Ninja World

Powered by Forumotion™

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in
new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Amegakure kapija

Samo oni koji poseduju pečat sela kiše mogu pronaći put kroz večnu oluju koja ga štiti. Na kraju tog puta nalazi se skromna kapija gde se vrši evidencija prolaza. Kapiju obično čuvaju trojica ninji u smenama.

Ova kapija je bila jedna od prvih sagradjenih struktura sela kiše i ima izgled tradicionalne gradnje. Vremenom se shvatilo da se takvi objekti ne mogu graditi na ovom prostoru već se moraju graditi izdržljivi metalni objekti. Kapija ipak zbog svoje istorijske važnosti zadržala je svoj tradicionalni izgled.
 
Amegakure kapija 69nmSuN



- Večni kreator nindža sveta -
Lagano bih hodao sa Badovim pristailcama ka srcu oluje kako se cini snazne kise i talasi su prelivali ovo mesto i cinili su ulazak u samo Selo Ekstremno Otezan. Svakako Badove pristalice imale su nekakav pecat koj nam je omogucio da prodjemo kroz Istu Oluju i doguramo se do kapije.

Ovaj Pecat je krajenje interesantna stvarcica kako mi se cini

Isarashi je smireno rekao dok je lagodno hodao zajedno sa ostalim shinobijima ka samoj kapiji koja ce ih dovesti u selo koje jos nije u potpunosti gotovo.

Kako su svi dosli do kapije jednostavno su jednostavno pokazali svoja dokumenta i identifikacijona obelezija ne bi li prosli kroz samu kapiju i usli u Amegakure koje je jos u izgradnji.

Kada je dosao red na Isarashija on je jednostavno izvadio sva dokumenta koja je imao u njegovom posedstvu i pokazao ih je trojici cuvara kapije nakon cega bi rekao

Ovo bi trebalo da budu sve infomacije koje su zapisane na papirima

Rekao je Isarashi nakon sto je sacekao par minuta da Strazari pregledaju njegove i ostale papire. Nakon sto su ih pregledali on bi usao u selo i jednostavno bi mogao da nastavi dalje ka gradilistima ne bi li pomogao ostalim ljudima na istim



 ✇ Sve si samo Umislio ✇
Nakon što je dobio pečat sela, ne zna i on kako. Odlučio je da dođe do mesta gde će početi izgradanja sela skrivenog u kopi. Kao što samo ime kaže, selo je na teritotiji gde crni oblaci i pljuskovi ne prestaju. Tako da je svaki dan skoro sličan i imdetičan. Sa novim ciljem, Susetsu treba da započne svoj život u ovovm selu. Ali mora prvo da pomogne u izgradnji. Kapija koja je stjala sama kao znak ulaska u svetliju budućnost, bila je dostojna jednog ovakvog mesta. Pogledao je malo oko sebe i video je već neka poznata lica čuvara. Godpodo čuvari došao sam da pomognem u izgradnji sela. Pogledali su ga i pustili. Nadao se da će posao za koji se prijavio početi. Imao je blagi osećaj treme, stajao je ispred jedinog prozora u svetlu budućnost. 

Susetsu je bio svestan da mora da zapostavi sebe i da se posveti poslu koji mu Bado da maksimalno. Bio je svestan stavri da sada treba da ridi kako mu se kaže. Nije znao kakav posao će mu Bado doleliti. Nije daleko odmakao bio je na svega desetak metara od kapije. Odlučio je tu da stane i čeka dalja naređenja. Naodao se da je njegov drug Morihei primljen. Znači ovo mesto je moj novi život. Pođrljao je Susetsu sebi u bradu.



Susetsu Sakai
Nakon Satoshijeve interakcije sa Badom krenuo je prema mjestu gdje ce se izgraditi Amegakure, dok je isao ljudi koje je Bado Shunsui zaposlio su usmjeravali Satoshija prema lokaciji sela. Tada su mu oni dali pecat bez kojeg se kako oni tvrde put kroz vjecnu oluju nemoze naci. Satoshi je rado prihvatio pecat koji su mu podarili i nastavio je put prema selu.

