Ninja World

Powered by Forumotion™

Ninja World | Ulice - Page 4

Započni avanturu!
Stvori legendarnog karaktera kog će igrači pamtiti godinama i postani najjači ninja u igri.
Tvoja avantura počinje sada!


Info
Uputsvo
RegisterJoin Discord
Ninja WorldLog in

Ninja World - Roleplay Card Game

new_releasesView posts since last visit account_boxView your posts chat_bubble_outlineView unanswered posts done_allassessment Top Users of the Dayassistant_photoTop Users of the Game deleteDelete Cookies

Ulice

First topic message reminder :

Ulice su mjesto koje spajaju vecinu djelova sela svojim pametno procjenjeno i postavljenim putevima kojim sada ljudi sela putuju, napravljeni su od kamenja kojeg su ninje nasli u rijekama i iza vodopada, a u sebi imaju i malo zemlje ali ima vise kamenja.

Nakon uzivanja u kolacima koje je kupio od simpaticnog gospodina koji bese njihov virtuozni tvorac, odlucio je nastaviti svoj put dalje. Ustao je s klupe, obrisao mrvice s pantalona i krenuo dalje. Njegove korake privukla je mala radnja na kraju trga, ispunjena rukotvorinama i umetničkim delima. Unutra je video lokalne zanatlije kako vredno rade. Dok je razgledao, njegov pogled je pao na jedan amulet od crvenog, providnog kamena, urezan sa simbolima koji su podsećali na njegovo nasleđe.

Ulice  - Page 4 LnvZZhs

Osećao je neodoljivu potrebu da ga uzme u ruke. Kada ga je prodavačica, starija žena, primetila, nasmešila se. "To je simbol snage i izdržljivosti," rekla je. "Mnogi ga nose kao zaštitu. Izgleda kao da ti se dopada."

Kano je klimnuo glavom. "Mislite li da će mi pomoći da pronađem svoj put?" upitao je, iako nije očekivao odgovor.

"Put koji tražiš je u tebi," odgovorila je mudro. "Ovaj amulet može ti pomoći da ga otkriješ, ali pravi odgovor leži u tvojim izborima."

Nakon kraćeg razmišljanja, odlučio je da ga kupi. Kada je izašao iz radnje, amulet je nosio oko vrata, nastavljajuci da istrazuje selo.

Zadovoljan svojom kupovinom, stavio je ogrlicu u dzep crnog, tankog kaputa. Pogledom je prosao kroz ulicu jos jednom, pre nego sto ustade i uputi se ka toliko hvaljenoj cevabdzinici. Prilazivsi blize, mogao je da oseti miris svezih, junecih cevapa kako mu drazi nozdrve, namamljujuci gladnog Uchihu. 

Aron je ušao u ćevabdžinicu, miris pečenog mesa se širio kroz prostoriju kao mamac za gladne duše. Njegovi koraci su bili brzi, a srce mu je brže kucalo od nestrpljenja. Sedeo je za drvenim stolom, oslanjajući se na hladnu površinu dok je razmišljao o svojoj porudzbini.

Napokon sam ušao u Takigakure… Dugo nisam kročio na ove prelepe ulice, vidim promenilo se nekoliko stvari… Zaputio sam se ka svojoj staroj kući, pa sam stao na tren i razmislio. Ne smem tamo ići, više nisam on… Znači moram kupiti novu, odlicno.. Sve u svemu, nadam se da će moj život sada ići na gore, bez ometnji… Šta je ovo? Osećaj kao da mi je pao šešir s glave. Te blago rekoh:
Šta bre!?
Pipam se za glavu i gledam unaokolo, pokušavajući da saznam šta se desilo, igra li se neko sa mnom? Nema veze, ignorisaću…

Šetajući, primetim nekoliko poznatih lica, ali nikome ne prilazim. Ne želim razgovore, ni prošlost. Uglavnom su svi zaokupljeni svojim poslovima, i to mi savršeno odgovara. Grad izgleda življe nego što sam očekivao, ali osećam neki čudan miris u vazduhu... ili je to samo moje prisustvo ovde koje izaziva tu čudnu energiju? Ne obraćam previše pažnje, fokusiram se na sebe. Moj plan je jasan. Samo napred, bez zastajanja.

Skrenuo sam u malu, sporednu ulicu, sećam se da sam ovuda nekad prolazio da doðem do svog brata... Sve deluje tako drugačije, kao da je grad promenio srce, a ne samo lice. Primećujem nekoliko starih radnji, zatvorenih i napuštenih, ali tu su i nove, sjajne građevine. Pogled mi pada na jedan mali buvljak sa voćem. Kupio sam jabuku i dok sam je grizao, prolazio sam pored mesta gde se nekada nalazila moja omiljena prodavnica oružja. Ni nje više nema. Vremena su se očigledno promenila, ali ja? Još se pitam... Iako znam odgovor…

Nastavljam dalje, gledajući kuće sa obe strane ulice. Neke su nove, druge stare, ali nijedna mi ne deluje kao dom. Ne osećam povezanost ni sa čim što vidim. Prilazim malom trgu, gde vidim ljude kako se okupljaju i razgovaraju, ali zadržavam distancu. Ne poznajem ih, niti želim da se vratim u život koji sam nekada imao ovde. Možda je tako najbolje. Primetio sam kuću koja mi je privukla pažnju. Mala, jednostavna, ali odražava ono što mi sada treba, mir.

