Ninja World

Powered by Forumotion™

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in
new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Ulica Miyuri

Jedna od najprometnijih ulica u gradu. Gotovo kada god ne pada kiše po njoj se održava neki mali karneval, a dok pada teško je hodati njom od velikog broja kišobrana.

Ulica Miyuri Q5gVpZm



- Večni kreator nindža sveta -
Hodao je polako i osmatrao svaki detalj izgradnje novog sela. Bilo je potrebno da sve cevi budu uklopljene gde treba i da odvodnja tolike količine vode bude bez propusta. Kiša nije padala celog dana i već se u polu izgradjenom selu osetila živost. Iz zgrada se čuo smeh dece, ponegde čak i odraslih ljudi što je bila retkost u ovom svetu.

U Miyuri ulici zakazao je sastanak sa odredjenim ninjama. Njihove prijave u selo su bile odobrene ali bilo je potrebno dodatno izučiti njihove persone i osobine sada kada su postali njegovi saborci.

Neočekivani susret u ulici Miyuri

Ryona Aoki
Vinno
Susetsu Sakai
Morihei
Bado Shunsui

Nakon sto je konacno izasao iz svog stana niz dugo spustanje niz stepenice jer lift idalje nije bio izgradjen Isarashi bi odmah izasao na ulicu koja je prolazila pokraj njegove zgrade. Kako je izasao na ulicu poceo bi lagodno da seta ka malo ruralnijim oblastima jer smatra da bi tu mogao naci nesto korisno.

Dok je tako setao kisa je kao i uvek kapljala i njegova odora je polako postajala mokra ali njega bas nije bilo birga jer koliko je dugo vec u ovom mestu Isarashi se navikao da stalno kisne i bude mokara, moze se reci da je Isarashi jednostavno postao imun na istu



 ✇ Sve si samo Umislio ✇
Kako je Isarashi lagano hodao imao je potrebu da pripali jos jednu i malo se opusti. Te je uzeo i stao je u podnoziju neke zgrade koja je bila tu u ulici i jednostavno bi zapalio jos jednu kako bi mogao lagano i smireno da se opusti uz u zubore kise

Ulica Miyuri Tumblr_pa2tb14p8w1x02c11o1_500

Kako je tako lagodno poalio i povukao prvi cim odmah bi ga malo opustio. Isarashi se jednsotavno skroz opustio i pokusao je da uziva u zuboru kise sad dok cami i neradi nista bar ima svoje cigarete koje moze da zapali i u kojima on uvek uziva jer vidi njjih kao dobar nacin opustanja



 ✇ Sve si samo Umislio ✇
Kako je lagano zavrisio sa cimovima jednostavno bi pacio pikavac koji nije ni morao da zgazi jer pre nego sto bi ga zgazio sama kisa bi ga ugasila i on tu vise nije imao razloog da ga zgazi, a samim tim ako ga nezgazi nece iskaljati japanke koje je obuo to je jos jedna prednost.

Kako je lagano hodao on je idalje imao mesto na koje je hteo da ode te je polako hodao i lagodno se zaputio ka Ruralnijim delovima sela gde bi sada u jutarnjim satima trebala biti gradska pijaca iz koje moze uzeti brda stvari da konacno napuni svoj frizider vec jednom da jede kao gospodin.



 ✇ Sve si samo Umislio ✇
Nakon kratkog puta Isarashi se vrati nazat do ulice kako bi mogao odneti namirnice od kuce. Isarashi je u jednoj ruci drzao namirnicu a drugu je imao slobodnu i smirneo ju je drzao u dzepu krajnje gledajuvci u oblacno nebo dok je pokusavao da uziva u prizoru sivih oblaka da a mu kisa konstantno Ne upada u oci sto je bilo krajnjne tesko.

Svakako Isarashi je lagaodno hodao i video je par ljudi koji prolaze pokraj njega ali nista nije video specijalno i samo se fokusiraio da odnese ovo do svoje kuce i vec jednom da napuni taj frizider kako bi Isarashi imao neku hranu u njemu da ima sta da jede.



 ✇ Sve si samo Umislio ✇
Isarashi je lagodno hodao po blagoj kisici kad se nebo naglo razbesnilo. Jaki pljuskovi su velikom brzinom jednostavno krenuli da padaju i Isarashi je bio svestan da ima malko da pokisne jer su trenutne okolnosti takve da on mora pokisnuti bar malo.

