Sato Village

U dolini duboko u planinskim predelima nalazi se selo Sato, gde tri moćne porodice drže sve konce u svojim rukama. Kroz vekove su porodice Katoji, Yamaguchi i Takahashi razvile bogato nasleđe u zemljoradnji. Katoji su poznati po uzgoju najkvalitetnijeg pirinča, Yamaguchi se ističu u voćnjacima i vinogradima, dok Takahashi dominiraju u stočarstvu. Ostali stanovnici sela, posvećeni su radu na imanjima ovih porodica, doprinoseći njihovom velikom bogatstvu i uticaju u regionu.

Stigao sam u Selo Sato, skriveno duboko u planinskoj dolini, dočekan mirnim pejzažem polja i voćnjaka kojima vladaju tri moćne porodice - Katoji, Yamaguchi i Takahashi. Već pri dolasku, seljani su počeli pričati o misterioznoj kocki koju je jedna od porodica nabavila od trgovca iz dalekih zemalja. Veruje se da je ova kocka isklesana od strane bogova, što je porodicu koja je poseduje izdiglo iznad ostalih.

Otkrio sam da glavna porodica Yamaguchi, koja sada poseduje ovukocku, ima svog megdandžiju - najboljeg borca među njima. Prema verovanju u selu, jedini način da se kocka dobije je izazvati i pobediti ovog megdandžiju u borbi. Ova situacija je dodatna napetost među porodicama i stvara dinamiku rivalstva koja potresa Selo Sato.

Dok sam istraživao dalje, osećao sam tenziju i strepnju među ljudima, ali i odlučnost da se suoče sa sudbinom koja im je nametnuta. Moj dolazak u Selo Sato nije slučajan; postao sam svestan da je moja misija da uđem dublje u ovu zajednicu i da se suprotstavim njihovim izazovima. Svestan sam da će moj put biti ispunjen testovima hrabrosti i veštine, ali sam spreman da prihvatim sve što me čeka.

Sa odlučnošću koja je tinjala u meni od trenutka kada sam saznao za kocku, koračao sam prema mestu gde se, prema seljanima, nalazio megdandžija glavne porodice. Bio je to muškarac visokog stasa, sa ozbiljnim izrazom lica koji je odisao samopouzdanjem. Oko nas su se okupili ljudi iz sela, posmatrajući nas sa znatiželjom i tihim strahom.

"Ja sam Yasgar, došao sam da izazovem megdandžiju u borbu za kocku", izgovorio sam glasno i jasno, osećajući kako mi srce ubrzano kuca.

Megdandžija me je pogledao izazovno, ali bez reči, pokazao je da prihvata moj izazov. Tada smo stali u stav pripremljeni za borbu. Pripremio sam se da pokažem sve što sam naučio i sve što sam stekao u svojim dosadašnjim putešestvijima. Ovo nije bila samo borba za kocku, ovo je bila i borba za uspostavljanje kakvog takvog mira u selu Sato.

Uradio sam znake rukama stvarajući korenje koje je poletelo ka protivniku.

#card1214

U trenutku kada sam mislio da je borba gotova i da moj napad ne može da promaši, protivnik se podelio na dva dela stvarajući potpuno identičnog sebe. Borba je očas posla postala izuzetno teža. Znajući da nemam izbora nego da nastavim borbu odradio sam znake rukama i četiri zemljana vuka pojurila su ka protivnicima. Dva na jednog dva na drugog.

#card96

Još jednom sam pomislio da će moji vukovi biti učinkoviti i da će protivnike rastrgati na sve strane, ali obojicu su se ponovo podelili i sada se ispred mene nalazilo čak 4 megdandžije koji su čekali svoju priliku za napad. Nisam želeo da im dam to zadovoljstvo pa sam izdužio svoju ruku u obliku drvenog kolca prema prvom sa leve strane, a zatim stvorio drveno korenje koje je pojurilo da ih sve proguta.

#card1212 #card1214

Moj napad bio je delimično učinkovit, prva dva protivnika bila su na zemlji potpuno poraženi, ali ne pre nego što su na mene poslali baraž različitih napada. Prvi napad me je iznenadio i nisam uspeo u potpunosti da ga kontriram, dok sam od ostalih uspeo da se odbranim stvorivši zid. Zatim sam pored zida stvorio klona koji je uronio u zemlju i pokušao sa sobom da uvuče i prvog sa leve strane.

