Alan bi hodao kroz Polje Yabumi, osećajući snažan vetar kako mu huči kroz uši dok prolazi između redova kukuruza i pšenice. Stabljike bi se savijale pod naletima vetra, stvarajući šuštanje koje bi ispunilo vazduh, dok bi se on kretao pažljivo, svestan potencijalnih opasnosti i mogućnosti koje ovo mesto pruža. Dok bi se kretao kroz polje, njegove oči bi budno pratile svaki pokret među visokim biljkama, razmišljajući o tome kako bi ovo polje bilo savršeno za borbu ili skrivanje. Vetar bi mogao da prikrije njegove korake, a visoke biljke da mu pruže zaklon, stvarajući prirodni labirint gde bi mogao da iskoristi svoju spretnost i snalažljivost. Osećao bi kako se priroda i potencijalna opasnost prepliću na ovom mestu, stvarajući atmosferu napetosti i iščekivanja, dok bi se kretao kroz polje Yabumi, spreman na sve što bi moglo da ga zadesi.