Kako je Isarashi kisnuo njegova zgrada bila je u krajnjoj blizini te je on krneuo brzim hdoom ka njoj jer koliko ga god bilo briga sto ce da pokisne nije bas zeleo da previse pokisne i nije zeleo da kese pokisnu te da puknu sto bi znaiclo da mora sve da nosi u rukama i zbog toga je bio malko ubrzan te je odmah usao u zgradu.



 ✇ Sve si samo Umislio ✇
Kako je hodao i Sktinicario put bi ga doveo do ove ulice. Isarashi je voleo ovu ulicu jer je ona uvek davala smirenu estetiku koja je njega opustala. Nikad nije bilo previse ljudi samo par koji prodju ili neko ko sedi ovde jer on takodje obozava mir isto kao i Isarashi.

Isarashi kako je izasao imao je nagon da Zapali jednu te se oslonio na neku limenu ogradu i izvadio svoj ziper te je upalio cigaru koju je drzao u ustima. Nakon toga bi udahnuo duboko i i izbacio gust duvanski dim koj bi ga smirio

Ulica Miyuri Tumblr_npgdrtTfyy1svir81o9_500

Losa je ovo Navika, ali smiruje

Rekao je Isarashi samom sebi ne bi li nakon toga uzeo jos jedan dubok dim



 ✇ Sve si samo Umislio ✇
Kako je lagodn pusio cigaru ljudi su prolazili i odlazili svaok je gledao svoj posla tako i Isarashi. Neobicno mu je bilo sto je ovoliko ljudi u ovoj ulici, ne prolaze toliko ljudi kroz ovu ulicu Isarashi se pitao sta bi moglo da bude pre nego sto bi rekao u sebi zbunjen ne znajuci sta je ovo

Zasto toliko ljudi prolazi kroz ovu uliciu. Ovo je krajnje ne ocekivano

Videvsi mase ljudi koja dolaze to je narusavalo Isarashijev mir i on jednostavno vise nije imao zleju da ostane ovde. Kako ih je slusao uzeo je cigaru i udario je nogomu pola cigare koje ostalo te je opet u sebi rekao

Kakva steta bilo je jos pola cigare

Rekavsi to on je otisao dalje da pronadje neko krajnje Mirno Mesto



 ✇ Sve si samo Umislio ✇
Krajnje Pospan lagano je setao kroz ulice uptuivsi se prema svom stanu. Kao i ranije kroz ulice prolazila je neka manja guzva koju Isarashi idalje nije voleo jer je morao da se gura kroz istu i tako dodje do kuce.

Svakako posle nekoliko minuta upronog gurkanja sa ljudima Isarashi je uspeo da dodje do ulaza u sovj stan. Kisa je lila lagaon a Isarashi je lagodno usao u zgradu zaputivsi se stepenicama ka svom stanu znajuci da ce biti iscrpljujuc put



 ✇ Sve si samo Umislio ✇
Divus se probija kroz Amegakure tokom jednog od tipičnih kišnih dana. Nebo je sivo i nisko, dok se teške kapi kiše neprekidno slivaju niz ulice. Ulica kojom prolazi je prekrivena morem kišobrana u svim bojama i veličinama, koji se ljuljaju pod pritiskom vetra. Zvukovi kiše, koja bubnja po platnu kišobrana i pogađa kaldrmu, stvaraju umirujući ritam, ali i neku vrstu haosa, zavisi kako za koga. Vetar mu povremeno donosi mirise sveže kiše, mokrog kamena i daleke hrane koja se sprema u obližnjim štandovima. Zvukovi su prigušeni, kao da je kiša stvorila svojevrsni omotač koji prigušuje buku grada. Osećaj smirenosti prožima ga, iako je okružen neprestanim kretanjem i gužvom. Jednostavno je navikao da je to čar ove ulice.



Ulica Miyuri Output-onlinegiftools

Kada sam ostavila Ryujia otisla sam do ulice Miyuri ne znam ni sama zasto.
Ova kisa i mir mi prijaju nekako u ovom trenutku zelim biti sama.
Sela sam na obliznju klupu gledajuci prsten na mojoj ruci dok su suze same lile niz obraze.Pogled mi je bio tako prazan a u glavi mi je samo odjekivalo
,,Nije preziveo misiju…,,
Gekko je bio moje svetlo na kraju tunela otac naseg sina..Nije bilo poslednjeg pogleda niti pozdrava sto nikad necu preboleti.

Emocije su se mesale u meni prevladavala me je bol,tuga i strah i sve se to pomesalo u veliku mrznju.Zelela sam samo osvetu gde ce svi osetiti moj bol.Mom sinu su oduzeli oca ja cu njima sve sto oni vole neko mora platiti.
Mracna chakra se talozila sve vise u meni polako brisajuci staru Ryonu..
Zatim sam ustala sa klupice i pocela da setam dok je kisa pljustala i padala po meni.