Svakim sljedecim korakom kapija sela je postajala sve vidljivija i vidljivija konacno je vidio nesto drugo osim oluje, citavim putom pito se kakav ce zivot biti ovdje ako vjecno pada kisa, ali to mu nije bitno samo je zelio pomoci u izgradnji sela i da ima krov nad glavom. Kada je Satoshi stigao ispred kapije ljudi koje je Bado zaduzio su razgovarali sa cuvarima i tada su pustili Satoshija i te ljude u Amegakure.


Amegakure... ovdje je moj dom.

Kada je prosao kroz kapiju osjecao se nestrpljivo i radosno jer nije mogao docekati da upozna sve nove ljude i da bude koristan Bado Shunsuiju, tako da se polako zaputio na mjesto gradnje gdje ce pomoci da se Amegakure izgradi.

Prativši ljude koje je Bado poslao uskoro sam se brzo našao ispred kapije sela. Bilo mi je žao što se nisam mogao ispračiti sa Badom,umjesto toga čim sam izašao šume sa njim on se okrenuo ka meni i rekao da će me njegovi stražari ispratiti do kapije i u velikoj količini papira nestao,leteći uz pravac vazduha i ubrzo nestajajući. Nakon toga čuvari koji su me pratili i ja smo uz brze korake shinobi stila došli do ovamo dok si rekao keks. Polako sam prišao kapiji,ponekad gledajući oko sebe da vidim kakvo je mjesto u kojem ću živjeti biti nalik. Mada malo staro i od slabijeg materijala kapija je sa velikim stavom jačine stajala ispred sela kao da oluja nije ni postojala. Selo je selo bez obzira na kako izgleda ili od kakvog je materijala izgrađeno. Ako možeš da živiš u njemu nije bitno koliko malo ili veliko bilo, ja sam jednostavan momak, sve je za mene isto, to sam pomislio u sebi. Ovo selo je moj novi dom,najmanje što mogu da uradim je pokažem malo poštovanja prema njemu i zahvalnosti prema Badu.

Dohodao sam do ulaza kapije gdje su stajala sada tri čuvara,svi obučeni u ista odjela sa istim pečatima sela koje sam ja imao. Po ovome pretpostavio sam da ima neke veze sa masivnom i opasnom olujom koja je bila oko sela,vjerovatno bez njih ne bi mogao proći. Sad vidim zaašto se  zove selo skrivneo u kiši. Stražari su me pogledali a zatim obavilu jednu evidenciju, na koju sam ja rado pristao. Pokazao sam im svoju oštricu i neke stvari koje sam imao ispod svog ogrtača ,uvjerio sam ih da nije ništa opasno za prijatelje, za ne prijatelje ne bih mogao reći isto.


"Kao što vidite čist sam. Da li imam pravo da uđem gospodo?"  
Pitao sam. Mada po pogledima čuvara mogao sam skontati da me nisu shvatali ozbiljno. Nije mi smetalo, ipak sam bio nizak i  slabašnog izgleda u poređenju sa iskusnim ninjama kao što su oni.Nakon nekoliko trenutaka diskusije i još malo pregledavanja za bilo šta drugo svo trojica su se složila da mogu da prođem. Klimnuo sam glavom kao znak zahvalnosti i ušao kroz kapiju,znajući da će moja priča kao ninja postati interesantnija od ovog trenutka. Moram se nekad zahvaliti gospodinu Shunsuiju. On mi je dao novi cilj koji sada hoću da ispunim.



"I do not fear death. I fear only that my rage will fade over time."

Negdje na putu prema kapiji Bado je uputio Divusa zajedno sa jednim od svojih radnika prema kapiji sela. Njihova priča je bila poučna kao i potvrdna prije nego je Divus nastavio put sa jednim od radnika. Na horizontu nije bilo ništa osim velike količine kiše, koja je vjerovatno i ometala samu prirodu i okolinu ali to je očigledno bio samo još jedan zaštitni znak ovog raja za ljudski život. Tmurno i kišovito vrijeme, je samo bio pokrivač za ono što je ustvari trebalo da bude unutra.

