Plantaža čaja

Plantaža aromatičnog čaja, koju s ljubavlju održava jedno malo selo, predstavlja pravi dragulj u ovom delu sveta. Prostirući se na 10 hektara, plantaža odiše prostranstvom i harmonijom, nudeći prekrasan pogled na beskrajne redove čajnog grmlja koje mirno raste pod plavim nebom.

U središtu plantaže, među zelenilom, smeštene su nekoliko šarmantnih kućica. Ove kućice, okružene cvetnim vrtovima, predstavljaju savršeno utočište za radnike i posetioce, koji tu pronalaze mir i predah nakon napornog dana berbe. Dok sunce polako zalazi iza obronaka, plantaža se pretvara u pravi raj za oči, dok se u vazduhu širi opojan miris sveže ubranog čaja.

Sunce polako sviće, bojeći nebo narandžasto-ljubičastom bojom. Mislio sam da ću ranije doći do plantaže, ali uskratile su me neke fine dame na putu ovamo. Prema poslednjim informacijama, glava Kurokumo klana se nalazi na plantaži. Misija je bila prosta - kidnapovanje mete što nije bio toliko težak posao. Nešto opuštenija misija za danas. Šetao sam lakim koracima dok je još bio polu mrak - birao sam alternativne putiće kroz lavirint od čaja. Miris je bio lep, skoro opojan - ali sam se držao i dalje svoje kolonjske vodice. Polako, ali sigurno, prilazio sam kompleksu kućica u kojima su za sad članovi Kurokumo klanova odmarali. Još nije bio kraj meseca - te žetva još nije počela tako da su ove kućice bile prazne.

Idealne za svakojake samonere ili bandite koji su znali kako ciklus čaja zapravo funkcioniše. Hajper sensom mogao sam ih osetiti. .Jedan, dva, tri.. Osmoricu, svi u svojim sobama. Pomalo relaksirajuća situacija. Nisam bio raspoložen za borbu, možda je bilo do dobrote onih devojaka ali.. Umirile su mi mračnu chakru na neko vreme. Kako polako prilazim ambaru, moja chakra se utihuje - nisam želeo da protivnik na bilo koji način dodje do moje lokacije koja je za sad bila južni zid ambara. Pognute glave, nastavio sam da se šunjam do centra aktivnosti, vireći na svakih 20 metara kako bih potvrdio pravac. Gledajući po arhitekturi lepe kuće, gledao sam dal mogu na oko da procenim gde bi se nalazila 'glavna' soba iliti soba gde je glava klana spavala.

Proverio bih puls, da slučajno ne ispadne da sam ubio čoveka - što nisam. Srce mu je mirno kucalo, sve sam mislio da ću morati još jednom jače da ga šutnem al neka ga. Polako bih krenuo da ga dižem, prebacivajući ga preko mojih ramena, noseći ga poput najfinijeg armani šala. Prilazeći balkonu, zatvorio bih vrata iza sebe kako ne bih stvarao promaju a potom sam skočio nazad medju čaj. Dočekajući se na noge, krenuo sam lako i elegantno da trčim u pravcu nalogodavaoca. Ovakve lake operacije mi ponekad i prijaju, čisto da se odmorim od svog ubijanja i haosa koji se dešava u svetu. Nakon ostavljanja onesvešćenog tela na dogovorenom mestu, osigurao sam ga metalnim žicama a potom bih nestao s lica mesta, završavajući operaciju.