  SABAKU NO RYONA  
Smoren i tužan sam došetao nazad do Sela skrivenog u kiši. Festival je polako završavao a ja ionako nisam bio zainteresovan u ništa sem kockanja i tako sam potrošio većinu para. Koji gnjavež, promislio sam sam u sebi a zatim stavio ruke u džepove svoje jakne.
Na trenutak sam zastao kako bi pogledao nazad u nebo iz koga su slabe kapljice kiše tapkale po mom umornom licu. Bilo je lijepo, malo uznemiravajuće ali lijepo, moje misli su polako odlutale na nešto što se desilo na festivalu. Sve je išlo normalno dok neki čovjek tamno plave kose i prosječne visine nije prišao Ryoni. Ne znam šta je ali je to nešto jako uznemirilo.
Polako sam uzdahnuo i zamahnuo te misli duboko u svoj mozak a obda kad sam pogledao ispred sebe  vidio sam tetu pomalo uznemirenu...
"Spomeni đavola i pojaviće se...."
Polaganim korakom sam se pojavio iza leđa i nježno je potapkao po  ramenu da joj obratim pažnju na mene.
"Oj, si tu baba?"



"I do not fear death. I fear only that my rage will fade over time."

Tako dok sam setala osetila sam blagi dodir koji me je uhvatio za rame nisam obracala paznju nije me ni zanimalo.Planirala sam samo nastaviti sve dok me nije nazvao BABOM odmah sam se okrenula i ugledala da je to Morihei.
Potrcala sam mu u zagrljaj sva u suzama te mu rekla:

Morihei bila sam toliko naivna ubili su ga Morihei nisam ga zastitila…

Tu sam zastala i samo nastavila da placem nadajuci se da ce mi bar tad biti lakse kad sam se poverila mom prijatelju.I dalje zeleci da se svetim nece ovo proci tek tako.



  SABAKU NO RYONA  
Prije nego što sam imao išta da kažem teta me je uhvatila u opak i čvrat zagrljaj. Nisam me mogao pomjeriti te sam samo stajao tu sa mrtvim pogledom na licu...dovoljno je sranja za jedan dan za mene.
"De de...."
Nisam znao šta se dešava te sam je samo potapšao po leđima, šta joj je tačno onaj čovjek rekao ....pitao sam sebe te okrenuo pogled ka nebu.
"Reci mi šta se tačno dešava...?"
Htio sam više da saznam, koga tačno su ubili...ko je tačno ovaj misteriozni čovjek iz Ryoninog života?



"I do not fear death. I fear only that my rage will fade over time."

Tako drzala sam Moriheia u cvrstom zagrljaju i plakala de me je on upitao sta se tacno desilo jedva da sam mogla da odgovorim na to.
Jecala sam i pokusavala da progovorim..

Onajj…covek mi je rekao da Gekka vise nema umro je na misiji i ostavio je Ryujia da zivi bez oca…Morihei poslednja trunka nade je umrla te minute u meni..
Cak mi je i prsten doneo…


Pogledala sam u prsten te prekinula sam sa pricom cutajuci u zagrljaju sigurno jos par minuta.
Osetila sam tamu u sebi i pustila sam pustila Moriheia iz zagrljaja promenivsi naglo izraz lica.

Delovao je kao da se druga osoba probudila u Ryoni.

Obrisala sam suze i drhtavim glasom sam rekla.

Dobila sam poziv od specijalnog doktora oticicu i nauciti epske tehnike medicine i osvetiti se svima svi ce patiti..Osveticu se i za najboljeg prijatelja i za oca mog deteta..Dobrota me je samo naterala da patim..
#card1451



