Victory Square

Trg pobede je jedno od glavnih mesta okupljanja gradjana Keona. Nedaleko je od gradske kuće, poprilično krcata, služi kao veoma dobru lokaciju za šetnju i razgledanje, kao i raznorazne kampanje, dešavanja i govore koje grad može u budućnosti da održava.

Jedan deo grada je zamenio za drugi. Put ga odvede do trga pobede gde se nekako besciljno vrteo po trgu među sve one ljude koji su najverovatnije za razliku od njega imali neki cilj. Došao je do jednog manjeg mesta gde je bila jedna ploča podignuta koja je bila idealna da se tu malo smesti, seo je potom. Prolazila mu je kroz glavu neka doza dosade sa neravnomernim nervozama.

Udahnuo je kratko, to je po njemu označavalo da nakon specijalne misije je nekako sve usporilo i do te mere stalo da mu ništa pod interesantnim nije spadalo. Otkako su se vratili on nije ništa posebno radio što ga je podsetilo da svoje telo mora održavati i snagu mu uvećavati, što bi se moglo isto reći za imanje koje je aktivirao kada se tamo pojavio Na hranu nije ni mislio, niti mu je stomak davao ikakve znakove.

Pažnju mu je skrenula jedna osoba koja mu se odjednom približila na nekih 5-6 metara od onog mesta na kom je sedeo. Pomalo zamišljen i negde u svome svetu je bivao prekinut u tome i pogleda tu osobu kojoj dade kraći odgovor.

Može, što da ne. - reče to nekim pomalo dosadnim glasom.

Prišao je još bliže i seo je malo na tom betonu, samo što je bio malo dalje od njega. Pratio ga je pogledom analizirajući tu osobu i primeti da nosi kačket na glavi. Mogao je lako primetiti da je taj kačket malo zaboden iznutra i vidi se da su dva manja dela kačketa išla ka gore kao da prekrivaju nešto oštro ispod kačketa što bi se moglo nalaziti na glavi, to ga natera da ga upita.

Kao da ti neki šiljci bodu taj kačket, šta imaš ti to ispod, rogove? - upita ga malo znatiželjno

Nakon njegovog otkrivanja da stvarno poseduje rogove na glavi koji su za njega pomalo bili čudni jer ih po prvi put u novom životu vidi. Kada bi uporedio sa onim rogatim stvorenjima iz prvog života koje su istrebljavali zbog njihovih nasilnih radnji opasnih po živote ljudi ovo bi bilo potpuno drugačije, što mu dade da se malo zapita.

Ne bi se reklo, viđao sam gore stvari, a da čovek ima rogove je mala beba u poređenju sa takvim stvarima. Kako se zoveš, momče?

Po izgledu je bio dosta mlađi od njega.

Bilo je i vreme da se upoznaju onako kako dolikuje kada dve osobe uđu u konverzaciju jedna sa drugom. Ubrzo nakon njegovog otkrivenog imena, u trenutku kada se predstavio, on reče.

Možeš me zvati Genjo.

Onda je izvadio kesicu koja je bila providna i mogao je jasno videti da tu ima kikiriki, te odgovori.

Dugo ga nisam jeo, ali je dobar.

Onu kesicu sa kikirikijem što je držao u svoj zahvatu je spustio i iscepao kesicu na pola da je više otvori i ponudio ga. On uze malo kikirikija koji mu povrati osećaj za ukus. Prošlo je nekoliko dana otkako je zadnji put nešto jeo pa mu je ovo došlo taman.

Slabo, nema se vreme za hobije, više se fokusiram da preživim u ovom novom svetu.

To ga podseti da ga upita.

Šta je s tobom, jesi li oduvek ovde ili si i ti došao kroz reinkarnaciju?

Ustade Riromendo da protegne noge dok je jeo kikiriki pa je onda neki povetarac tako dunuo da mu je jednostavno prijao. Nalet vazduha mu njegovu dugu, plavu kosu ponese i ide mu direktno u lice kao da ga je osvežavao pre nego što je odgovorio.

Može se tako reći.

Onda uze još malo kikirikija sa one pocepane kese koja se nalazila na betonu pored njega.

Malo mu mrak na oči pade čim se pitanje odnosilona priču koja zahteva pozadinu. O tome nikome ni reč nije govorio, samo kratku verziju, i to samo jednom. Zatvorio je oči i prstima pređe preko njih, smrči mu se pogled i ustade sa tog betona.

Hvala ti na dobrom razgovoru i društvu, izvini moram da idem sada.

Pokušao je čistiti svoj um dok su kroz isti prolazili crne misli, ne crnije od one proklete tame koja izjede svet i privede joj kraj kom posvedoči u svojim poslednjim trenucima. Nestade sa tog mesta, ko zna gde ode.

Nakon par mjeseci, Shin se odlucio aktivirati i poci u setnju.Posto ovih dana uopste nije izlazio iz kuce zbog pandemije koja je vladala uslijed nekog virusa, Shin je provodio svoje dane u kuci pisajuci knjige, praveci bitove, muziku i slicno.Bio je kreativan iako atmosfera nije ispracala tu njegovu kreativnost.Setkao se nedaleko od svoje kuce gdje su bile postavljene klupe na kojima se moglo sjesti i odmoriti.Prolazio je pored istih kada je ugledao momka koji pusi cigaretu i uziva u pogledima.Odlucio se upoznati s njim pruzeci mu ruku popracenu smijeskom uz par rijeci

Dobar dan.Moje ime je Shin...slobodno?

Te slobodnom rukom pokaza na mjesto pored osobe koja je sjedila.