Zastao je na momenat u toj silnoj kiši te je na njega postavljen pečat, nakon kojeg se istog momenta ispred njega stvorio most koji na kojem je u daljini ležala klasična tori kapija. Ovaj region nije bio baš pogodan za gradnju od standardne konstrukcije, te dok je laganim koracima prelazio most i približavao se kapiji primjetio veće količine metala koji će očigledno biti upotrebljeni za izgradnju ostalih objekata u selu.

U jednu ruku mu je bilo drago što je sama kapija napravaljena u klasičnom stilu ali je znao da će zbog toga ovo biti prva stvar koja će morati da bude pod zaštitom puna dvadeset i četiri sata u toku dana.

Ovo neka bude mala amajlija za sreću i prosperitet !

Zastao je ispred kapije i u obližnju vodu iz svoje šake prosuo manju vrećicu ryoa. Zatim sa obližnje hrpe kamena koji je preostao uzeo mali komadić i stavio ga u džep. Nije se pretjerano dugo zadržao na kapiji jer je znao po informacijama koje je dobio da svkakako ima mnogo posla za odraditi, kao i upoznavanje sa ostalim ninjama koji su primljeni pod ideju Shinsuia.

Amegakure kapija Divus15

Zatim je po svom standardnom običaju koji će mu sada očigledno prijati zbog silne kiše i relativne hladnoće, izvadio malu ljutu papričicu iz svoga ranca te nastavio dalje ka unutrašnjosti sela odnosno gradilišta.



Amegakure kapija Output-onlinegiftools
Setala sam sa Badovim cuvarom ka mestu za novo selo.Dok  je kisa toliko jako padala da mi je vec pocela ici na zivce kao i mom pesku..
Kada sam uzela da iscedim malo kosu jer je vec postajala teska primetila sam nesto.
Neki kao pecat na ruci izgledao je kao neki znak..
Mozda je to zapravo kljuc za clanstvo u novo selo ko zna.Verovatno sam gw dobila rukovanjem sa Badom bas namazan potez pomislila sam..

Polako ali sigurno Badov cuvar i ja smo se priblizavali kapiji to ja bas nisam primetila od ove kise.Nego mi je on rekao:
,,Pogledaj uskoro smo stigli!,,
Gde sam ja stavila ruku na celo i pokusala bolje da vidim gde sam i ja ugledala kapiju u daljini.

Priblizili smo se i ugledala sam trojicu cuvarq koja su se samo nasmejali i rekli:
,,Badova dobrota bas zna da pretera kako zensko moze pomoci u izgradnji hahahahaa,,

Vratilo mi se sve iz mog starog sela u kome sam zivela.Tamo su me isto podcenjivali smo zbog pola…
Od jednom ne mojom voljom moje telo oblozio je pesak od besa
#card1451
Gde me je cuvar koji me je doveo ovde uhvtio za rame i rekao:
,,Prekini sa ovim odmah!!,,
Zatim sam izdahnula i kisa je sprala moj sloj peska..
Nisam htela da zbog ovog skandala budem izbacena iz sela koje jos nije ni izgradjeno.
Hteli vi to ili ne ovo je deo moje sudbine.
Badovom cuvaru sam rekla da krenemo i usli smo kroz kapiju prolazeci pored ovih odvratnih cuvara..

Zatim sam podigla glavu i ugledala ostale ninje i neka poznata lica kojima sw nisam nadala..



  SABAKU NO RYONA  

Ispunjena tamom napustila sam festival sva u suzama i odlucila da cu se vratiti u selo i ostaviti Ryujia kod dadilja da ja prebrodim ovaj period..
Od ovog dana vise necu biti ista dobrota me je dovela do ovoga vreme je da iskoristim ono sto umem protiv ovog sveta.
Svasta mi se motalo po glavi dok sam se priblizavala kapiji sela.
Bez izgovorene reci samo sam usla i tako hladno prosla pored cuvara koji su videli pecat pa me nisu pitali nista.
Zaputeci se ka dadiljama koje zive u mojoj zgradi.



  SABAKU NO RYONA  

Posto smo se sve dogovorili zajedno smo setali do kapije sljapkajuci po baricama dok je kisa i dalje pljustala.
Kada smo stigli prosli smo pored cuvara i zvanicno napustili selo.Zaputili se ka novom projektu naravno planirajuci se vracati ovom selu.Ovo ce samo biti mala tajna mene i Ryujia ipak selu ce dobro doci to da smo jaci.