  SABAKU NO RYONA  
Gledao sam izraz na njenom licu i neka  mračna jeza me je prošla. Mogao sam i sam reći da je teta bila sad u dubokoj mrakači koja je teška da se osvjetli, pjesčani oklop  koji je bio obavijen oko nje polako se raskidao kao da je bila bjesna. Ali iskreno, znao sam taj osjećaj koji je ona osjetila. Osjećaj kako te tama polako uzima,guta u sebe i onda ispljuje kao neku žvaku sasvim dobro je bio poznat meni i mom tijelu.
Slušao šta mi je pričala i samo sam mogao da klimnen gpavom ko koza koja jede travu i gleda u svog pastira. Kada je završila primjetio sam drhtnju i nagib u njenom glasu, nešto se promijenilo u njenom izrazu. Drugačije je od prije.
"I dalje ne razumijem pola toga, ali vjeruj mi baba...tvoj odgovor nije u osveti. Vjeruj mi, osveta će te samo ostaviti sa većom  prazninom...gledao sam mnogo ljudi poput tebe, koji su tražili osvetu, ali nakon što su je dobili nisu bili isti, promijenili su se., napravio sam dramatičnu pauzu a zatim je tupnuo po čelu kažiprstom lagano.
Ljudi se boje promijene nego bilo čega drugog na ovom svijetu, u našoj krvi je da imamo strahove, strahove od novoga. Ono sto ti osjećaš je i meni poznato. Naravno, neću te spriječiti. Tvoj posao je tvoj posao.Nije me briga šta radiš sve dok nije pretnja selu."
Povuko sam prst i stavio ruku nazad u džep. Kiša je polako ojačala, zvukovi kapljica kako udaraju o  oluk bila je glasna, ali imao sam osjećaj da su Ryonine misli u njenoj glavi bile glasnije. Znao sam da kad osoba nešto odluči neće da stane dok ne ostvari to. Takav sam i ja, u nadi da se odreknem klana i da postanem svoj borac, moram da nastavim dalje i ne okrećem se. Tako je, vjerujem da sam dobio pismo od mog ujaka. Pitam se šta je napisano tu. Ali za sada, moram da utješim Ryonu, moram da pokažem svjetlost u mraku svojoj drugarici.



"I do not fear death. I fear only that my rage will fade over time."

U ovom trenutku najiakrenije nije mogao niko da me odvuce od moje smislene ideje a to je da se svetim.Ali sam se suzdrzala da ne odem od Moriheia ili ga povredim vec da ga saslusam prijatelj mi je ne zelim da me Rikuto tako vidi da ne postujem prijatelje.
Dok sam slusala Moriheia videla sam da je poput stare Ryone naivan..Misli da ce dobrota sve resiti.
Ruka mi je polako odlazila u torbu gde je kunai ali svest mi je i dalje bila tu te sam se odmah zaustavila i nastavila da ga slusam.
Te me je tupnuo po celu svojim prstom..
Kada je zavrsio kisa je jos jace padala gde nas niko ne moze cuti ni videti a moja ideja je postajala sve vise obestinjiva mogla sam imati pomocnika.Nauciti Moriheia sta je bol ninji.

Morihei takva sam i ja bila i pogledaj dokle me je dovelo…to nije opcija.Ja necu odustati od svoje ideje cak cu i tebe spasiti ove naivne dobrote imam predlog.

Tu sam zastala i izvadila kunai iz dzepa i dalje samo drzajuci ga u ruci.

Moj plan je da se domognem moci koja ce ispuniti ovu prazninu u meni..Napravicu laboratoriju van sela koji nece naskoditi selu a tu cu raditi razne eksperimente i domoci cu se raznih moci.
Posto si i dalje dete i drag si mi moram priznati.Zelim da ti dam opciju da mi budes pomocnik gde ces i ti dobiti jednaku moc i postati trostruko jaci.Rekao si da zelis da se dokazes i da te vise niko ne nazove mali pa ovo je prilika.
Zar ne zelis imati nadljudsku moc??


Zatim sam zastala napraveci dramaticnu pauzu gledajuci ga sa tamom u ocima dok je kisa sve jace i jace pljustala.
#card330
Drzala sam kunai u ruci koji sam uperila u njega i rekla mu.

Morihei prijatelji smo neka ovo ostane izmedju nas jer mnogo ljudi zeli doktorsku moc koju cu ja dobiti.Nemoj mi upropastiti plan jer ako jos neko sazna za njega nazalost ti ces me ispuniti.

Ovo sam rekla zeleci da ga zastrasim nikad ne bih digla ruku na svoje prijatelje.Rikuto bi tako zeleo da bude.