#card90 #card93 #card103 #card95 #card94

Još jedna u nizu podela mog protivnika desila se meni pred očima. Morao sam brzo da nađem način da to nekako rešim. Zatvorio sam sebe u kupolu sa malim prozorom ne bih li video šta se dešava, a zatim poslao talas zemljanih podrhtavanja koji utiče na sve njih.

#card108 #card104 #card101 #card379

Opcija broj dva je lik pored mene.

Konačno sam imao malo sreće moj napad pogodio je gotovo sve protivnike. Prvi sa leva opet je izveo tehniku u kojoj se podelio na dva dela, a onda je usledio niz cunami talasa kojima je moja kreacija uspela da odoli. Kreirao sam drveno korenje tako da ne ošteti moju kreaciju, ali da napadne podjedako sve protivnike.

#card1214

Dmg je 1000.

Kupola je bila dovoljna da me odbrani od prvog napada dok sam drugi napad morao da ublažim svojim zemljanim štitom. Nakon toga stvorio sam četiri gladna zemljana vuka koja su pojurila ka protivnicima. Izgleda da tehnika deljenja zahteva velike količine chakre pošto su delovali iscrpljeno i nisu je više koristili. 

#card92 #card96

Nikako nisam uspeo da privedem borbu kraju, a već sam ostajao bez chakre. Stvorio sam drveni kolac i ispalio ga u svoju kupolu nakon što su svi napadi upućeni na mene prošli. Nakon toga sam stvorio drveno korenje koje je pojurilo ka protivnicima ne bi li ih ubilo. Jedan od protivnika opet se podelio na dva dela.

#card1212 #card1214

Dmg 1000.

Odbrana protiv napada bila je na mestu, svi napadi bili su uspešno odbijeni od strane moje strukture, a zatim sam se bacio na poslednjeg protivnika. Nadao sam se da ću uspeti da ga dobijem ovog puta pre nego što se opet podeli na dva dela. Odradio sam znake rukama i ka njemu poslao veliki broj igli koji ga je napao iz svakog ugla.

#card106

Protivnik je opet uspeo da izbegne moj napad, pa sam odlučio da promenim taktiku i ovog puta pokušam da ga uvučem u zemlju svojim klonom. Stvorio sam klona koji je odmah zatim zaronio u zemlju i pokušao da protivnika uvuče zajedno sa njim. Napadi poslati na mene bili su negirani od strane moje kupole.

#card95 #card94

Konačno posle mukotrpne borbe koja je dosta potrajala kraj je bio blizu. Poslednji protivnik bio je uvučen u zemlju i ostalo je još da se posao dovrši. Izvadio sam svoj kunai i prišao megdandžiji odajući mu počast za ovakvu borbu i brzo mu prekratio muke. Klon je nestao, a u mojim rukama našala se ogrlica koju sam skinuo sa vrata pobeđenog protivnika. 

#card330 #card19

Iza mene je ostala mukotrpna borba, a sada sam koračao ka glavnom članu porodice, nosivši sa sobom ogrlicu koju sam skinuo sa vrata megdandžije. Srce mi je kucalo brže dok sam se približavao njegovoj rezidenciji, svestan da je ovo presudni trenutak moje misije.

Vrata rezidencije su bila širom otvorena, a unutra me je dočekao mir i tišina. Glavni član porodice sedeo je za velikim drvenim stolom, gledajući me sa izraženom radoznalošću. Prišao sam mu smireno, pokazujući mu ogrlicu kao dokaz pobede u borbi.

"Gospodaru, došao sam da preuzmem kocku koju ste stekli od trgovca iz dalekih zemalja. Verujem da je ona ključni deo mog puta i da će mi pomoći u mojoj misiji", rekao sam sa poštovanjem, pružajući mu ogrlicu kao znak da sam spreman za ono što sledi.

Taj čovek je pogledao ogrlicu, a zatim me pogledao duboko u oči. Posmatrao me je trenutak koji je delovao kao večnost, pre nego što je konačno klimnuo glavom u znak odobrenja.

"Ti si se dokazao kao dostojan izazivač, Yasgar. Kocka je tvoja", rekao je mirnim glasom, pružajući mi mali drveni kovčeg koji je držao u rukama.

Sa kockom u svojim rukama, osećao sam kako se konačno približavam cilju svoje misije. Spreman da nastavim dalje, okrenuo sam se i izašao na vrata ne bi li što pre otkrio da li je to ono što sam tražio.