Malo cemo ubrzati Morihei samo me prati!

#card1453
Stvorila sam oblak na kom cu leteti da bih pratila kuda trebamo ici ali necu ici mnogo brzo da me Morihei ne bi izgubio.Zapravo mozda i hocu da mu testiram brzinu.
Pogledala sam ga sa blagim osmehom i rekla mu:

Predomislila sam se necu biti blaga izazivam te da me pratis!



  SABAKU NO RYONA  
Ogromna kapija sela se otvorila i nas dvoje smo polako izašli. Tričuvara su stajala ispred kao i uvijek, čuvajući  pogled na cijeli teren. Ispružio sam ruku i dotakao pečat sela koji je bio na mom tijelu. Crna jakna pomalo veća od mog tijela sad je stajala na mom tijelu, pokrivajuću većinu njega  sa toplim zagrljajem kao što majka pruža toplotu svom dijetetu u hladnom snijegu.
Polako sam pogledao okolo na oluju, prošlo je dosta vremena od kad nisam bio ovdje, osjetio sam kako osmijeh zadovoljstva i iščekivanja se pojavljuje na meni. Iz jakne izvlačim porcelansku masku koja predstavlja lisicu. Lisice...lukave životinje u prirodi,veoma mudre po svojoj prirodi da prežive. U suštini tako sam se ja osjećao. Znao sam da moram da budem lukav i snalažljiv, jer u svijetu ninji biti lukav je sve što je važno. Tako čovjek stiče iskustvo, i tako jedan može zapravo postati uspješan ninja.
#card650
Zatim sam sa poleđine izvukao sjemenu samurai kapu da mi skroz prikrije identitet. Ako sam želio da budem tajan htio sam da izgledam što misterioznije dok to radim.
#card638
Kada sam pogledao u Ryonu vidio sam da je već napravila oblak od pjeska, uzdahnuo sam.
Dok ona može da leti ja moram da šetam,pa bar ću da šeta- Ispravka, sad me izaziva da je jurim...koji gnjavež.
Na trenutak sam zjevnuo a zatim se oko mog tijela pojavio talas elektriciteta.
"Kako si dosadna ponekad Ryona..."
Nasmijao sam se.
"Ali prihvatam tvoj izazov!"
#card173
Pod ispod mene se blago slomio a zatim sam nestao u brzini munje, ne vidljiv ljudskim okom. Pa da vidimo ko će da juri koga!





"I do not fear death. I fear only that my rage will fade over time."
Kako je jaka oluja grmila misteriozna figura je prolazila jasno drzavsi u ruci pecat Amegakurea koji bi joj omogucioda prodje. Kako je ta osoba dosla od kapije sve jasnije i jasnije bi se videla faca tog ninje.

Isarashi je lagodno dosao sa kavanicom nakon cega bi pokazao svoju Amegakure karticu i nakon cega bi nakon kraktih provera bio pusten da prodje.

Hvala


Rekao je Isarashi nebi li par sekundi posle toga zakoracio u svoje selo pripremajuvsi se da se malo odmori



 ✇ Sve si samo Umislio ✇
Iako je prošlo nekoliko sati, osjećam kao da je bilo mnogo više. Sa jaknom  koja je prekrivala tijelo, skinuo sam porcelansku masku i šešir iz razloga koje neću da komentarišem, te polako se krenuo kretati do ulaza gdje su stojali tri čuvara. Dok sam hodao nisam mogao a i dalja ne mislim na Ryonu, na sve što mi je rekla i što je planirala. Malo me je nerviralo, Ryona je bila jaka, mnogo jača kao ninja nego ja, a dofatno što će joj ovaj doktor još pomoći, osjećao sam se slabo. Htio sam da postanem jači. Brzo sam odmahnuo misli te došao pred kapiju i pokazao svoju karticu sela koju su čuvari pregledali detaljno. Zatim nakon što su inspektisali sve klimnuli su glavom i pustili me unutra.
"Hvala."
Rekao sam te krenuo ka ulazu, ali prije toga  me je zaustavio jedan od njih i izvukao nekakvo pismo. Na trenutak sam ga pogledao a zatim vidio da je od Fuma klana, od mog ujaka tačnije...a da, i jesam očekivao pismo, orao dostavljač vjerovatno je doleteo do ovdje da ga dostavi, samo se pitam kako je to uradio pored sve ove kiše.....
Klimnuo sam čuvaru u znak za hvalnosti te se okrenuo na petama i krenuo da hodam kroz kapiju.