  SABAKU NO RYONA  
Ryona, ti si idiot.
Je ono što sam joj želio reći direktno u lice. Više nego bulo šta htio sam da je na licu mjesta lupnem jednim udarcem po glavi, ali moje tijelo se nije pomjerilo. Mozak je radio sam od sebe i slušao Ryoninu ponudu. Znao sam da je pogrešno, ali duboko u sebi htio sam stvarno ono što mi je nudila. Ni sam ne znam zašto ali ta nada da se dokažem pred svojim klanom, i postanem neko snažniji nego sad što sam.
"Ja....."
Nisam znao šta da joj kažem, pogledao sam u kunai u njenoj ruci te pretpostavio da nemam izbora..a i bio bi gnjavež da se borim sad u selu.
"Svjestan sam šta želiš da kažeš. Ko god da je taj Gekko bio, mora da je bio dobra osoba u srcu kad je njegova smrt tako uticala na tebe."
Nasmijao sam se i nagnuo glavu u stranu te promislio.
"Hmmm...."
Zamišljao sam tako malo te sklopio ruke i zatvorio oči.
"Ne ostavljaš mi izbora ,znaš? Izgleda da moram da pristanem kad smo već ovako duboko u razgovoru. Bilo bi mi i žao. Koji je plan tačno? Sigurno si planirala nešto nakon što upoznaš doktora"
Osmijeh na mom licu je nestao kao Ryujin otac dok sam čekao da mi odgovori. Do duše uvijek sam bio neutralan, nisam mario da li je nešto dobro ili loše sve dok ne prijeti meni ili mojim prijateljima, doduše dosad nisam ni imao prijatelje, pitam se gdje Susetsu.



"I do not fear death. I fear only that my rage will fade over time."

Drzala sam kunai prema Moriheiu dok sam cekala odgovor.Izgleda da ga je zainteresovala ponuda ko bi odbio nadljudsku moc.
Vec mi se u glavi motao kakav bi duo bili i sta bi sve mogli da uradimo zajedno.
Morihei je poceo da prica rekao je da je sigurno gekkova smrt uticala na mene..
Zatim se nasmajao i okrenuo glavu na stranu delovajuci kao da je spreman prihvatiti moju ponudu.

Rekao je da mu ne ostavljam izbora te me upitao koji je plan jer sam sigurno planirala nesto posle casova sa doktorom.
Sto je i istina spremila sam mnogo toga i odlucila sam to podeliti sa njim kad smo vec zajedno u ovome.
Vratila sam kunai u torbu i pocela da pricam:

Znaci prihvatio si moju ponudu sto sam i ocekivala.
Za pocetak zelim da napravimo bazu i laboratoriju sakrivenu van sela negde bas daleko gde ce se sve odvijati.


Zatim sam prisla Moriheiu i ostatak plana mu sapnula na uvo..
Nisam zelela da iko cuje ovo iako je padala jaka kisa.
(dobice to sapnuto u dm)

Odmakla sam se i nastavila normalno pricati

Nabavicemo svu potrebnu opremu i nositi posebna odela sa maskama i rukavicama.
Sta kazes na sve ovo??


Cekala sam odgovor nadajuci se da mu je ova ideja izvodljiva i prihvatljiva..



  SABAKU NO RYONA  
Laboratorija? Oprema...sve je to zvučalo planirano već. Iskreno, teta je mnogo talentovanija nego što joj dam priznanja, da osmisli ovako pametan plan u tako kratkom vremenu je za nekog ko bi trebao da ima titulu jonina a ne čunina.
Na trenutak sam pauzirao, dajući vremena da mi mozak poprimi sve. Ono što mi je šapnula me je posebno interesovalo i način na koji to planira izvesti, ali sam sve jedno klimnuo glavom i opet pogledao u nju.
"Kažem da zvuči odlično."
Napravio sam jednu pauzu i opet se osmehnuo.
"Znaš baba, pametnija si nego što sam mislio. Toliko da ću te prestati zvati baba. Od sad si Ryona. Ryona gnjavež."
Suzdržao sam da se ne nasmijem te pogledao iza nas, gledajući kroz cijelu ulicu oštrim pogledom.
"Nego...oće mali sa nama?"
Upitao sam je i skrenuo pogled na nju.



"I do not fear death. I fear only that my rage will fade over time."

Znala sam da je ovo dobra ideja zato nisam ni trunku sumnjala bila sam spremna na sve.
A on je porazmislio i klimnuo glavom i rekao da mu ideja zvuci odlicno.Sto je nateralo da se pojavi osmeh na mom licu pored svog ovog bola.
I rekao mi je da sam pametnija nego sto je mislio i da nece vise da me zove baba sto mi je laknulo.
Ali kada je izgovorio Ryona gnjavez kosa mi se podigla na glavi…Ali nisam odreagovala na to jednostavno nisam imala volju.
Upitao me je sta cemo sad na sto sam odgovorila.

Ryuji je kod dadilja ako si za i ako si slobodanmogli smo otici na mesto gde sam zelela da bude skroviste i laboratorija.
Pa da osmislimo sta ce biti u kojoj sobi i kako bi to izgledalo i da pocnemo sa montiranjem da imamo sve spremno kada ja zavrsim sa doktorom.



