4/4
Izmoreni i povređeni, bežao sam kroz šumu. Eksplozije su iza mene osvetljavale noć, dok je Shiroi Enma bio u poteri. "Moram ih nadmudriti", pomislio sam, dok sam tražio put ka slobodi.
"Desno, kroz ovu klisuru", pomislio sam. Kroz uske prolaze i preko kamenitih staza, konačno sam našao sklonište. "Ovde ću se odmoriti", rekao sam sebi, dok sam pokušavao da se oporavim. Osećao sam kako mi adrenalin polako jenjava, ali nisam mogao da se opustim.
"Jesam li uspeo?" pitao sam se, gledajući prema horizontu.
"Da, mislim da jesam", odgovorio sam sam sebi, gledajući prema horizontu. "Sada moram biti tih i strpljiv."
Dok sam ležao u tišini, slušajući šumove noći, znao sam da sam preživeo. Ali znajući Shiroi Enma, ovo je bio samo početak. Morao sam biti spreman za sve što dolazi.
Dugo sam ostao skriven u senci stena, pokušavajući da se oporavim. Svaka sitnica oko mene delovala je kao potencijalna pretnja. Zvukovi noćnih ptica, šuštanje lišća na vetru, čak i sopstveni dah - sve je delovalo kao znak opasnosti. "Moram ostati pribran", ponavljao sam sebi, dok sam proveravao svoje zalihe.
Ujutro, sunce je polako probijalo kroz gustu šumu, donoseći novu nadu. "Ovo je moj trenutak", rekao sam sebi, izlazeći iz pećine. "Moram nastaviti dalje."
S obzirom na ranije iskustvo, znao sam da ne smem ostaviti nikakve tragove. Svaki korak bio je pažljivo promišljen, svaki pokret pažljivo planiran. "Moram biti nevidljiv", govorio sam sebi, krećući se kroz gustu vegetaciju.
Dok sam se približavao granici šume, srce mi je ubrzano kucalo. "Ovo je moja šansa za bekstvo", pomislio sam, posmatrajući izlaz iz šume. Ali pre nego što sam mogao izaći, čuo sam poznate zvuke. Shiroi Enma su bili blizu.