Da li znate za neki stand u blizini gde ima prikladna hrana za mog malog..
Malo sam se zanela u nekom razgovoru i primetila sam da je gladan a selo nam je dosta dalje odavde.


Podelila sam sa njim svoj problem i dalje sva zadihana nadajuci se da ce mi pokazati pravi stand ili mi bar pomoci da ga pronadjem.
Biti majka je jako tezak posao moram priznati…

Pa sam htela da vas pitam da li mi mozete pomoci jer dosla sam sa prijateljima ovde ali oni su se zagubili u svoj ovoj guzvi..



  SABAKU NO RYONA  

Klimnuo sam glavom i nasmejao se, nažalost, nerazumevajući njen problem. Ipak joj se obratih veoma ljubazno i smireno.


Razumem, mora da je jako naporno,

rekoh pogledavši bebu u njenim rukama. Bila je tako mala.

Srećom, znam gde možete naći nešto prikladno za malog. Nedaleko odavde, iza onog štanda sa cvećem, ima prodavac koji nudi sveže pripremljene obroke za decu.

Njene oči zasijale su od olakšanja. Bilo mi je drago što sam mogao barem nekako pomoći.


Ako želite...mogu poći sa vama...

Sačekao sam par sekundi i video da me možda ova strankinja nije razumela. Kada sam shvatio da možda ne može sama ponudio sam se da pomognem. Nisam želeo da se izgubi. Festival je zaista velik i to bi moglo da se dogodi vrlo lako a ja nisam želeo da nosim na duši ovo dvoje.


[/center][/i]


Na moju molbu klimnuo je glavom gde sam se ponadala da ce mi dati potvrdnu informaciju.

Zatim je odgovorio da zna stand sa hranom za decu gde sam se bas obradovala dalje ga nisam ni slusala moram priznati.
Ponudio se da me odprati do tamo na sto sam klimnula glavom sa velikim osmehom i rekla:

Jaooo spasio si me znala sam da treba tebi da pridjemm.

Zatim sam zastala primeteci traku sela vodopada..drugog sela.
Ali sam se trudila da ne obracam paznju nisam htela nikakav konflikt kad se vec ponudio da mi pomogne jos bi bila u nezgodnoj situaciji zbog malog..
Pa sam samo nastavila sa pricom:

Bila bih ti jako zahvalna kad bi posao sa mnom jer vidis kolika je guzva..



  SABAKU NO RYONA  


Nakon što je poželela ponovo moju pomoć, uhvatio sam je za ruku i polako, pažljivo na dete koje je nosila sa sobom, počeo da se guram kroz masu ljudi na glavnoj ulici.

Još samo malo.

vikao sam joj dok smo se gurali kroz masu. Na kraju, kada smo stigli do štanda koji je imao dečiju hranu, odlučio sam da budem džentlmen i ponudim se da kupim hranu za bebu.

Izvoli. Nadam se da će joj sada biti bolje.

Kada sam shvatio da je beba konačno mirna poželeo sam da odem ali me Ryona u tom momentu pogledala.


Cim sam zavrsila sa pricom uhvatio me za ruku i vodio me sve do standa ali pazljivo da ne bi masa ljudi uznemirila malog.
Kada smo stigli gospodin se ponudio i kupio malom hranu sto je bilo stvarno lepo od njega.
Prolaznici su izgleda bolji nego Ryujiev rodjeni tata…
Ava sam se raznezila na njegov gest i rekla mu:

Jao hvala ti puno stvarno nije trebalo.

Kada se Ryuji smirio gospodin je planirao da ode a meni je palo na pamet da sam mogla za uzvrat da ga castim jednu partiju na mom standu za njegov dobar gest.
Pa sam ga uhvatila za ruku i ovog puta pocela ja njega da vucem kroz guzvu..
Gde se on nije opirao uputeci se ka mom standu nadam se da ima tu kockarsku krv.



  SABAKU NO RYONA  


Dok me je povukla kroz gužvu, osmehnuo sam se, pomalo iznenađen njenom energijom, ali nisam se opirao. Njena zahvalnost je bila očigledna, a način na koji je prešla iz stanja panike u entuzijazam učinio je trenutak neobično prijatnim.

„Nema na čemu, stvarno, drago mi je što sam mogao da pomognem,“

Rekoh, dok smo se probijali kroz masu. Pogledao sam u njenom pravcu, a onda na gužvu ispred nas. Štandovi su prolazili pored nas, a ja sam mogao samo da se nasmejem na situaciju u kojoj sam se našao.


„Dobro, izgleda da nemam izbora. Nadam se da imam dovoljno sreće za ovu partiju,“


Rekoh, spreman da vidim kako će sve ispasti.