  SABAKU NO RYONA  
Još jednom sam klimnuo u znak  razumijevanje na Ryonin plan. Sad sve što je trebalo je naći mjesto gdje ćemo da ustanovimo laboratoriju, montiramo sve i to je to, naš rad može da počne.
Naravno ovo treba da bude tajna između nas dvoje, a i bio bi gnjavež kad bi bio neko saznao. Pogotovo naš kage, koji 100% ne bi podržao ovo.
Slegnuo sam ramenima na Ryonin predlog i nonšalantno klimnuo glavom.
"Zvuči kao gnjavež, ali nemamo ništa drugo ionako. A i lijepo bi bilo dobiti malo svježeg vazduha. Da se i ti odmoriš."
Polako sam se okrenuo te počeo hodati ispred nje, zatim sam zastao nekoliko metarai pogledao preko ramena, čekajući da krenemo ka kapiji sela.

Poruka mi je pala na vlažan pod ulice kad sam je ispustio.....šta sam upravo pročitao.....? Pogledao sam još jednom poruku, koja je sada bila vlažna od kiše i razcepana na djelovima, pismo od krvi koje je neuredno bilo napisano se zamazalo, a ja sam samo u šoku gledao u pod pogledom očaja.
Doduše, sam pogled nije bio pun mržnje, niti emocija koje ranije nisam pokazivao, bio je pogled koji bi neki zvali mrtvim, pogled kao kad neko posjećuje grob voljenog. Kiša je kapljala svuda. Oskećao sam kako me tuga hvata i jedino što sam želio da se rasplačem...čitava moja porodica, od oca pa do djeda...bila je mrtva. I pod ne poznatim okolnostima. Moj ujak ostavio je ovu zadnju poruku i napisao je svojom krvlju u poslednjim trenutncima.
"Dođavola..zašto smrt mora da bude takav gnjavež?! Zašto ljudi umiru!?"
Upitao sam sebe, dok sam držao svoje lice u rukama, miks emocija koje sam osjećao nisam mogao ni da opišem. Bilo mi je muka, htio sam povrariti, htio sam da budem mrtav u ovom trenutku....sve me je nerviralo toliko koliko. Jedino što je ostalo od moje porodice nisu bili Fuma geni, ali po mom ujaku...ja nisam bio prava Fuma. Radije...kao beba neka crbenokosa žena koja je bila obučena u ratno odjelo me je dovela te samo ostavila na pragu dojoa. Nisam znao šta ili ko je žena bila. Možda neko važan.....ali volio bi da saznam ko? I šta sam ja, odakle dolazim...zašto su ubili moju porodicu, iako je bila lažna i dalje je bolilo biti sam....nisam mogao da trpim i počeo sam da plačem na podu ulice. Nije me ni bilo briga ako se pokvasim....morao sam nekako osloboditi unutrašnji bol koji sam osjećao.
"ŠTA SAM JA!?"
Proderao sam se dok su mi suze curile niz lice, iako sam znao da mi niko neće odgovoriti na pitanje. Htio sam da znam šta sam i odakle sam.



"I do not fear death. I fear only that my rage will fade over time."
Poslednja suzba otišla je niz moj obraz,te sam napokon završio sa histerijom koju sam doživio. Osjećao sam se slabo te sam obrisao lice svojih suza i ustao sa poda. Ispao sam budala, mislio sam da ovaj svijet ninji nije okrutan, i da za plačom i sovetom nikad nema razloga, ali...to nije bila istina. Pomislio sam u sebi te podsjetio se šta sam upravo pročitao,morao sam polako da se smirim te da počnem da razmišljam šta d uradim. Bilo mi je očigledno da sa mačem ne mogu da nastavim,bio bi preslab i protivnici bi me ubili prije nego što bi mogao da reagujem ili da im priđem. U tom trenutku sjetio sam se da postoji biblioteka duboko u seu,skrivena negdje, ali mislim da znam gdje je mogu naći.

Skočio sam na vrh krova jedne zgrade i pogledao na čitavo selo odakle sam stojao, zatim kada sam skrenuo pogled u jednoj direkciji mogao sam odlučiti gdje trebam ići,imam neke stvari koje moram sam da uradim trenutno, ali je pitanje mog strpljenja i vremena koje imam. Ryona, znam kako se osjećaš sad. Obećavam da ću postati snažniji, da zajedno se osvetimo za sve nepravde sveta u kome živimo.



"I do not fear death. I fear only that my rage will fade over time."
Isarashi je Lagano setao kroz ulice ovaj put imajuci Lagan kisobran koji je nosio kako ne bi skroz iskisao i dok je u levoj ruci drzao kisobran u desnoj je drzao cigaru koja je polako sagorevala.

