Visarionov skroman dom

(Visarionu je bili malo cudno kad ga je devojka uhvatila za ruku nije ocikavao takvu reakciju pa je nastavio da se sarmantno smeska slusajuci njenu pricu .)

„Visarion,Visarion“ ponovi njegovo ime posebnim akcentom.

Njen um je bio pomućen ali san koji je nailazio bio je poput oluje koje briše sve pred sobom. Zbog nepoznatog raloga ona sama nije mogla da se seti svog „poslednjeg momenta“. Sećala se škole, odeljenja, svoje grupice, svega toga skupa ali nabacanog kroz nepoznati vremenski i ne hronološki poređan redosled. Da li je prvo išla u školu ili se prvo sastajala sa društvom u kući? .. Ništa joj nije išlo redom..

„Nije mi nešto sve potaman pa bih krenula“ brzo izgovori i krene ka njemu da se pozdravi.
Poljubila ga je kratko i slatko u obraz, poput malog deteta a onda krennula do ulaznih vrata.


„Oćemo popiti jednom taj viski?Možda kad ne budemo moglii da zaspimo jednom i nećemo da sanjamo te kobne snove..“ reče okrenuvši se na jednoj nozi, dok joj je leva ruka več dodirivala kvaku.

(Vec ide a ? Mora da kafa nije bila dobra pomisli Visarion smeskajuci se , osmeh je krio mnogo toga sto on nije pokazao a onda ustade te rece gledajuci u Hitomi .)

(Dodirnu ibraz u koji ga poljubi te spusti ruku a onda nastavi da pijucka kaficu gledajuci kroz prozor , nije imao neke planove za danas pa bi radije ostao kuci i posmatrao prirodu kroz prozor .)

(Kada je popio kafu obukao se a onda izasao vani , htio je ponovo otici do obliznje kafane kako bi popio neko lepo pice i osvezio se usput , mozda bi i pojeo nesto jer je bio gladnjilav , dok je razmisljao o hrani zacu se krcanne njegovih creva nasmejak se i prosaputao .)

(A onda krenuo prema ulicama.)