Guram se kroz gužvu, ljudi su svuda oko mene, ali ja se osećam kao senka među njima. Festival je u punom jeku ^šarena svetla, mirisi hrane, smeh^ ali za mene je sve to udaljeno, kao da gledam kroz neki zamagljeni filter. Niko me ovde ne primećuje, i iskreno, to mi i odgovara. Sam svoj čovek, ne moram nikome da odgovaram.
Hodam sporije nego što bih obično, kao da nesvesno pokušavam da odložim nešto... šta god to bilo. Ni sam ne znam tačno zašto sam ovde, ali osećam da mora postojati razlog.
Gledam sve te ljude... deluju tako srećno, bezbrižno. Ponekad se zapitam, da li bih mogao ponovo da budem deo toga, da se vratim u njihov svet? Ali svaki put, taj osećaj u stomaku me podseti, previše sam se promenio. Suviše sam skrenuo s puta da bih se vratio.
Znam da nisam ovde zbog festivala. Došao sam jer me nešto vuče ka ovom mestu. Možda je to nostalgija za starim skrovištem, možda krivica koja nikada ne nestaje. Stajem na trenutak, dižem pogled ka šarenim lampionima što trepere iznad mene. Udahnem duboko i nastavim dalje, jer iskreno, šta drugo da radim?

Izlazim iz radnje i sedam na prvu klupicu naspram armani studia. Dok posmatram prolaznike i šarenilo odela, maske, ukrase. Ugledam onu lepuškastu devojku sa fino plavim kimonom kako izlazi iz radnje. Njeni pokreti su lepršavi, a osmeh na njenom licu zrači na način koji mi ne izlazi iz misli. Kada se naši pogledi slučajno sretnu, naglo skrećem pogled u stranu.
Iako se trudim da ostanem u senci i neprimetan, prisutnost mnogih ljudi na festivalu me dodatno uzrujava. Osećam se kao da sam iznenada otkriven, kao da je ceo svet sada uperen prema meni. Crvenilo mi se širi po licu, a osećaj stida, koji nisam osetio dugo, postaje gotovo neprihvatljiv.
Krećem se nesigurno, pokušavajući da pronađem mesto gde bih mogao da se sklonim, ali svetlost festivala je svuda prisutna, što otežava bilo kakvo povlačenje. Možda nisam tražio pažnju, ali sada, kak da sam neplanirano postao centar pažnje, osećam se nelagodno. Pokušavam da se smirim, da ne dozvolim da me njeno prisustvo dodatno uzruja, ali jedino što želim je da se što pre povučem u samoću iz koje sam izašao.

U svom novom kimonu osjećala sam se skroz drugačije, jako mi je drago jer sam svratila ovdje i jer sada imam uspomenu na Flower festival, koju ću zauvijek čuvati. Izlazim iz studija i dočeka me prijatna atmosfera; nasmijani, sređeni ljudi u grupama, puni štandovi, ukrasi i svijetla sa svih strana i razorazni aromatični mirisi ulične tradicionalne hrane. Kada sam zastala da razgledam atmosferu, nisam mogla a da ne primijetim jedno izdvojeno lice, sa uzrujanim pogledom i potpuno sam. Svako ko bi došao na festival bi imao pratnju sa sobom, ali on je samo sjedio i izgledao mi je na neki način potišteno. Bilo je jače od mene i morala sam da mu priđem..

Ej oprosti, znam da se ne poznajemo, ali da li si dobro?


Upitala sam ga i nastala je tišina. Nije me čak ni jednom pogledao, već je zurio u daljinu..

Da li ti je potrebna pomoć? Znam da to nije moja stvar ali izgledaš mi nekako uzrujano.. Ja sam Tamae drago mi je!

Zatečen njenim glasom, nisam odmah reagovao. Zurio sam u prazninu, pokušavajući da ignorišem osećaj nelagode koji me pokorava, ali njeno prisustvo bilo je previše uporno da bih ga mogao samo tako zanemariti. Nisam navikao da mi neko prilazi, pogotovo ovako direktno.
Polako sam skrenuo pogled prema njoj. Njene oči bile su iskrene, bez trunke osude ili sažaljenja, što me na trenutak zbunilo. Očekivao sam da ću je oterati svojim hladnim stavom, ali ona je stajala tu, nepomična, s osmehom čekajući odgovor.
Dobro sam, drago mi je Tamae.
promrmljam tiho, glasom koji nije zvučao uverljivo ni meni samom.
Osmeh na njenom licu nije nestao, i dalje je izgledala zabrinuto, kao da joj moje reči nisu dovoljne.
Hvala na brizi.
dodam, ovog puta malo čvršće, pokušavajući da stavim tačku na razgovor, ali ona se nije pomerila.
Tamae... Njeno ime lebdi u vazduhu, kao nešto što bi trebalo da zaboravim, ali ne mogu. Šta li misli… Verovatno da sam neki čudak…

Konačno su nam se sreli pogledi i samo je tiho promrmljao par riječi, morala sam da nastavim: 

A kako se ti zoveš? I zašto sjediš sam ovdje, da li možda čekaš nekog? Ako je odgovor da, želiš li da ti pravim društvo dok se ne pojavi? 