Isarashi je Mirno hodao kroz koju sekundu uzimajuci po cim i nastavljajuvsi dalje razmisljajuci o mnogim temama i o svemu sto je upravo saznao pre jedno 1-2 sata



 ✇ Sve si samo Umislio ✇
Kako je pesacio po kisovitim ulicama Isarashi je izbegavao gomile i jednostavno je ispusio cigaru ne bi li bacio pikavac na patos pustivsi da ga kisa ugasi i samo nastavivsi dalje sa hodanjem smireno pokusavajuci da dodje do svog stana.

Nakon petanestominutnog Putovanja Isarashi je konacno dosao do svog stana i kako je dosao duboko bi udahnuo ne bi li posle smireno razmislio o svemu sto je saznao te zakoracio u svoju zgradu



 ✇ Sve si samo Umislio ✇

https://youtu.be/b3rNUhDqciM?si=h3y6o0V6u940lAfP

Opasan razgovor dve kunoichi

Ryona Aoki
Akai

Nakon sto je Ryona odjurila na svoj "sastanak" sjetila sam da bi bilo vrijeme da odbacim nedje ovog malog i polako krenem za svojim obavezama. Trebala sam se javiti kod Kage-a u kancelariju, nisam znala sta da ocekujem ali, bila sam spremna na sve. Razmisljala sam se da odbacim malog kod Tamae medjutim, nisam imala vremena. Nisam mogla predvidjati da li ce biti kod kuce i slicno, te odlucih da samo odem do Ryoninog stana i vidim da li su mozda njene dadilje jos uvjek tamo. Uhvatila sam malog nazad u narucje i zajedno, krenuli smo nazad ka njegovoj kuci.



Ulica Miyuri Ecbeaaeeb4fdc5f0109351e63183e54b
Ryuji i ja smo se našli tu, nas dvojica šetajući lagano kroz ulicu Miyuri, jedini dio sela koji sam poznavao zato što mi se nije dalo dalje od ovoga istraživati. Ali nema veza sad smo ja i mali tu pa će biti i nešto lakše kad imaš nekoga s kime možeš pričati. Mada je ovaj mali bio izvanredno ćutljiv. Možda zbog cucle u ustima.
"Ryuji šta misliš na ekonomično stanje ovoga svijeta? Ta sva dešavanja sa Daimyoima i to."
Sačekala me je tišina i mrtav pogled Rjujia, svašta....današnja djeca ne znaju ništa. Dok smo se šetali,malo sam probao razviti neku malu konverzaciju ali svaki pokušaj je prošao očajno i sa mrtvim pogledom. Zar su se ovako ljudi osjećali kad su pričali sa mnom? Izvanredan je gnjavež.
Ulica Miyuri 7e5fbdd9c245a1845eb170f8395a9d63
Nakon tišine probao sam da vidim da li ovaj mali ima neko mjesto koje želi da posjeti. Nije prošlo kako sam zamišljao.
Ryuji, da li ovaj...",zagrcnuo sam se,pogled malog je bio jeziv. Vidi se da je na mamu., da li ima neko mjesto u selu koje bi želio da posjetiš?", gledao sam kako mali promišla  a zatim počinje da nas vodi u nepoznatom pravcu, zna više od mene...



"I do not fear death. I fear only that my rage will fade over time."

Susret nakon sastanka

Satoshi
Tamae
Akai

Sad sam napokon bio van te zgrade, uzdahnuo bi u sebi kako je veliki broj ljudi malo iznenadilo a i unervozilo. Nisam mogao ni zaspati! "Patim, a moram da pješačim." te riječi pomislio bih dok sam hodao kroz onu stu ulicu koju sam dosad dobro poznavao, gdje je uvijek padala kiša i gdje je sve uvijek bilo mokro i bledo. Uzdahnuo sam i poršao rukom kroz kosu, kako mi se sve ove čudne stvari dešavale u poslednje vrijeme: Moja porodica, nove sposobnosti, otkriće mog klana, Susetsuov nestanak. Sve me je nekako bolelo, a opet sam morao prećutati. Ninje imaju kodeks gdje ne smiju pokazivati emocije.