"I do not fear death. I fear only that my rage will fade over time."
Nakon dužeg vremena provedenog daleko od novog doma, ponovno isti prizor pred njim. Tmurno i ružno vrijeme ali je svakim korakom dok je prilazio energija stanovnika bila sve bučnija i jača. Pošto kapija sela nije bila vidljiva golom oku nego je bio potreban pečat kojeg je divus imao kao član prizor se otvorio ispred njih. Most koji je vodio preko vode do sela koje je bilo napravljeno od metala većinom. Stražarima je samo klimnuo glavom kao pozdrav i znak da ga propuste, zatim se okrenuo prema njima, te govoreći dao male papiriće koji su na sebi imali zapisanu adresu stambenih zgrada.

Smjestite se ovdje, nije nešto na prvi pogled, ali ovo je dom kakvog možda niste imale... govorim iz iskustva! Na tim papirićima imate adrese stambenih kuli gdje možete dobiti stan. Pošto je moj potpis tu na papiriću neće biti problema.

A pošto je imao obaveza još nastavio je dalje kada je bio siguran da su prošle sigurno kroz kapiju!



Amegakure kapija Output-onlinegiftools
Nakon što smo pratili Divusa do Sela kiše, vrijeme se postepeno mijenjalo i bivalo sve tmurnije i lednije. Ubrzo sam shvatila kako je i nastalo to ime, vjerovatno kiša pada svakog dana. Divus nam je dao papiriće sa našom novom adresom stanovanja, pozdravila sam se sa Akai i rastale se, svaka svojim putem.


Dok sam se šetala, posmatrala sam kraj i shvatila da je ovo mjesto jako depresivno. Malo sam preispitivala svoju odluku o preseljenju, ali možda i nije toliko loše kao što se čini.


Sve dok sam sa Akai, ništa mi više nije potrebno. Trpiću sve, nije mi ni bitno. Ne želim da više ikad budemo razdvojene, sudbina nas je konačno spojila i više ništa ne može da nas razdvoji..


#card1453
#card347
Leteci na mom oblaku od peska u pravcu kapije sela razmisljala sam o svemu.
Naprimer prve stvari da mi se ova kisa sve vise i vise pocela gaditi zato sam otvorila kisobran.
Ali pored toga laboratorija je spremna a ja se isto osecam…Praznina je i dalje u meni mog dragog vise nema niti ce ista moci da ga vrati.Razumem da je ovo ninja put ali ako oni rade ovo ja cu vracati istom merom.Ne moram samo ja bol osecati.
Suze su ubrzo krenule niz moje obraze ali se nisu prinetile od kise.

Cak su mi i najboljeg prijatelja uzeli…i za to cu se svetiti samo da dodje vreme.
Sada je vreme da se malo smirim i raconalizujem ne trebaju seljani primetiti promenu na meni.
Mislim da me se i Ryuji uzeleo vreme je da mu se majka vrati.Jer ako nastavim da tugujem ko ce biti uz njega i on je imao veliki gubitak…nema vise svog cuvara svoju ociju figuru ovo nisam zelela ni najgorem neprijatelju..
Nadam se da ce moji prijatelji biti dobri prema Ryujiu i da mu ta figura tate biti popunjena bar malo..
Moram ostati jaka zelim upoznati jos osoba mozda me to upotpuni da ne moram ds ubijam ali videcemo.

Zatim sam stigla do kapije spusteci se sa oblaka drzeci samo kisobran u ruci.Pozdravila sam cuvare ovog puta i usla u selo nadajuci se da je mali Ryuji dobro.