Odjednom sam počela da ga zasipam pitanjima, pomislila sam da sam možda prenagla i vjerovatno izgleda kao da zabijam nos u tuđa posla. Ali ono što me je sprječavalo je bio njegov pogled, koji je bio kao kod uplašenog djeteta iako je on odrastao čovjek. 


Pomislila sam: "Ako ga ostavim na miru, neću moći da prestanem da razmišljam o njemu. Ali opet možda i nije moj posao da zabijam nos u tuđe živote." 

Jel slobodno ovdje?- Upitala sam ga sa osmijehom na licu, čisto da ne bi pomislio da sam neka jeziva radoznala djevojka.

Pogled mi se zadržava na njoj na trenutak, njena pitanja odzvanjaju u mojoj glavi, previše odjednom, ali nekako me nije iznervirala. Možda zato što nisam navikao da neko pokaže ovoliko interesovanja.
Ishido,“ kažem tiho, skrećući pogled, pokušavajući da se saberem.
Ne čekam nikog… samo... sedim.“
Osetim kako mi srce ubrzava, njena prisutnost deluje čudno utešno, a opet me čini zbunjenim. Kad je pitala da li je slobodno, na licu joj se pojavio osmeh koji je delovao iskreno. Progutam suvi vazduh.
Slobodno je... ako želiš da sedneš, izvoli.”odgovorim, pokušavajući da zvučim normalno, ali čujem sopstveni glas koji je pomalo nesiguran. Pomislim kako je možda bolje da ne preterujem s odbijanjem. Ako već hoće da ostane, neka ostane, ne znam ni zašto me toliko dotiče što je tu. Šta li uopšte pokušava?

Uuu Ishido? Baš lijepo ime. Onda ću sjesti ovdje, nadam se da si raspoložen za malo društva, Ishido.

Bio je baš sladak, nekako nije bio bezobrazan i neprijateljski nastrojen, možda se samo postidio.

Reci mi, Ishido.. da li ti se dopada festival? Jesi li posjetio sve štandove ovdje? Ovo je moj prvi put na ovom festivalu i bila sam na nekoliko štandova. Ne znam za tebe ali ovaj festival je po mom mišljenju baš zabavan i ova silna gužva opravdava to moje mišljenje!

Počela sam blagu i površnu temu, čisto da vidim da li je raspoložen za razgovor ili ipak želi da ga ostavim na miru, ali možda nema srca da me odbije?

Nasmejem se, više za sebe nego njoj, kada kaže da joj se sviđa moje ime. Nije često da ga neko pohvali, ali ona to izgovara sa takvom lakoćom.
Hvala,“ kažem, skrećući pogled prema šarenim svetlima festivala. Dok priča o festivalu, trudim se da ne delujem previše distancirano, iako se osećam nespretno u ovakvim situacijama.
Festival... pa, nisam obišao štandove, osim armani stodia… Madam mislim da kimono nije za mene, kada vidim kako tebi i ostalima stoji.“ odgovorim, slegnuvši ramenima. “Došao sam iz drugih razloga, ali sam svratio da vidim atmosferu, ali… ne znam, nije baš moj stil. Previše ljudi.
Pokušavam da se opustim, iako njena energija i entuzijazam kao da pritisnu moj zid od distance. S druge strane, bilo bi nepristojno da je samo oteram.
Drago mi je da ti se sviđa,“ kažem nakon pauze. “Gužva je, da... zabavna, valjda.”Moj ton je pomalo tih, ali ne želim da delujem neprijateljski. Gužva mi uopšte nije zabavna, ne znam zašto sam to izgovorio, ali samo osetio da trebam to reći. Možda razgovor neće biti tako loša stvar, posle toliko vremena… Prva osoba s kojom sam progovrio nakon nekoliko meseci. Nisam znao šta da je pitam pa sam se osećao kao čudak.

Hahaha, nema na čemu i drugi put!

Izgovorila sam kroz smijeh.