"Pa,vrijeme me je da riješim tu misiju. Koji davež"



"I do not fear death. I fear only that my rage will fade over time."
Tamae
Akai

Susret dva reptila

Aron
Kaiman
Giovanni Salvatore
grin

Satoshi je svoj dan provodio u kuci dok mu vise nije dosadilo da bude sam u kuci, tako da je obukao cizme i krenuo van da malo proseta gradom. Cim je izasao krenuo je prema ulici Miyuri jer zna da se tamo uvijek desava nesto zanimljivo i interesantno, dok je setao ulicom vidio je zenu sa malim djetetom i nisu imali kapu ili kisobran koji bi ih stitili od vijecne kise u selu tako da je Satoshi napravio jedno drvo ispod kojeg su mogli sjesti i odmoriti malo od kise, zena se zahvalila Satoshi zbog cega je on bio sretan.



10 ruku, ali koja je prava?
Dolazeći u ulicu Mayuri, osjetio je miris kišnog asfalta i tišinu koja je vladala.Cvrčci su tiho pjevali, a koraci su mu odzvanjali. Svjetla na svakom uglu bacala su oštre sjene, a grad je bio pun tihe energije, gotovo kao da je čekao nešto da se dogodi. Kapljice su se slijevale niz ulične ivice, a on je osjetio hladan zrak na koži, ali nije žurio. Bio je tu, na tom mjestu, pod kišom.Yuudei je tako razgledajući ulicu primjetio plavokosog mladog momka koji mu je odvukao pažnju svojim izgledom. Prišao mu je te se predstavio

"Pozdrav moje ime je Yuudei"

stajao na distanci od 5 metara nije htio da se približi jer nije želio da bude nekulturan. Niti je htio pružiti ruku, ipak je to bio samo stranac. Međutim u njegovom glasu se osjetila toplina, čista želja za upoznavanje jednog mladog šinobija koji bi mu potencijalno pomogao u riješavanju misije. Sa blagim osmhom na licu čekao je odgovor mladog šinobija.

Dok je Satoshi stojao ispod drveta cekajuci da cuje da li ova zena ima jos neku zelju koju bi Satoshi mogao da ispuni, priblizio mu se ninja koji je izgledao vrlo tuzno i ne naspavano. Satoshi se nije htio mijesati u niciji zivot jer ko zna kroz sta je taj covjek sve prosao tako da mu se samo predstavio.
Pozdrav Yuudei, moje ime je Satoshi Senju. Kako ti mogu pomoci?

Satoshi je ovog ninju pitao kako moze da mu pomogne jer ga nikada prije nije vidio tako da mu je vjerovatno potrebna pomoc oko neceg, zato ga je Satoshi ljubazno pitao to pitanje.



10 ruku, ali koja je prava?
Videvši kako je ljubazno odgovorio na pozdrav jednog potnunog stranaca Yuudei je osjetio neku toplinu koji je teško osjetiti u današnjem vremenu.Njegov osmijeh bio je blag i prijateljski, a oči pune nježnosti, kao da ne pripada ovom brzom, kaotičnom svijetu. Prisao je te pruzio ruku nije osjetio nikakvu prijetnju u njegovom glasu ili pokretima njegovog tijela. Kako je pruzio ruku, prijatnim glasom odgovori na njegovo pitanje.

"Drago mi je Satoshi, možda je malo čudna molba ali,"

tu je zastao na trenutak kako bi razmislio da li da ga uopšte pozove da pođe sa njim na misiju da mu pravi društvo. U glavi mu se činilo kao da je proslo
sat vremene medjutim to je bio milisekund njegovog premišljanja.U drugom izdahu je nastavio sa pitanjem

"Da li bi mi pravio društvo na jednoj misiji D ranka. Nije teška misija međutim mislim da ću da umrem pre od dosade."

Zvuk kiše bio je stalan, umirujući, a svjetla uličnih lampi stvarala su zlatne odsjaje na mokrom asfaltu, čineći da ulica izgleda kao scena iz nekog tihog filma.

Yuudei je na Satoshijevo pitanje odgovorio vrlo lagano i naravno Satoshi je bio upravu i trebala mu je neka pomoc, pitao je Satoshija da zajedno podju na misiju D ranka koju bi Satoshi rijesio vrlo lagano bez problema. Tako da je Satoshi bez puno misljenja odgovorio.
Naravno da mogu, hajmo odma poci da zavrsis to sto prije.

Kada je Satoshi pozitivno odgovorio na Yuudaijevu molbu krenu li su polako prema mjestu gdje Yuudai mora odratiti svoju misiju uz pomoc Satoshija.



10 ruku, ali koja je prava?
Kada je prošao kroz kapiju Yuudai se zaputio pravo ka svojoj kući, jer je bio umoran od puta. Kiša je padala kao i obično. Naravno njemu to nije preterano smetalo. Što je dalje išao to mu se sve više i više spavalo. Vjetar je duvao direktno u njegovom pravcu.