Konačno, posle mnogo razmišljanja, stao sam ispred jedne kuće. Pogledao sam je izbliza.. hmm savršeno izolovana, daleko od gužve, sa dovoljno prostora za mene i moje misli. Odluka je pala. Ulazim i kupujem je bez mnogo reči. Unutra je jednostavno, skromno, ali baš to mi treba. Spustio sam torbu na pod, a taj osećaj konačno biti na nekom mestu... bio je čudan. Ovo je moj novi početak. Pitanje je samo koliko će trajati.

Nakon posete ugostiteljskom objektu koje nosi ime Takikagea i prenatrpavanju stomaka vrucim cevapima na sopstvenu stetu, Aron se opet uputio kroz ulice sela skrivenog u Vodopadima, doduse ovog puta nesto tromijim, gegavim hodom. Kisela voda dobro bi mu dosla sada. 

Noć se tiho spuštala na dan dok se Uchiha kretao ka svom smeštaju. Kišni oblaci oslobađali su tek po neku kap, te momak ubrza svoj korak ne bi li utekao potencijalnim vremenskim neprilikama. Reklo bi se da kiša nije atipična pojava za selo izgrađeno pod vodopadima, ali je definitivno nešto na šta će Aron morati da se navikne. 



Ulice  - Page 4 PHjLaHf
Aron Uchiha šetao je ulicama sela skrivenog u vodopadima, i dok su se zvukovi slapova vodopada mešali s tišinom, njegova pažnja bila je usmerena na jednu stvar - oružarnicu. Misija koja ga je čekala bila je D-rank, ali to nije umanjilo njegovu potrebu da nađe pravi tanto. Uvek je voleo mačeve; bili su funkcionalni, praktični, a i svaki je nosio neku priču.



Ulice  - Page 4 PHjLaHf
Zamislio je kako će mu taj tanto pomoći. Misija se sastojala od pomoći lokalnom seljaku da skupi zalihe, ništa što bi moglo zahtevati ozbiljnu borbu. Ali u ovom svetu, nikada se ne zna. Uvek je postojala mogućnost nepredviđenih situacija, i zato je želeo da bude spreman.



Ulice  - Page 4 PHjLaHf
Dok je hodao, slikao je u glavi kako će dan izgledati. Ujutro će se sresti s farmerom, pomoći mu da prikupi hranu i materijale, i možda popiti kafu. Samo dosadan posao, ali uvek je bilo nešto umirujuće u jednostavnosti takvih zadataka. Ipak, ne bi bilo loše imati dobar mač uz sebe.



Ulice  - Page 4 PHjLaHf
Stigao je do oružarnice koja je bila maltene na samoj ulici. Mala zgrada sa drvenim vratima i izloženim oružjem. Zvono na vratima je zvonilo kada je ušao, a unutra je mirisalo na metal i drvo. Starac iza pulta ga je pogledao s blagim zanimanjem. "Šta tražiš?" upitao je. "Tanto. Dobar, lak za nošenje," odgovorio je Aron.



Ulice  - Page 4 PHjLaHf
Starac se nasmejao i pokazao nekoliko komada. Aron je uzeo jedan s drvenom drškom. Oštrica je bila sjajna, a drška se savršeno uklapala u njegovu ruku. "Kako ti se čini?" upita starac. "Dobar je," rekao je Aron, osećajući da je ovo ono što mu treba. Platio je, a starac je samo odobravajuci klimnuo glavom.

#card334



Ulice  - Page 4 PHjLaHf
Izlazeći napolje, sunce se probijalo kroz oblake i obasjavalo ulice. Mač mu je visio uz bok, i nije mogao da se otme osećaju da je sada spreman za sve. Misija možda nije bila uzbudljiva, ali nositi kvalitetan tanto uvek je davalo osećaj sigurnosti.



Ulice  - Page 4 PHjLaHf
Uzurbanim korakom, Aron se probijao kroz gustu guzvu uskih ulica Sela sakrivenog u Vodopadima. Usput je svratio do generalstaba gde su se delile misije svim shinobijima, od Genin do Yunin ranka, kako bi brzo svrsio sa dokumentacijom i ostalim birokratskim sranjima, te se brzo uputio ka kapiji sela. 



Ulice  - Page 4 PHjLaHf
Spartao je ulicama Sela Vodopada, dok je kaput vijorio za njim. Crna silueta provlacila se kroz masu okupljenu na ulicama. Svi su bili uzbudjeni, sa velikim nestrpljenjem cekali su pocetak Prvih Shinobi Igara, davajuci svoje prognoze, analize i spekulacije o tome sta bi, kako bi i kada bi.



Ulice  - Page 4 PHjLaHf
Setao sam se ulicom i razgledao malo sta ima novo i primetio da me dosta ljudi gleda sa osmehom na licu ali to nije bio prijatan smeh to je bio smeh ruganja pomislio sam verovatno mi se smeju kako pricam da cu biti najbolji a ne mogu da izvedem ni jedan jutsu nema veze ignorisao sam to i ubrzo krenuo kuci rekao sam sebi mon plan je jasan idem ka vrhu i nista nece da me zaustavi postacu najjaci nindza kog je svet ikad video

Dok sam se vracao sa pijace morao sam da svratim u ovaj park primetio sam da je dosta zivahan ima toliko dece u meni su se probudila mnoga secanja.Secam se da su me roditelji stalno dovodili ovde pamtim mnogo lepa iskustva u ovom parku igrao sam se sa dosta dece mislim da ce mi ovo mesto ostati zauvek u srcu i da cu povremeno posle treninga cesto svracati ovde.

Dok sam isao ulicom do kafica naleteo sam na malog kena bas se obradovao kada me je video morao sam da zurim da nadjem dedu pa nisam mogao mnogo da pricam mnogo sa njim ali mi je drago sto sam ga opet video i sto smo ga vratili kuci.