Ma šta to pričaš? Besmislice! Ja bih baš tebe i mogla da zamislim u kimonu! Trebao bi da ga uzmeš i isprobaš, imaš lik i tijelo za njega.


Konačno sam uvidjela da je počeo da se opušta, pa sam nastavila:

Ehh, ne znam baš. Ja i nisam neki ljubitelj krcatih mijesta, ne volim kad ne mogu da progovorim od buke. Ali gužva i puno ljudi me neće spriječiti da posjetim različita zanimljiva mjesta! Samo ih sve ignorišem i gledam svoja posla.

Izgovorila sam dok sam se osvrtala okolo, posmatrajući velike grupe ljudi. Moram napraviti prvi korak, ovo je moja prilika da ga upoznam!

Nego, Ishido.. Kažeš da nisi obišao cijeli festival? Ako nemaš ništa u planu, da li si za da odemo na neko mirnije mjesto gdje nema puno ljudi?

Njene reči, iako izrečene kroz smeh, uspevaju da me potpuno zbune. Kimono? Ja u kimonu? Ne mogu da se setim kada je neko poslednji put govorio o meni na takav način. Skrenem pogled prema svojim rukama, osećajući nelagodnost, ali ipak je nasmešim, više zbog njenog entuzijazma nego zbog same ideje.
Kimono? Nisam siguran... to nije baš za mene,“ promrmljam tiho, pokušavajući da ne delujem potpuno odbojno. Da ne ispadnem nepristojan odlucio sam i ja njoj dati kompliment.
Tebi baš lepo stoji taj kimono, fino ti se slaže uz kosu…
Dok ona nastavlja da priča, primećujem da je njena energija zarazna. Slušam je dok govori o gužvi i njenom stavu da ignoriše sve oko sebe, i po prvi put u dugo vremena osećam da se smeškam, makar malo. Deluje kao neko ko jednostavno uživa u trenutku, bez previše komplikacija.
Kada predloži da odemo na mirnije mesto, osetim kako mi srce opet malo ubrzava. Bilo bi lakše izbeći sve ovo, ostati u svojoj tišini i pustiti da festival prođe kao i svaki drugi. Ali s druge strane... možda bi bilo dobro probati nešto drugačije.
Možda..“ odgovorim, osećajući kako me opušta njen ton. “Gde bi ti volela da idemo?
Skrenem pogled ka njoj, ne baš siguran u svoj sledeći korak, ali odlučan da ne bežim od razgovora.

Hahaha, daa.. mislim ni ja ih bukvalno nikad ne nosim, ali pošto mi se ukazala prilika, rekoh što da ne!

Možda je bio malo nesiguran u sebe, ali mi je uručio jako lijepe komplimente, na koje ja nisam mogla da prećutim.

Stvarno tako misliš? Hahaha pa hvala ti puno, Esau ga je lično sašio. On je pravi majstor, stvarno zna kako da procijeni šta će kome najbolje stajati..

Nakon što sam ga upitala da prošetamo, izmamila sam mali, ali sladak osmijeh na njegovom licu. Prihvatio je moj prijedlog sa malo nesigurnosti i nedostatka samopouzdanja, trebala bih da mu pokažem da znam baš da budem prijatna i zanimljiva!

Reci mi Ishido, jel voliš igre na sreću?

Primetim kako se njena energija ne smanjuje, i to me tera da se osećam malo bolje, manje napeto. Očigledno uživa u razgovoru, a njena spontanost me iznenađuje. Kada pomene kako Esau zna šta će kome stajati, samo klimnem glavom, iako ne mogu da zamislim kako to funkcioniše. Hmhhh… Esau…
Da, izgleda da stvarno zna svoj posao.“ kažem, ovaj put nešto opuštenije. Njena lakoća u vođenju razgovora mi pomaže da se malo olakšam.
A onda me zatekne pitanjem o igrama na sreću. Nasmejem se, kratko, skoro nesvesno. Igre na sreću? To je nešto što nisam očekivao.
Pa… iskreno, nisam neki veliki fan,“ odgovorim iskreno, slabo sležući ramenima. “Nikad nisam bio srećne ruke u takvim stvarima.
Pokušavam da se uklopim u temu, osećajući da bi bilo nepristojno da jednostavno odbijem svaki njen pokušaj. “A ti? Nego… Usput sam video neke ljude kako bacaju kockice i dobijaju jak novac… Možda tamo?“ Hitro i odlučno sam ustao, dok je ona i dalje sedela. Pružao ruku kako bi i ona ustala, gledajući je u oči.
Flower Street IMG-2731

Tako je! I ja sam mislila na štand sudbine! Pravo da ti kažem, nisam ni ja neke sreće! Dva puta mi se potrefilo da sam dobila dobru nagradu i to je to! Hahahaha..