  SABAKU NO RYONA  
Dobio je poziv da obavi jednu misiju od veoma važnog značaja. Morao je da ode negde u svet i da sabotira komunikaciju nekim ninjama. Naravno morao je prvo da izađe iz sela da bi mogao uopšte na misiju. Tako je i uradio, napustio je kapiju sela pozdravio čuvare i otputovao svojim putem. Otišao je da završi posao za koji se davno prijavio. 



Susetsu Sakai
Ponovo je dobio poiz da ide na još jednu misiju. Ovaj zadatat koji je dobio jedan korak bliže da ostvari svoj san da bude jedan od jačih ninji. Izašao je sa kapije pozdravio čuvare i krenuo svojim putem. Noje mario za opasnosti koje mogu da se dogode, otišao je samo svojim poslom. Morao je da završi svoju misiju što pre.



Susetsu Sakai
Kiša je oštro padala, a ja sam se ponovo našao na kapiji sela,obučen u jedno prosto, ali vodootoprno odjelo koje me pokriva do kraja. Trebao sam ići n misiju sa Ryonom, ali me je ispucala, te sad nemam nekog izbora no da sam odem na tu davežnu misiju, kakav gnjavež bre. Polako se kapija otvaraju, ja izlazim te pozdravbljam čuvare jednim oštrim zapletim podigom ruke, a zatim gledam naprijed.

"Koji gnjavež...",govorim sa iskrom lenjosti te polako počinjem da šetam van granice sela laganim koracima. Ujedno ću se malo odmoriti od konstante kiše jebene.



"I do not fear death. I fear only that my rage will fade over time."

#card1453
Posle uspesno izvrsene misije i odradjenog privatnog poslica vracam se u selo da potrazim Akai.Trebalo bi da je Tamaeina sestra koliko se secam i da je kod nje moje dete.

Leteci tako stigla sam do kapije gde sam se spustila i pozdravila cuvare.Ovog puta se moglo videti da je Ryona dosta raspolozenija nego obicno skoro nikad ih ne pozdravi.
Zatim sam usla unutra jedva cekajuci videti svog sina.



  SABAKU NO RYONA  
Neobicno fin dan u selu bio je znak da ce misija proci kako treba. Malo me obuzimala trema jer nisam znala sta ce me tacno ocekivati ali nekako mogla sam da se uzdam u ovu djevojku, vjerovala sam joj.
...
Zajedno sa Ryonom prosle smo kroz kapiju i uredno pozdravile čuvare.

Vracala sam se nazad u selo nakon uspjesne misije. Dok sam hodala prema kapiji razmisljala sam dje li je Tamae, nisam je odavno vidjela a to mi je malo cudno.. Tek mi je sad palo na pamet dje li je ona mogla da ode kada mi je ostavila malog Ryuija, ako nije bila sa Ryonom gdje li je onda...
...
Prosla sam kroz kapiju i pozdravila cuvare.. Razmisljala sam njih da pitam da li su mozda vidjeli Tamae da je izlazila iz sela ali nema veze... Vjerovatno ni ne znaju ko je ona. Ostalo mi je samo da se nadam da cu je zateci u selu kad se vratim.



ཐི༏ཋྀ


Polako ali sigurno vratila sam se u selo.Ovaj dan je bio prilicno zanimljiv jos sam popila i moj najdrazi sake.
Pozdravila sam cuvare koji su mogli videti Ryujia koji mi je odavno zaspao u narucju.

Usla sam unutra odmah planirajuci odmah da se zaputim ka svom stanu.Da bi ostavila Ryujia u toplom da moze lepo odspavati zajedno sa mnom.I ja se isto osecam jako umorno.



  SABAKU NO RYONA  
U neobičnom spletu okolnosti prvo pitanje koje je Bado pitao stražare je

"Da li je Vinno prošao ovuda". Nakon što su mu odgovorili da nije poslao je odmah po medical tim koji je imao ulogu da ga dočeka i počne lečiti. Spremnost najveštijih ninja sela je jedna od najbitnijih stvari koje diktira bezbednost ovog mesta.

Nakon što je izdao upute stražarima nestao je u nepoznatom pravcu.

Medju svim ostalim problemima koje je morao rešiti ovaj je bio hitan.