Pomislila sam da je ovo dobra prilika da se bolje upoznamo i zbližimo, ali odjednom sam uvidjela veliku razliku u njegovom stavu i ponašanju. Odjednom je skočio na noge i pružio mi ruku, odavao mi je utisak kao da je njegov karakter bio na ugašen sve do sad! "Kakav džentlmen!"-Pomislila sam.

Pružila sam mu ruku, pomogao mi je da ustanem i uputili smo se ka štandu sudbine. Ljudi je idalje bilo na sve strane, ali on se ponašao kao da su nebitni i bio fokusiran na našu malu priču:


Nemoj da se uznemiriš ako ne dobijemo ništa, hahaha! Ipak je bitna dobra zabava!- Izgovorila sam kroz smijeh, imajući osjećaj kao da ćemo se lijepo provesti!

Nakon što smo izašli iz kockarnice, nastupila je blaga tišina. Vidjela sam u njegovim očima da je bio malo neraspoložen i snužden. Nisam htjela da ga zapitkujem u vezi nepoznate žene, jer sam znala da ću tako samo pogoršati situaciju. Dan je bio lijep i prijatan, pa sam htjela da ga oraspoložim vedrijom i lakšom temom:

Baš je toplo danas, zar ne? Uh od onog silnog igranja i pričanja mi se osušilo grlo, pade mi napamet da sam na putu ka Omai fast foodu vidjela štand sa limunadom kod Bajija, i bilo je poprilično velikog reda kod njegovog štanda pravo da ti kažem! Jesi li možda za čašu limunade?


Dok sam čekala njegov odgovor, razgledala sam prirodu okolo, slušala cvrkut ptica i raznorazne zvukove manjih insekata u travi. "Proljeće je stvarno u svom najboljem obliku"- Pomislih..

Blaga tišina koja je usledila dok smo izlazili iz kockarnice zapravo mi je prijala, ali osjećaj nelagode se polako uvlačio u mene. Tamae je to, naravno, odmah primetila, i iako je vešto izbegavala temu koja me pritiska, njen predlog o limunadi me malo oraspoložio.
Limunada... zvuči odlično,“ rekao sam, pokušavajući izmamiti osmeh. “kod Bajia kažeš, ha?“ nisam siguran mislimo li na istog Bajia… Sećam se Bajia iz sela vodopada, prvi i poslednji put da sam ga video bilo je u hali za sastanke.
Dok idemo ka tamo, trudim se dopustiti mislima od malopre da pobegnu u zaborav. Umesto toga, uhvatio sam se za vedrinu trenutka i pokušavao se fokusirati na zvukove prirode koji su jedva prodirali kloz buku ljudi, i na Tamae, koja je, i ne znajući, malo po malo sklanjala stisak patnje sa mojih ramena.

Ah ovde je veoma bucno za sad ali izgleda cak i ako su kasni sati da zabava ovde ne prestaje

Uh osecam se vec umorno ja ne znam ko ce sada kuci ici

Rekoh ja koji sam vec se zaputio prema svojoj kuci



Flower Street Uchiha-logo-by-chanxgg-dcnrsmc-fullview
Nakon što sam pošla i pozdravila se sa Ishidom, imala sam neki čudan osjećaj. Inače uvijek vjerujem svojim instinktima, ali sada nisam bila sigurna o čemu je tačno riječ. Samo znam da razlog nije bio Ishidov stav i karakter koji me je uznemirio, zapravo skroz naprotiv, razumjela sam ga.

Počela sam da se šetam ispod drvoreda Sakure i razmišljala šta li je to stvaralo neki čudan osjećaj u mom stomaku. Da li je to možda zbog limunade? Ne vjerujem zato što mi je zapravo jako prijala, pa sam pomislila da možda samo umišljam.

Uživala sam u zvuku prirode, proređenih sunčevih zrakova koji su prodirali kroz krošnje trešnjinih drveća i slušala raznorazne zvukove ptica i manjih insekata. Pala mi je napamet Akai. Razmišljala sam se gdje li je ona sada i kada li ću je opet vidjeti. Već je počela da mi nedostaje i nadala sam se da će mi ubrzo uputiti pismo na moju kućnu adresu.

I tako sam se šetala sva zamišljena Flower streetom, sve dok na kraju ulice nisam ugledala žensku figuru u prelijepom maslinasto zelenom kimonu. "Kako prelijep kimono"- Pomislila sam, sve dok se nisam još malo približila.. kao da sam je opet nekako prizvala.. stajala je, pored ulice, moja mala Akai..