Stigavši do kapije zaputio sam se ka stražaru da ga obavijestim o Badi i pošaljem pojačanje ali izgleda da me na neki način preduhitrio. Dočekao me medicinski tim koji me ujedno i uputio o Badovom povratku te su krenuli sa tretmanom liječenja. Oporavak ne bi trebao biti previše dug s obzirom na spremnost medicnskih ninje koje su vodile brigu o meni.

Ogato i ja prolazili smo zajedno kroz masivnu kapiju sela. Na ulazu su stražari tiho ćutali, puštajući nas da prođemo bez pitanja. Ipak, dok smo pricali o svemu sto se izdesavalo u proteklom periodu, osjećala sam određeni pritisak, ali i potrebu da pomognem Ogatu na ovoj misiji. Zadatak je bio jednostavan, vratiti sveti artifakt...laganica..Dok smo se udaljavali od sela, osjećala se napetost u vazduhu. Nije bilo vremena za odmor.



Amegakure kapija Ecbeaaeeb4fdc5f0109351e63183e54b


Lepo je vratiti se kuci..

Nikada nisam mislila da cu ovo reci za ovakvo tmurno mesto ali zavolela sam ga.
Ovde sam se osecala kao stranac kao da mi ovde nije zapravo mesto.Ali kako su godine prolazile sve se promenilo…
Ovde sam stekla nove prijatelje koje u spoljnom svetu nisam mogla.Smeh mog Ryujia cak i zvuk kapljica kise su sada moj mir.To je jedino sto me ispunjava i baca moju bol i prazninu sastrane.
Zato sam jedva cekala da se vratim nazad!

Sljapkajuci po baricama priblizavala sam se kapiji sa osmehom na licu jedva cekajuci da cujem i vidim mog malog.Pozdravljajuci cuvare usla sam u svoje selo uputeci se pravo ka mom stanu zeleci da provedem sto je vise vremena moguce sa Ryujiem dok ne krenu druge kvalifikacije na kojima se moram pojaviti.Moram priznati da je tesko uskladiti majcinski zivot i zivot ninje ali sta je tu je.
Nadam se da ce Ryuji jednog dana biti ponosan na mene i da ce krenuti istim putem!
Lako je reci treba docekati…



  SABAKU NO RYONA  
Kada smo stigli do kapije ,tu su stojala trojica nindzi koja su cuvala ulaz u selo,
pustili su nas da prodjemo kada su zavrsila sa proverom i sa evidencijom.Pozdravio
sam se sa Akai i zahvalio joj se za sve ,dok je nestajala u daljini nervozno sam pucketao
prstima i gledao u nebo,nisam mogao oprostiti sebi takve greske i automatski krenuo ka

"Wagani dojo"

da treniram.
Nije me interesovalo sto sam bio umoran od puta ,nisam cak hteo ni da pojedem nesto pre
treninga samo sam se uputio tamo sa namerom da se u neku ruku "kaznim".

Pred kapijom je kao i uvijek padala kiša, ili možda bi oluja bolje opisala ovaj fenomen koji je štitio selo pod kišom. Kapija se otvorila i ja sam iskoračao iz nje. Čuvari bješe pozicionirani ispred kapije, čuvajući selo od zalutica koje su bile dovoljno srećne da prođu kroz ovu monstruozu bez pečata. Sa uzdahom, stavio sam kapuljaču jakne, kapu i masku preko sebe i krenuo kroz gustu oluju. Da nisam  imao pečat ovo vjerovatno ne bi bilo moguće tako da hvala Amegake-sami.



"I do not fear death. I fear only that my rage will fade over time."
Nakon duge misije vratio sam se istim putem gdje sam i izašao, velike putove gdje sam putovao bar sedmicu ostavli me je umornog i gladnog. Mada pogled na selo mi je odmah smirio tu gladnoću, znajući da sam sad napokon u svom divnom toplom domu. A sa parama koje sam dobio mogao bi se i fino počastiti. Koračao sam do stražara s kojim sam već bio poznat,pozdravio se a zatim ušao nakon što su otključali kapiju.



"I do not fear death. I fear only that my rage will fade over time."